САВРЕМЕНА И ТРАДИЦИОНАЛНА РЕЛИГИОЗНОСТ РУСКОГ НАРОДА КРОЗ ПРИЗМУ КОГНИТИВНЕ ЛИНГВИСТИКЕ
Abstract
У раду се разматра слика религиозности у савременом руском
друштву, која се може добити анализом асоцијативних поља са стимулусима везаним
за сферу сакралног представљених у асоцијативнoм речнику Ј. Н. Караулова: Бог,
Богородица, Иисус, святая, свято, святой, святость, Христос. Такође, ради испити-
вања традиционалне религиозности код Руса, анализира се концепт Бога на материјалу
руских народних пословица из збирке В. И. Даља. Реконструишу се фрагменти наци-
оналне језичке слике света у вези са односом између човека и Бога, а посебна пажња
поклања се смисаоном расцепу неких паремија које се доводе у везу са амбивалентно-
шћу односа према Богу и светости у савременој руској религиозној свести.
References
Даль, В. И. (1984): Пословицы русского народа I, II. Москва: Художественная
литература.
Караулов, Ю. Н. (1994): Русский aссoциaтивный слoвaрь. Мoсквa: Пoмoвский и
пaртнeры.
Литература
Бартмињски, Ј. (2011): Језик – слика – свет. Етнолингвистичке студије.
Београд: Slovo Slavia.
Berđajev, N. (1987): Ruska ideja. Osnovni problemi ruske misli XIX i početkom XX
veka. Beograd: Prosveta.
Драгићевић, Р. (2013): „Концепт Бога у српским народним пословицама“, у: Ј.
Грковић-Мејџор, К. Кончаревић (уред.), Теолингвистичка проучавања словенских језика
= Тheolinguistic Studies of Slavic Languages, Београд: САНУ – Одељење језика и
књижевности, 71–85.
Дубин, Б. (2004): „Массовая религиозная культура в России (тенденции и итоги
1990-х годов)“, Вестник общественного мнения, 3, 35–46.
Леонтьев, A. A. (1977): Слoвaрь aссoциaтивных нoрм русскoгo языкa. Мoсквa:
Издaтeльствo Мoскoвскoгo государственного унивeрситeтa.
Јовановић, Ј. (2006): Књига српских народних пословица I, II. Београд: Научно
друштво за неговање и проучавање српског језика.
Караулов, Ю. Н. (1999): Активная грамматика и ассоциативно-вербальная
сеть. Москва: ИРЯ РАН.
Карсавин, Л. П. (1992): „Восток, Запад и русская идея“, in: М. А. Маслин
(сост.), Русская идея, Москва: Республика, 313–324.
Лоски, Н. (2001): Карактер руског народа. Београд: Zepter Book World.
Маслова, В. А. (2007): Лингвокультурология. Москва: Издательский центр
„Академия“.
Митрохин, Н. (2007): „Социология 'бескорыстных мечтателей' или как все-таки
считать количество православных“. Неприкосновенный запас, 1 (51), 13–24.
Пипер, П. (2003): „Асоцијативни речници словенских језика и етнокултурни
стереотипи“. у: Славистика, 7, 22–32.
Поповић, Ј. (1987): Философске урвине. Београд: Манастир Ћелије.
Синелина, Ј. (2010): „Динамика религиозности грађана Русије од 1989. до 2006.
године“, у: Р. Биговић (уред.), Могућности и домети социјалног учења православља и
православне Цркве. Београд: Фондација Конрад Аденауер – Ниш: ЈУНИР, 113–138.
Стефановић, М. (2012): Језичка слика породице у руском и српском језику. Нови
Сад: Филозофски факултет.
607
Телия, В. Н. (1996): Русская фразеология. Семантический, прагматический и
лингвокультурологический аспекты. Москва: Языки русской культуры.
Уфимцева, Н. В. (1996): „Русские: опыт еще одного самопознания“, in: Н. В.
Уфимцева (ред.), Этнокультурная специфика языкового сознания. Москва: Институт
языкознания РАН, 139–162.
Федотов, Г. П. (1959): Святые древней Руси. Нью-Йорк: Русский православный
богословский фонд.
Франк, С. Л. (1992): Духовные основы общества. Москва: Республика.
Чеснокова, В. Ф. (2005): Тесным путем. Процесс воцерковления населения
России в конце ХХ века. Москва: Академический проект.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).