УМЕТНОСТ РЕЧИ ШТАМПАНИХ КЊИГА БОЖИДАРА ВУКОВИЋА
Abstract
Осим штампарија које су радиле у Србији и Црној Гори, по угледу
на млетачке, од XVI века књиге за Србе штампају се и у Венецији. Највећи део
ћирилских српскословенских књига обухвата издања публикована у Венецији, а међу
њима најбројнија су венецијанска издања штампаних књига Божидара Вуковића и
његовог сина Вићенца, најзначајнијих издавача српскословенских књига у XVI веку. У
раду се осветљава уметност речи богослужбених књига у издању Божидара Вуковића
који је созерцавао њихову делотворност у формирању и одржавању културног
идентитета српског народа.
References
Бичков, В. В. (2012). Кратка историја визнатијке естетике, Београд:
Службени гласник.
Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности, Београд: СКЗ.
Богдановић, Д. (1997). Богдановић, Стара српска библиотека, Студије из
српске средњовековне књижевности, Београд, 5–79.
Богдановић, Д. (1997). Суштина просвећености у култури средњовековне
Србије, Студије из српске средњовековне књижевности, Београд, 89–97.
Божанствене Литургије, (1978), превео Архимандрит др Јустин Поповић,
Београд. Бужињска, А. Марковски, М. П. (2009). Књижевне теорије XX века, Београд:
Службени гласник.
Велимировић, Н. (2005). Молитве на језеру, Ваљево: Манастир Лелић.
Вишенски, Св. Т. (2001). Пут ка спасењу, Цетиње: Светигора.
Гумеров, П. (2010). Света Тајна причешћа, Бања Лука: Епархија бихаћко-
петровачка, Манастир Клисина.
Каливурси, Св. Н. (2008). Књига духовних савета, Нови Сад: Артпринт,
Београд.
Лазић, М. (2013). Између патриотизма, побожности и трговине: мотиви из-
давачке делатности Божидара Вуковића, Археографски прилози 35, 49–101, Београд:
Народна библиотека Србије.
Лазић, A. M. (2015). Збирка старих штампаних књига Народне библиотеке
Србије: Обнова и развој након 1941. године, Археографски прилози 37, 157-216,
Београд: Народна библиотека Србије.
Медаковић, Д. (1958). Графика српских штам паних књига XV–XVII века,
Београд: Научно дело.
Милосављевић, П. (2000). Методологија проучавања књижевности, Београд:
Требник.
Сергијев, Св. Ј. (2011). У свету молитве, Превлака: Манастир Светог
Архангела Михаила.
Старчевић, В. (2011). Старо српско књижарство, Београд: Службени гласник.
Трифуновић, Ђ. (1990). Азбучник српских средњевековних књижевних појмова,
Београд: Нолит.
Хрваћанин, Р. (2015). Утицај Литургијара Божидара Вуковића из 1519. године
на штампање Виленског служебника из 1583. године, Црквене студије, година XII, број
12, 123-137, Ниш: Центар за црквене студије, Међународни центар за православне
студије, Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије.
Пантић, М. (1990). Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до
XVIII века, Београд: СКЗ.
XVI vek: Doba humanizma i renesanse - Projekat Rastko, https://www.rastko.rs/
rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xvi.html
Св. Теофан Затворник (2001). Пут ка спасењу, Цетиње: Светигора.
Св. Јован Кронштатски (2011). У свету молитве, Превлака: Манастир Светог
Архангела Михаила.
Св. Никодим Светогорац (2008). Књига духовних савета, Нови Сад: Артпринт,
Београд.
Синдик, Н. Р. (1986). Књижевне одлике предговора и поговора у издањима
Божидара Вуковића, Штампарска и књижевна дјелатност Божидара Вуковића
Подгоричанина, Титоград, 117–130.
Фин, М. (2012). Венеција и српска књига, Глас библиотеке 19, Чачак: Градска
библиотека „Владислав Петковић Дис“, стр. 79-100.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
