AНТИМ, ЕПИСКОП ВРАЧАНСКИ, ЛОВЕЧКИ И МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКИ

  • Недељко В. Радосављевић
Keywords: Османско царство, Васељенска патријаршија, Србија, Грчка, Београд, Aтинa, митрополија, Антим.

Abstract

У раду je дата биографија врачанског, потом ловечког епископа
Антима, који је 1827. постао београдски митрополит, а по стварању Кнежевине
Србије се 1831. преселио у Краљевину Грчку. Објашњено је његово порекло, и приказано
кретање у црквеном поретку Васељенске патријаршије. Пажња је усмерена и на његов
избор за београдског митрополита, долазак у Београд и деловање у новој средини.
Наглашене су специфичне околности у којима је вршио духовну мисију, а које су биле
резултат јачања српских националних власти и слободнијег исповедања православне
вероисповести. Такође, указано је и на његов однос са кнезом Милошем Обреновићем,
који је био знатно бољи него у случају његових претходника. Дати су подаци о
последњим месецима које је провео у Кнежевини Србији, и утврђени начин и време
одласка у Краљевину Грчку, у којој је провео остатак живота.

T

References

Алексијевић, Д. (1909): „Прилози за историју Српске цркве“. у: Весник Српске
цркве, Београд: Свештеничко удружење.
Алексијевић, Д. (1910): „Прилози за историју Српске цркве“. у: Весник Српске
цркве, Београд: Свештеничко удружење, 853–859.
Снeгаров, И. (1933–1934): „Старият търновски църковен кодекс“. Годишникъ на
Университета „Св. Климентъ Охридски“, Богословски факултет, том VI, София:
Придворна печатница, 1–60.
Швабић, П. (1903): „Антим, митрополит београдски (1827–1831) у својим
писмима кнезу Милошу“. у: Гласник ПЦ у Краљевини Србији. Београд: Архијерејски
сабор, 494–511; 617–632.



Литература



Бакалов Г., Павлов П., Маринов Б. (2008): Ловчанска епархия. Минало и
настояще. София: Св. Синод БПЦ.
Вуковић, С. (1996): Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд–
Подгорица–Крагујевац: Евро-Унирекс–Каленић.
Гавриловић, М. (1909): Милош Обреновић 2. Београд: Нова штампарија
„Давидовић“
Гавриловић, М. (1912): Милош Обреновић 3. Београд: Нова штампарија
„Давидовић“
Крюков, А. М., Петрунина, О. Е.: Афинская Архиепископия Элладской Церкви.
http://www.pravenc.ru/text/77100.html#part_8.
Нешковићъ, . (1868): Беседе говорене епископомъ ужичкимъ оанникiемъ.
Београд: СУД.
Радосављевић, Н. (2000): Ужичко-ваљевска митрополија 1739–1804. Ваљево:
Историјски архив.
Радосављевић, Н. (2006): „Вести о Православној цркви у Босанском пашалуку у
извештајима кнезу Милошу из Ужичке нахије и Ужичког окружја (1816–1839)“. у:
Зборник Матице српске за историју, 74. Нови Сад: Матица српска, 108–109.
Радосављевић, Н. (2007): Православна црква у Београдском пашалуку 1766–
1831, управа Васељенске патријаршије. Београд: Историјски институт.
Радосављевић, Н. (2008): Ваљевски магистрат 1824–1831. Ваљево: Историјски
архив Ваљево.
Радосављевић, Н. (2009): Шест портрета православних митрополита 1766–
1891. Београд: Историјски институт.
Радосављевић, Н. (2013): Авксентије IIIПетров Чешмеџијев, херцеговачки
митрополит. Истраживања 24. Нови Сад: Филозофски факултет, 267–284.
Радосављевић, Н. (2015): „Данило, митрополит ужичко-ваљевски и трновски“.
у: Српске студије, 6. Београд: Центар за српске студије, 145–162.
Runciman, S. (1968): The Great Churchin Captivity. Cambridge: Cambridge
University Press.
Слијепчевић, Ђ. (1991): Историја Српске православне цркве 2. Београд: СКЗ.
Снeгаров, И. (1942–1943): „Исторически вести за търновската митрополия“.
Годишникъ на Университета „Св. Климентъ Охридски“, Богословски факултет, том
XХ. София: Университетска печатница, 1–139.




314

Снeгаров, И. (1935): Трновски митрополити в турско време.
София:Университетска печатница.
Спасић Д., Палавестра А., Мрђеновић Д. (1991): Родословне таблице и грбови
српских династија и властеле, друго знатно допуњено и проширено издање. Београд:
Бата.
Тютюнджиев, И. (2007a): Търновският епископат XII–XXI в., Велико Търново:
Ровита.
Тютюнджиев, И. (2007b): Тъновската митрополия през XV–XIX в., Велико
Търново: Ровита.
Published
2019-10-10