ИЈАЛОШКИ ИДЕНТИТЕТ ЦРКВЕ И ПОСЛЕДИЦЕ ЊЕГОВОГ УРУШАВАЊА

  • Зоран Деврња
Keywords: Црква, свете тајне, Оваплоћење / Дијалог, Спасење / Дијалог, литургијско предање

Abstract

Црква је по својој природи дијалошка. Она је оваплоћени израз
дијалога који је Бог остварио са светом који је створио, кроз личност Његовог
Јединорођеног Сина Исуса Христа. Црква не само да је носилац Христовог
идентитета већ је остварење и циљ Христове икономије. У том смислу она је позвана
да свој унутарњи дијалог испољи и према свету као реалности која је вредна очовечења
Сина Божијег, као и према свим креативним садржајима целокупне историје
човечанства који су достојни светотајинског преображаја и спасења. У овом чланку
се анализира дијалошко искуство Цркве испољено на свим нивоима њене егзистенције
као јединство мноштвености светодуховске мистириолошке праксе пројављене,
између осталог, и кроз њено литургијско и канонско предање.

References

Василије Велики (2001), Шестоднев, Беседа, Епархија бачка, Нови Сад.
Григорије Богослов (2006a), О богословљу – друга, беседа 28., у Сабрана дела
II, Хришћанска мисао, ур. М. Средојевић, Београд.
Григорије Богослов (2006b), На Богојављење, беседа 38., у Сабрана дела II,
Хришћанска мисао, ур. М. Средојевић, Београд.
Григорије Нисијски (2003), О стварању човека, Зборник Господе, ко је човек?,
Образ светачки,ур. Ј. Србуљ, Београд.
Григорије Нисијски (1982), (Grgur iz Nise), Velika kateheza, Služba Božja,
Makarska.
Дионисије (Псеудо) Ареопагит (2009), О црквеној јерархији, Истина, Епархија
далматинска, Шибеник.
Иполит Римски (2009), Апостолско предање, Хришћанска мисао – библиотека
Свечаник, Том III (Григорије Чудотворац, Иполит Римски и Кипријан Картагински) 107-
131., ур. Радомир Поповић, Београд.
Кипријан Картагински (2009), Писма, Хришћанска мисао – библиотека
Свечаник, Том III (Григорије Чудотворац, Иполит Римски и Кипријан Картагински) 253-
299., ур. Радомир Поповић, Београд.
Максим Исповедник (2012), О црквеној Мистагогији, у Живот и избор дела
(Максима Исповедника)- са уводима, схолијама и студијама, превео и приредио
Атанасије Јевтић, Требиње.


245

Основи социјалне концепције Руске Православне Цркве (2007), званични
документ САСа РПЦ, Беседа, Епархија бачка, Нови Сад.



Литература



Афанасјев, Николај (1996), Трпеза Господња, Светигора, Митрополија
црногорско-приморска, Цетиње.
Афанасјев, Николај (2002), Еклисиологија ступања у клир, Епархија банатска,
Вршац.
Афанасјев, Николај (2003), Црква Духа Светога, Епархија банатска, Вршац.
Афанасјев, Николај (2008), Трпеза Господња, Епархија жичка, Краљево.
Balthasar, Hans Ursvon (2005), Teologija povijesti – Kerigma i sadašnjost,
Kršćanska sadašnjost, Zagreb.
Васиљевић, Максим (2015), Човек заједнице у Христу, докторска дисертација,
Православни богословски факултет - Институт за теолошка истраживања, Београд – Лос
Анђелес.
Јевремовић, Петар (1997), Тријадолошки оквири персонологије Светог
Григорија из Нисе, часопис Градaц No 122-123.
Јанарас,Христо (2000), Азбучник вере, Беседа, Епархија бачка, Нови Сад.
Лебедев, Алексеј Петрович (2002), Свештенство древне Васељенске Цркве,
Zepter Book World, Београд.
Pannenberg, Wolfhart (1994), Systematic Theology 2, W. Eerdmans Publishing
Company & T.T. Clark Ltd., Michigan, USA.
Самарџић, Предраг (2005), О иконичности човека – ка теологији лепоте и
достојанства, Хришћанска мисао, Београд.
Успенски, Николај (2002), Анафора, Епархија банатска, Вршац.
Флоровски, Георгије (2005), Црква је Живот, Образ светачки, Београд.
Published
2019-10-10