ЛЕКСИЧКО-СЕМАНТИЧКЕ ОДЛИКЕ ИМЕНИЦА СА АРХИСЕМОМ „МОНАХ“ У РУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Abstract
Предмет нашег рада чине јединице лексичког система руског и
српског језика, а конкретно именичке лексеме са архисемом „монах“. Сагледава се ниво
семне структуре лексема, уз идвајање диференцијалних и интегралних сема које ће
послужити за даљу систематизацију и анализу ексцерпиране грађе. На тај начин
сагледавају се манифестоване истоветности, сличности и разлике, као и утврђују
релевантна лексичко-семантичка обележја издвојене групе именица с циљем њихове
што свеобухватније дескрипције у руском језику у поређењу са српским.
References
речник = Русско-сербский и сербско-русский богословский словарь. Београд: Службени
гласник.
Алексеева, М. О. (2009): „Семасиологические аспекты изучения терминологии
православия“. у: Вестник Московского университета, Сер. 22. Теория перевода, 2, 140–
156.
Астэр, И. А. (2010): Современное русское православное монашество:
социально-философский анализ. Санкт-Петербург: Архей.
Бајић, Р. (2008). „О проблемима превођења неких лексичких јединица из
области православне духовности са руског на српски језик“. у: Наш језик, ХХХIХ/1–4,
35–42.
Бајић, Р. (2013): Лексика из сфере православне духовности у српском језику и
њена лексикографска обрада. Необјављена докторска дисертација. Београд: Филолошки
факултет Универзитета у Београду.
Брянчанинов, И. (2006): „О монашестве“. у: А. Н. Стрижев (сост. и общ. ред.)
Полное собрание творений святителя Игнатия Брянчанинова. Том I (Москва:
Паломник), 420–460.
Бугаева, И. В. (2007): Агионимы в православной среде: структурно-
семантический анализ. Москва: ФГОУ ВПО РГАУ – МСХА им. К. А. Тимирязева.
Бугаева, И. В. (2008): Язык православных верующих в конце ХХ – начале ХХI.
Москва: Издательство РГАУ – МСХА им. К. А. Тимирязева.
Гортан-Премк, Д. (2004): Полисемија и организација лексичког система у
српскоме језику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Горюшина, Р. И. (2002): Лексика христианства в русском языке : Системные
отношения прямых конфессиональных и производных светских значений слов.
Диссертация на соискание ученой степени кандидата филологических наук. Волгоград:
Волгоградский государственный педагогический университет.
Драгићевић, Р. (2010): Лексикологија српског језика. Београд: Завод за
уџбенике.
Дубровина, С. Ю. (2009): „Организация православной лексики русского языка
по функционально-стилистическим разрядам“, Вестник Московского университета,
Сер. 9. Филология, 1, 34–55.
Дьяченко, Г. (сост.) (1993): Полный церковно-славянский словарь : С внесением
в него важнейших древнерусских слов и выражений. Москва: Издательский отдел
Московского Патриархата.
Казанский, П. С. (2000): История православного монашества на Востоке.
Часть первая. Москва: Паломник.
Кардамакис, М. (1996): Православна духовност : изворност човековог етоса.
Света Гора Атонска: Манастир Хиландар.
Кнежевић, И. (2010): Теолошки дискурс енглеског и српског језика: лексичко-
семантички и стилистички проблеми превођења. Београд: Православни богословски
факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања.
Кончаревић, К. (2006а): „Комуникативно понашање монаха у српској говорној
и социокултурној средини (ситуативни модел анализе)“. у: Језик и православна
духовност: студије из лингвистике и теологије језика (Крагујевац: Каленић), 223–264.
Кончаревић, К. (2006б): „Монашка цивилизација и језик (конфронтациони
лингвокултуролошки приступ)“. у: Језик и православна духовност: студије из
лингвистике и теологије језика (Крагујевац: Каленић), 153–164.
