КОНЦЕПЦИЈА ЛОГОЦЕНТРИЗМА И САВРЕМЕНЕ КЊИЖЕВНЕ ТЕОРИЈЕ
Abstract
У књизи Обнова логоцентризма (2009), која представља
синтезу укупне мисли Петра Милосављевића, човек се дефинише као једино живо
биће које је способно да се служи продужецима. Најизграђенији систем
продужетака јесу знакови на чију је функционалност човек упућен у семиолошкој
парадигми. Један од главних човекових продужетака јесте метод, а међу
методама они који га доводе у везу са логосом, засновани на логосу. У раду је
изложена концепција обнове логоцентризма Петра Милосављевића осветљена у
идејама Достојевског и аве Јустина Поповића, супротно од владајућег тренда,
деконструкције логоцентризма.
References
и телошкој мисли“. у: Митолошки зборник 29, Рача: Центар за митолошке студије
Србије, 297–315.
Алексић, С. (2010): „Теоријске основе семиолошке парадигме“. у: Простор
Косова и Метохије као културолошки феномен српског народа, Косовска Митровица:
Филозофски факултет, 217–224.
Богдановић, Д. (1991): Историја старе српске књижевности, Београд: СКЗ.
Бужињска, А., Марковски, М. П. (2009): Књижевне теорије XX века, Београд:
Службени гласник.
Велимировић, Н. (2003): Религија Његошева, Ваљево: Глас Цркве.
Велимировић, Н. (2010): Речник вечнога живота, Београд: Верско добротворно
старатељство Архиепископије београдско-карловачке.
Велш, В. (2000): Наша постмодерна модерна, Сремски Карловци, Нови Сад:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Достојевски, Ф. М. (2012): Књига о Исусу Христу, Шабац: Глас Цркве.
Јоковић, М. (2002): Онтолошки пејзаж постмодерног романа, Београд:
Просвета.
Коларић, И. (2000): Филозофско-теолошки лексикон, Ужице: Учитељски
факултет.
Коларић, И. (2006): Филозофија, Ужице: Братис, Златибор.
Милосављевић, П. (2000): Методологија проучавања књижевности, Београд:
Требник.
Милосављевић, П. (2009): Обнова логоцентризма, Ваљево–Никшић–Београд:
Књиготворница Логос–Јасен.
Плиханков, В. И. (2014): Наш живот је на небесима, Београд: Православна
мисионарска школа при храму Светог Александра Невског; Нови Сад: Артпринт.
Поповић, Ј. (1995): Достојевски о Европи и словенству, Београд: Финеграф,
Ваљево: Манастир Ћелије.
Поповић, Ј. (1999): Философија и религија Ф. М. Достојевског, Београд:
Финеграф, Ваљево: Манастир Ћелије.
Поповић, Ј. (1999): Пут богопознања, Филозофске урвине, Београд: Финеграф,
Ваљево: Манастир Ћелије.
Поповић, Ј., Хаџи-Арсић, В. (2000): Тајне вере и живота (Основно богословље),
Београд: Финеграф, Ваљево: Манастир Ћелије.
Поповић, Ј. (2001): Светосавље као философија живота, Београд: Финеграф,
Ваљево: Манастир Ћелије.
Еванђелска лествица врлина Светога Аве Јустина, (2009), приредила Невенка
Пјевач, Београд: Благодарник и ман. Лелић.
Палавестра, П. (2008): Историја српске књижевне критике. Нови Сад: Матица
српска.
Радуловић, М. (2008): Књижевност и теологија, Београд: Институт за
књижевност и уметност; Источно Сарајево: Православни Богословски факултет Св.
Василија Острошког.
Речник књижевних термина (2001): Главни и одговорни уредник Драгиша
Живковић, Бања Лука: Романов.
Трифуновић, Ђ. (1990): Азбучник српских средњовековних књижевних појмова,
Београд: Нолит.
Узелац, М. (2004): Историја филозофије, Нови Сад: Стилос.
Хегел (1986): Естетика, I, II, III. Београд: Београдски издавачко-графички
завод.
Шијаковић, Б. (2002): Mythos, physis, psyche. Београд–Никшић: Јасен
Подгорица: Универзитет Црна Гора.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
