БИЉЕШКЕ О СЛОБОДИ ИСПОВИЈЕДАЊА ХРИШЋАНСКЕ ВЈЕРЕ У ГОРЊОЈ МЕЗИЈИ
један примјер с краја III и из прве половине IV вијека
Keywords:
слобода, хришћанство, мозаици, Горња Мезија, Главник, Пољанице, Vindenis, корито ријеке Лаб, Косово и Метохија.
Abstract
У раду се презентују подаци о слободи (грч. ἐλευθερία; лат. libertas)
исповиједања хришћанске вјере у Горњој Мезији. У њему се наводи да се између бројних
религија, у којима су људи тражили спасење и ослобађање из својих овосвјетовних
невоља, као изразита религија спаса појављује хришћанство. У другој половини XX
вијека приликом истраживања у кориту ријеке Лаб у атару села Главник (Косово и
Метохија), на локалитету Пољанице (претпоставља се као римска путна станица
Vindenis), на имању Имера Исљамија, откривена је већа, репрезентативна грађевина с
краја III и почетка IV вијека. Истражена је површина од 204 м² и откривено неколико
просторија веће грађевине. У њима су пронађени фрагменати фресака и мозаика на
којима су се очувале симболичне представе под којима се крију симболи до тада још
непризнатог хришћанства. Откривени мозаици и фрагменти фресака се датирају у
крај III и почетка IV вијека, временски прије званичног признавања хришћанства или
непосредно по објављивању Миланског едикта 313. године. Нађени су остаци римског
насеља и некрополе, на којој је откривено укупно 169 гробова, од чега 132 припада
инхумираним, а 37 спаљеним покојницима. Истраживања у кориту ријеке Лаб у атару
села Главник, на локалитету Пољанице, указују да се хришћанство рано учвршћује,
што упућује на јак утицај Истока и слободу његовог исповиједања на овом подручју.
References
Dio`s (1914): Roman History. London:еd. Earnest Caru.
Eusebius (1988): History of the Church. London:Penguin Group.
Inscriptions de la MésieSupérieure (1979). Vol. IV (ed. P. Petrović), Beograd, Centre
d’étudesépigraphiques et numismatiques.
Inscriptions de la Mésie Supérieure (1982).Vol. VI (ed. B. Dragojević-Josifovska),
Beograd, Centre d’étudesépigraphiques et numismatiques.
Лактанције (2011): О смрти прогонитеља. Београд: Висока школа – Академија
Српске Православне Цркве за уметност и консервацију (увод, превод и напомене
Милена Милин).
Livius, T. (1959): Historiae. London:еd. W. Heineman, Cambridge-Massachusets-
Harvard University Press.
Müller, C. (1916): Itineraria Romana. Römische Reisenwegeander Han Der Tabula
Peutingeriana, Stuttgart, Streckerund Schröder in Stuttgart.
Plinii, S. (1906): Naturalis Historiae. Lipsiae:еd. B. G. Teubner.
Polybius (1889): Histories. London and Nev York: Macmillanandco.
Полибије (1988): Историје I, II. Нови Сад: Матица српска (предговор, превод и
коментар: Маријана Рицл).
Ptolemaei, C. (1883 ): Geographia. Paris:еd. C. Müllerund C. P. Fischer, Firmin
Didot.
Ptolemäus (1990): Cosmographia. Stutgart:еd. Alfred, P. Zeller, Parkland.
Ravenatis (1860 ): Anonymi Cosmgraphia. Berlin:еd. M. Pinder–G. Parthey.
Strabonis (1852): Geographica. Lipsiae: ed. B. G. Teubneri.
Corpus in scriptionum Latinarum (1873): Consilio et auctoritate Academiae
litterarum regiae Borussicaeeditum, Voll. III. Berolini:еd. Th. Mommsen.
Литература
Bleicken, J. (1990): Povijest svijeta. Zagreb: Naprijed.
Бошковић, Ђ. (1928): „Римске рушевине код Грачанице“. у: Старинар IV, 269–
272.
Вулић, Н. / Premerstein, V. (1900): „Антички споменици у Србији“. у: Споменик
XXXVIII, 15–58.