Кончаревић, К. (2006в): „Руска лексика из религијско-црквене сфере и њена
лексикографска обрада (конфронтациони лингвокултуролошки приступ)“. у: Језик и
православна духовност: студије из лингвистике и теологије језика (Крагујевац:
Каленић), 185–193.
Кончаревић, К. (2006г): „Српски језик кроз призму православне духовности,
традиције и културе“. у: Језик и православна духовност: студије из лингвистике и
теологије језика (Крагујевац: Каленић), 137–151.
Кончаревић, К. (2012): „Лексички систем православног социолекта у
савременом српском и руском језику (оглед конфронтационе анализе)“. у: Октоих, 3,
27–38.
Кончаревић, К. (2013): Сакрална комуникација : Норме, традиције, средства.
Београд: Универзитет, Православни богословски факултет, Институт за теолошка
истраживања.
Кончаревич, К. (2006): „Традиции русского и сербского монашества в зеркале
сопоставительной лингвокультурологии“. у: Болгарская русистика, 3–4, 31–45.
Лествичник, свети Јован (1963): Лествица. Београд: Свети архијерејски синод
Српске православне цркве.
Мајендорф, Ј. (2006): Увод у светоотачко богословље. Књ. 2. Врњачка Бања:
Пролог.
Матей, И. К. Православная лексика в современном русском языке и языковом
сознании его носителей. Диссертация на соискание ученой степени кандидата
филологических наук. Воронеж: Воронежский государственный педагогический
университет.
Мейендорф, И. (1974).: „О византийском исихазме и его роли в культурном и
историческом развитии Восточной Европы в XIV в.“. у: Труды отдела древнерусской
литературы, Т. 29, 291–305.
Михайлова, Ю. Н. (2004): Религиозная православная лексика и ее судьба (по
данным толковых словарей русского языка). Диссертация на соискание ученой степени
кандидата филологических наук. Екатеринбург: Уральский государственный
университет им. А. М. Горького.
Николић, М. (ур.) (2011): Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска.
Ожегов, С. И., Шведова, Н. Ю. (2006): Толковый словарь русского языка : 80
000 слов и фразеологических выражений. Москва: ООО «А ТЕМП».
Папахрисанту, Д. (2003): Атонско монаштво: почеци и организација (Београд:
Друштво пријатеља Свете Горе Атонске).
Поповић, Јустин (1998). „Оправдање аскетизма (из философије монаштва)“. у:
Ј. Србуљ (прир.) Ви сте со земљи: Зборник текстова о монаштву, 5–9.
Поповић, отац Јустин (1981): Монашки живот по светим оцима. Београд:
Манастир Свете Ћелије код Ваљева.
Радић-Дугоњић, М. (1999): „Идентификатор – кључни елемент семне структуре
речи“. у: Ристић, С., Радић-Дугоњић, М. Реч. Смисао. Сазнање (студија из лексичке
семантике) (Београд: Филолошки факултет), 47–53.
Сидоров, А. И. (2014): Святоотеческое наследие и церковные древности. Т. 4.
Древнее монашество и возникновение монашеской письменности. Москва: Сибирская
Благозвонница.
Усамљеник, Никифор (2007): „Многокорисно слово о трезвоумљу и чувању
срца“. у: Добротољубље, V том (Света Гора Атонска: Манастир Хиландар), 214–222.
Фасмер, М. (1986): Этимологический словарь русского языка. В 4 т. Т. II.
Москва: Прогресс.
Шаховской, ариепископ Иоанн: Белое иночество. Православная энциклопедия
«Азбука веры». Электронный ресурс:
Шмелeв, Д. Н. (1964): Очерки по семасиологии русского языка. Москва:
Издательство «Просвещение».
Ярцева, В. Н. (гл. ред.) (1990): Лингвистический энциклопедический словарь.
Москва: Советская энциклопедия.
Ανδρεϊτσένκο, Ε. (2014): Ελληνικά γλωσσικά δάνεια: Ορθόδοξου-εκκλησιαστικού
περιεχομένου στην εξέλιξη της Ρωσικής γλώσσας. Αθήνα: Επικαιροτητα.
Skok, P. (1971): Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga prva.
Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).