ЕПИСТОЛОГРАФИЈА КАО РЕТОРИЧКИ И КЊИЖЕВНИ ЖАНР
Abstract
раду се разматра проблем епистолографије у оквиру жанровске
структуре реторике. Епистолографија је дуго и неоправдано изостављана из система
реторичких жанрова. На основу савремених схватања о тзв. динамичким
структурама, епистола се посматра као реторички, али као и књижевни жанр. Иако
је и савремена реторика евидентно изгубила интересовање за писмо, епистолу
(посланицу), посланица још увек опстаје у богослужбеној пракси као део службе који
обухвата читање апостолских посланица, док писмо у свакодневном општењу људи
опстаје, али као застарео (несавремени вид) комуницирања или као чин
административног општења.
У лепој књижевности, епистоларна форма je доживљавала свој преображај у
оквиру епистоларног романа у XVIII веку, а савремени романсијери су писмо често
користили као облик документарне грађе који је тексту обезбеђивао аутентичност и
непосредност. Писмо је у животу савременог човека значајно изгубило традиционалну
функцију, а улогу писма преузело је комуницирање посредством интернета и нових
медија.
References
књижевна задруга.
Бојовић, Д. (2003): Свети Јефрем Сирин и српска црквена књижевност. Ниш,
Косовска Митровица: Центар за црквене студије, Филозофски факултет.
Брајовић, Т. (1995): Поетика жанра. Београд: Народна књига – Алфа.
Веселинов, И. (1974): Јован Стерија Поповић, Реторика, Зборник историје
књижевности САНУ, бр. 9, 1974. Београд: САНУ.
Ђорђевић, М. (2007): Беседништво код Срба. Ниш: Центар за црквене студије.
Јелић, В. (2001): Античка и српска реторика. Београд: Чигоја штампа.
Лешић.З. (2008): Теорија књижевности. Београд: Службени гласник.
Малетић, Ђ. (1858): Реторика, Београд, Правитељство књигопечатње Кнеж.
српске
Нушић. Б. (2009): Реторика. Београд: Чигоја штампа.
Петровић, С. (1995): Реторика. Београд: Савремена администрација.
Петровић, Д. (1998): Два епистолографа: Јелена Балшић и Епифаније
Премудри, у Српска књижевност у доба деспотовине, Дани српског духовног
преображења, V, Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“.
Станојевић, О., Аврамовић, С. (2002): Ars rhetorica – вештина беседништва.
Београд: Службени лист СРЈ.
Тодоров. Ц., Дикро, Ж. (2008): „Реторика и стилистика“, у: М. Радовић,
Књижевна реторика. Београд: Службени гласник.
Трифуновић, Ђ. (1974): Азбучник српских средњовековних појмова. Београд:
Вук Караџић.
Трифуновић, Ђ. (1967): Књижевност у школи – Стара српска књижевност.
Београд: ИЗ Југославија.
Трифуновић, Ђ. (1988): Српске посланице шеснаестог века. Крушевац: Багдала.
Цисарж, Б., Маринковић, Ж. (1969): Омилитика или теорија црквеног
говорништва, Београд: без имена издавача.
Чубелић, Т. (1969): „Усмена народна књижевност – реторички облици“, у: Увод
у књижевност, уредили Фран Петре и Здено Шкреб. Загреб: Знање.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