Вулић, Н. (1931): „Антички споменици наше земље“. у: Споменик LXXI, 133–
135, 179–182, 208–211, 213–215, 274, 321, 325.
Вулић, Н. (1933): „Антички споменици наше земље“. у: Споменик LXXV, 3–91.
Вулић, Н. (1933). „Дарданци“. у: Глас СКА CLV, 63–76.
Вулић, Н. (1934): „Антички споменици наше земље“. Споменик LXXVII, 29–84.
Вулић, Н. (1938): „Географија Јужне Србије у античко доба“. Гласник Скопког
научног друштва XIX, 1–15.
Giljferding, A. (1859): Bosnia, Gercegovina i staraya Serbya. St. Petersbug.
Dobruna–Salihu, E. (2011): „Arhitektonski ostaci antičkih središta središnjeg dijela
Dardanije (Kosova)“. у: Histria Antiqua 20, 279–292.
Domaszewski, A. (1889): „Die Grenzenvon Moesia Superior undder Illyrische
Grenzzoll“. у: Archäologisch-epigraphische Mitteilungenaus Österreich-Ungarn XIII, 140–
145.
253
Domaszewski, A. (1902): „Die Beneficiarier posten unddier ömischen
Strassennetze“. у: Westdeutsche Zeitschriftfür Geschichteund Kunst XXI/2, 158–173.
Dušanić, S. (1977): „Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj Meziji“. у: Arheološki
vestnik 28 (1977), 163–179.
Dušanić, S. (1995): „Epigraphical Notes on Roman Mining in Dardania“. у: Starinar
XLV–XLVI, 27–34.
Dušanić, S. (2004): „The Princepsmunicipii Dardanorumand the Metallamunicipii
Dardanorum“. у: Živa antika LIV, 5–32.
Evans, A. (1885): „Researches in Illuricum, parts III and IV“. у: Westminster,
Archaeologia XLIX, 1–168.
Епископ Атанасије (Јевтић) (2013): „Свети Цар Константин и милански едикт“.
у: Видослов 20/бр. 58, Саборник Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске,
Манастир ТВРДОШ–Захумско–Херцеговачкa и Приморскa Епархија, 51–74.
Zippel, G. (1877): Dierömische Herrschaft in Illurien bis auf Augustus, Leipzig, еd.
B. Teubner.
Ивановић, М. (1987): Црквени споменици XIII–XX век, Призрен–Београд,
Задужбине Косова.
Јастребов, J.(1904): „Stara Srbija i Albanija“. у: Споменик, XLI, 11, 66–68.
Jireček, J. (1951²): Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne. Sarajevo: Svjetlost.
Јоцић, М. (1982): „Римски пут Naissus–Lissus у Горњој Мезији“. у: Нишки
зборник 11, 71–78.
Kanitz, F. P. (1892): „Römische Studien in Serbien I–II“,Wien, In Commissionbei F.
Tempsky.
Коваљев, Г. (1989/90): „Касноантичка палата у Неродимљу“. у: Старине
Косова књ. IX, 87–92.
Kojić, Lj. (1960–61): „Nalazi fresaka iz grobnice na Paniku“. у: Glasnik Zemaljskog
Muzeja u Sarajevu XV–XVI, 185–187.
Милин, М. (2002): „Новооткривени римски епиграфски споменици из Сочанице
(Kosovo)“. у: Старинар LII, 163–174.
Мирковић, М. (1960): „Римски пут Naissus–Scupi и станица Ad Fines“. у: Živa
antika X, 249–257.
Mirković, M. (1968): Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd:
Arheološko društvo Jugoslavije.
Mollinary, A. (1914): Die Römerstrassen in der Europaischen Türkei. Zagreb.
Mócsy, A. (1970): Moesia Superior – Gesellschaftund Romanisation in derrömischen
Provinz Moesiam Superior. Budapest: Akademia i Kiadó.
Папазоглу, Ф. (1964): „Дарданска ономастика“. у: Зборник Филозофског
факултета у Београду, књ. VIII–1, 49–75.
Papazoglu, F. (1969): Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Sarajevo:
ANUBiH, knj. XXX CBIknj. 1, ANUBiH.
