РЕЛИГИЈСКО И МИТСКО ДИВНО ЧУДО МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА
Abstract
Спев Дивно чудо (1982) представља једно од најзагонетнијих дела
Миодрага Павловића. Као песник религиозне оријентације, он митске и религијске
садржаје уграђује у јединствене поетске слике кроз преобликовање старих симбола.
Заустављајући ход историје и бирајући мистичну планину Ртањ за место „догађања“,
у овом спеву се ствара митски тренутак вечите садашњости, односно долазак
„будућега века“ и испуњење есхатолошког времена вечности, док се истовремено
реализује песникова поетичка и хуманистичка визија спасења. Преплићући религијске и
митске обрасце, хришћанско и паганско, Павловић после „грчког“ и „византијског
чуда“ пише о „дивном чуду“ које и на формалном, и на садржинском плану представља
„целину која спасава“.
References
В. Караџић) Београд: Југословенско библијско друштво.
Бојовић, Д. (2009): Трпеза премудрости. Београд: Друштво Рашка школа -
Ниш: Центар за црквене студије.
Бојовић, Д. (2014): „Поетика чуда“. у: Зборник Матице српске за књижевност
и језик, књ. 62, св. 3, 639-648.
Булгаков, С. Н. (1991): Православље : преглед учења православне цркве. Нови
Сад : Књижевна заједница Новог Сада.
Булгаков, С. Н. (2011): О јеванђелским чудима. Београд: Логос.
Георгијева, А. (2000): „Чудесно као обележје жанра у прози“. у: Ајдачић, Д.
(ур.). Чудо у словенским културама. Београд: Научно друштво за словенске уметности и
културе - Нови Сад: Апис, 89-97.
Делић, Ј. (2010): „Уз поетику Миодрага Павлоића“. у: Делић, Ј. (ур.). Песничка
и књижевна мисао Миодрага Павловића. Београд: ИКУМ – Учитељски факултет, 47-60.
Деспић, Ђ. (2008): Порекло песме: потенцијал интертекстуалности у поезији
Миодрага Павловића. Зрењанин: Агора.
Ђорђевић, Ч. (1997): Песниково свевидеће око. Београд: Просвета.
Елијаде, М. (2003). Свето и профано. Сремски Карловци - Нови Сад :
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Зорић, П: (2002): Похвала светлости. Београд: Гутенбергова галаксија.
Коцић, З. (1996): Ртањска светила. Ниш: Просвета.
Лихачов, Д. С. (1972): Поетика старе руске књижевности. Београд: СКЗ.
Лома, А. (2000): „Порекло и изворно значење словенске речи чудо“. у: Ајдачић,
Д. (ур.). Чудо у словенским културама. Београд: Научно друштво за словенске
уметности и културе - Нови Сад: Апис, 7-22.
Младеновић, Јелена (2014): „Сусрет са анимом као рођење поезије“. у: Свеске,
год. 25, бр. 14, 44-50.
Поповић, Д. (2000): „Чудотворења светог Саве српског“. у: Ајдачић, Д. (ур.).
Чудо у словенским културама. Београд: Научно друштво за словенске уметности и
културе - Нови Сад: Апис, 138-156.
Evdokimov, P. (2009). Pravoslavlje. Beograd: Službeni glasnik.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
