ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ – ЛЕКСИЧКИ ОЗНАЧИТЕЉ ДУХОВНОГ СТАЊА НАРОДА
Abstract
У раду Горски вијенац се тумачи као књижевноуметнички
лексички означитељ духовног стања српског народа са становишта религиозности
дела. Особита пажња посвећена је универзалним вредностима које проистичу из
Његошевог поимања Вере у значењу праведности, слободе, доброте и лепоте, као
универзалних етичких принципа. Горски вијенац супстанцијално и сентенцијално
приказује које су вредности у бити народа као заветне заједнице којој припада песник.
References
његово дело, Просвета, Београд.
Андрић, И. (1976): „Његошева човечност“, у: Уметник и његово дело, Просвета,
Београд.
Андрић, И. ( 1976): „Светлост Његошевог дела“, у: Уметник и његово дело,
Просвета, Београд.
Андрић, И. (1976): „Вечна присутност Његошева“, у: Уметник и његово дело,
Просвета, Београд.
Берђајев, Н. (2002): О човековом ропству и слободи, БРИМО, Београд.
Бећковић, М. (2013): Свети Петар II Петровић Његош Пустињак цетињски,
http://www.slobodanjovanovic.org/2013/05/17/sveti-petar-ii-petrovic-njegos-
pustinjak-cetinjski/
Велимировић, Н. (2001): Религија Његошева, Октоих, Подгорица,
http://www.pouke.org/upload/fajlovi/knjige/Vladika%20Nikolaj/Religija%20Njegose
va-sveti%20 Vladika%20Nikolaj%20Velimirovic.pdf
Велимировић, Н. (2002): О Богу и о људима, Православна црквена општина
ЛИНЦ, Линц, Аустрија.
Видовић, Ж. (1989): Његош и Косовски завјет у Новом вијеку, Филип Вишњић,
Београд.
Грубовић, М. (1998): Дуализам у Његошевом Горском вијенцу, „Школски час“,
број 5, стр. 84–89.
Деретић, Ј. (2005): „Његош“, у: Горски вијенац – Луча микрокозма,
Политика/Народна књига, Београд.
Јеротић, В. (2010): Препознати Христа, Ars Libri/Беокњига, Београд.
Ненадовић, Љ. (1950): Писма из Италије, Издање „Југословенске књиге“,
Београд.
Ного, Р. П. (2013): „Може ли „истрага предака“ наудити Његошу“, Печат, број
292, 1. новембар 2013. године.
Његош, П. П. (1969): Пјесме – Луча микрокозма – Горски вијенац, Српска
књижевност у сто књига, књ. 13, Матица српска/СКЗ, Нови Сад/Београд.
Секулић, И. (1972): „Његош творац и уметник“, у: Српска књижевност у
књижевној критици, књ. 4, Епоха романтизма, Нолит, Београд.
Секулић, И. (1972): „Језик Његошев“, у: Српска књижевност у књижевној
критици, књ. 4, Епоха романтизма, Нолит, Београд.
Секулић, И. (1971): „Тестамент владике Рада“, у: Његошу књига дубоке
оданости, Српска књижевност у сто књига, књ. 74, Матица српска/СКЗ, Нови
Сад/Београд.
Секулић, И. (1971): „Језик 'Горског вијенца'“, у: Говор и језик културна смотра
народа, Српска књижевност у сто књига, књ. 74, Матица српска/СКЗ, Нови Сад/Београд.
Слијепчевић, П. (1972): „Неколико мисли о Његошу као уметнику“, у: Српска
књижевност у књижевној критици, књ. 4, Епоха романтизма, Нолит, Београд.
Танасковић, Д. (2013): „Јесмо ли заиста постали 'нови народ'“, Печат, број 286,
20. септембар 2013. године.
Томовић, С. (1990): Коментари, Народни музеј Црне Горе/Издавачка заједница
„Вељко Влаховић“, Цетиње/Београд.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