Папазоглу, Ф. (1988): „Илирска и дарданска краљевина; поријекло и развој,
структура, хеленизација и романизација“. у: М. Гарашанин, (прир. и ур.), Илири и
Албанци. Београд, САНУ, 145–173.
Петровић, В. (2006): „Римски пут Naissus–Lissus“. у: Лесковачки зборник XLVI,
17–38.
Петровић, В. (2007): Дарданија у римским итинерарима. Београд:
Балканолошки институт САНУ.
Петровић, В. (2008): „UNE NOUVELLE BORNE MILLIAIRE DÉCOUVERTE
SUR LAVOIE ROMAINE NAISSUS–LISSUS“. у: Старинар LVI, 367–376.
254
Паровић-Пешикан, М. (1982): „Античка Улпијана према досадашњим
истраживањима“. у: Старинар XXXII, 57–74.
Parović-Pešikan, M. (1985).„Ulpiana, S. Gračanica, Priština – antičko naselje“,
Arheološki pregled 24, 82–87.
Паровић-Пешикан, М. (1987): „Улпијана 1985–1986. године“. у: Гласник САД
IV, 136–142.
Паровић-Пешикан, М. (1989): „Античка Улпијана – истраживања 1987.
године“. у: Гласник САД V, 45–51.
Пешикан, М. (1986): „Стара имена из Доњег Подримља“. у: Ономатолошки
прилози VII, 1–119.
Popović, Lј. /Čerškov, E. (1956): „Ulpiana, Prethodni izvještaj o arheološkim
istraživanjima od 1954 do 1956. godine“. у: Glasnik muzeja Kosova i Metohije I, 319–327.
Поповић, Р. (1997): Васељенски сабори – одабрани документи. Србиње–
Београд–Ваљево: Хришћанска мисао (допуњено издање).
Сајловић, М. (2011): Милански едикт у контексту реформи III и IV века.
Београд: Висока школа –Академија Српске Православне Цркве за уметност и
консервацију.
Самарџић, Г. (2006): „Два примјерка античког новца са Косова и Метохије“. у:
З. Аврамовић (прир. и ур.), Историја и књижевност Срба Косова и Метохије, Косовска
Митровица, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 9–19.
Самарџић, Г. (2007): „Један примјерак античког новца са Косова и Метохије“,
у: З. Аврамовић (прир. и ур.), Друштво и култура Срба са Косова и Метохије, Косовска
Митровица, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим
седиштем у Косовској Митровици, 31–39.
Самарџић, Г. (2008): „Цар Костанције II и два примјерка његова новца са
Косова и Метохије“. у: З. Аврамовић (прир. и ур.), Прошлост, садашњост и будућност
Срба са Косова и Метохије, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета
у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 9–17.
Самарџић, Г. (2010): „Косово и Метохија кроз нумизматичке налазе у првој
половини IV вијека“. у: Д. Маликовић (прир. и ур.), Косово и Метохија у
цивилизацијским токовима, књ 3, Косовска Митровица: Филозофски факултет
Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 41–51.
Samardžić, G. (2012): „Communication Routes and Settlements in Kosovo and
Metohija in oldItineraries (from Antiquity to the Ottoman Period)“, у: Б. Јовановић (ур.),
Косово и Метохија 1912–2012, Косовска Митровица: Филозофски факултет
Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 651–672.
Самарџић, Г. (2015): „Биљешке о путној станици и насељу Vindenisна
комуникацији Naisus–Lisus (један примјер из прве половине IV вијека)“. у: Зборник
радова Филозофског факултета XLV (01), 69–78.
Hegel, G. V. F. (2006): Filozofija Istorije. Beograd: Fedon.
Томовић, Г. (1990): „Томашев натпис о оснивању цркве Благовештења
Господњег 1427. године код Ораховца у Метохији“. у: Косовско-метохијски зборник 1,
63–78.
Томовић, Г. (2007): „Косово и Метохија на старим картама, до краја XVII века“.
у: А. Бачкалов (ур.) Археологија Косова и Метохије, Београд, Музеј у Приштини (са
измештеним седиштем), 47–59.
Fidanovski, S. (1985): „Poljanice, Glavnik, Podujevo – rimska nekropola“. у:
Arheološki pregled 24, 100–103.
255
Fidanovski, S. (1986): „Poljanice / Glavnik – kasnoantičko naselje“. у: Arheološki
pregled 25, 173.
Фидановски, С. (2007): „Античко насљеђе Косова и Метохије“. у: А. Бачкалов
(ур.), Археологија Косова и Метохије, Београд, Музеј у Приштини (са измештеним
седиштем), 95–118 .
Фидановски, С. (1998): „Римски и рановизантијски период“. у: Н. Тасић (прир.
и ур.), Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века, I–II,
Београд, САНУ – Музеј у Приштини, 258–349 .
Цермановић-Кузмановић, A. (1975): „Југословенске земље на Птоломејевој
карти“. у: Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 11–26.
Čerškov, E. (1957): „Ulpiana, prethodni izvještaj o arheološkim istraživanjima u
1957. godini“. у: Glasnik muzej Kosova i Metohije III, 321–324.
Čerškov, E. (1957): „Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i
Metohiji u rimskom periodu“. у: Glasnik Muzej Kosova i Metohije II, 65–86.
Čerškov, Е. (1959–1960): „Ulpiana, Kratak izvještaj o arheološkim istraživanjima u
1959. godini“. у: Glasnik Muzej Kosova i Metohije IV–V, 371–379.
Čerškov, Е. (1969): Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo
Jugoslavije.
Čremošnik, I. (1960–61): „Prethodna istraživanja na rimskom lokalitetu na Paniku“.
у: Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu XV–XVI, 173–182.
Čremošnik, I. (1974): „Prvi tragovi kršćanstva na nalazima vile u Paniku“. Situla
XIV–XV, 243–247.
Čremošnik, I. (1976): „Rimsko naselje na Paniku kod Bileće“. Glasnik Zemaljskog
muzeja u Sarajevu XXIX, 41–164.
Шкриванић, Г. (1975): „Југословенске земље на Појтингеровој табли“. у:
Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 29–55.
Eusebius (1988): History of the Church. London:Penguin Group.
Inscriptions de la MésieSupérieure (1979). Vol. IV (ed. P. Petrović), Beograd, Centre
d’étudesépigraphiques et numismatiques.
Inscriptions de la Mésie Supérieure (1982).Vol. VI (ed. B. Dragojević-Josifovska),
Beograd, Centre d’étudesépigraphiques et numismatiques.
Лактанције (2011): О смрти прогонитеља. Београд: Висока школа – Академија
Српске Православне Цркве за уметност и консервацију (увод, превод и напомене
Милена Милин).
Livius, T. (1959): Historiae. London:еd. W. Heineman, Cambridge-Massachusets-
Harvard University Press.
Müller, C. (1916): Itineraria Romana. Römische Reisenwegeander Han Der Tabula
Peutingeriana, Stuttgart, Streckerund Schröder in Stuttgart.
Plinii, S. (1906): Naturalis Historiae. Lipsiae:еd. B. G. Teubner.
Polybius (1889): Histories. London and Nev York: Macmillanandco.
Полибије (1988): Историје I, II. Нови Сад: Матица српска (предговор, превод и
коментар: Маријана Рицл).
Ptolemaei, C. (1883 ): Geographia. Paris:еd. C. Müllerund C. P. Fischer, Firmin
Didot.
Ptolemäus (1990): Cosmographia. Stutgart:еd. Alfred, P. Zeller, Parkland.
Ravenatis (1860 ): Anonymi Cosmgraphia. Berlin:еd. M. Pinder–G. Parthey.
Strabonis (1852): Geographica. Lipsiae: ed. B. G. Teubneri.
Corpus in scriptionum Latinarum (1873): Consilio et auctoritate Academiae
litterarum regiae Borussicaeeditum, Voll. III. Berolini:еd. Th. Mommsen.
Литература
Bleicken, J. (1990): Povijest svijeta. Zagreb: Naprijed.
Бошковић, Ђ. (1928): „Римске рушевине код Грачанице“. у: Старинар IV, 269–
272.
Вулић, Н. / Premerstein, V. (1900): „Антички споменици у Србији“. у: Споменик
XXXVIII, 15–58.
Вулић, Н. (1931): „Антички споменици наше земље“. у: Споменик LXXI, 133–
135, 179–182, 208–211, 213–215, 274, 321, 325.
Вулић, Н. (1933): „Антички споменици наше земље“. у: Споменик LXXV, 3–91.
Вулић, Н. (1933). „Дарданци“. у: Глас СКА CLV, 63–76.
Вулић, Н. (1934): „Антички споменици наше земље“. Споменик LXXVII, 29–84.
Вулић, Н. (1938): „Географија Јужне Србије у античко доба“. Гласник Скопког
научног друштва XIX, 1–15.
Giljferding, A. (1859): Bosnia, Gercegovina i staraya Serbya. St. Petersbug.
Dobruna–Salihu, E. (2011): „Arhitektonski ostaci antičkih središta središnjeg dijela
Dardanije (Kosova)“. у: Histria Antiqua 20, 279–292.
Domaszewski, A. (1889): „Die Grenzenvon Moesia Superior undder Illyrische
Grenzzoll“. у: Archäologisch-epigraphische Mitteilungenaus Österreich-Ungarn XIII, 140–
145.
253
Domaszewski, A. (1902): „Die Beneficiarier posten unddier ömischen
Strassennetze“. у: Westdeutsche Zeitschriftfür Geschichteund Kunst XXI/2, 158–173.
Dušanić, S. (1977): „Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj Meziji“. у: Arheološki
vestnik 28 (1977), 163–179.
Dušanić, S. (1995): „Epigraphical Notes on Roman Mining in Dardania“. у: Starinar
XLV–XLVI, 27–34.
Dušanić, S. (2004): „The Princepsmunicipii Dardanorumand the Metallamunicipii
Dardanorum“. у: Živa antika LIV, 5–32.
Evans, A. (1885): „Researches in Illuricum, parts III and IV“. у: Westminster,
Archaeologia XLIX, 1–168.
Епископ Атанасије (Јевтић) (2013): „Свети Цар Константин и милански едикт“.
у: Видослов 20/бр. 58, Саборник Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске,
Манастир ТВРДОШ–Захумско–Херцеговачкa и Приморскa Епархија, 51–74.
Zippel, G. (1877): Dierömische Herrschaft in Illurien bis auf Augustus, Leipzig, еd.
B. Teubner.
Ивановић, М. (1987): Црквени споменици XIII–XX век, Призрен–Београд,
Задужбине Косова.
Јастребов, J.(1904): „Stara Srbija i Albanija“. у: Споменик, XLI, 11, 66–68.
Jireček, J. (1951²): Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne. Sarajevo: Svjetlost.
Јоцић, М. (1982): „Римски пут Naissus–Lissus у Горњој Мезији“. у: Нишки
зборник 11, 71–78.
Kanitz, F. P. (1892): „Römische Studien in Serbien I–II“,Wien, In Commissionbei F.
Tempsky.
Коваљев, Г. (1989/90): „Касноантичка палата у Неродимљу“. у: Старине
Косова књ. IX, 87–92.
Kojić, Lj. (1960–61): „Nalazi fresaka iz grobnice na Paniku“. у: Glasnik Zemaljskog
Muzeja u Sarajevu XV–XVI, 185–187.
Милин, М. (2002): „Новооткривени римски епиграфски споменици из Сочанице
(Kosovo)“. у: Старинар LII, 163–174.
Мирковић, М. (1960): „Римски пут Naissus–Scupi и станица Ad Fines“. у: Živa
antika X, 249–257.
Mirković, M. (1968): Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd:
Arheološko društvo Jugoslavije.
Mollinary, A. (1914): Die Römerstrassen in der Europaischen Türkei. Zagreb.
Mócsy, A. (1970): Moesia Superior – Gesellschaftund Romanisation in derrömischen
Provinz Moesiam Superior. Budapest: Akademia i Kiadó.
Папазоглу, Ф. (1964): „Дарданска ономастика“. у: Зборник Филозофског
факултета у Београду, књ. VIII–1, 49–75.
Papazoglu, F. (1969): Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Sarajevo:
ANUBiH, knj. XXX CBIknj. 1, ANUBiH.
Папазоглу, Ф. (1988): „Илирска и дарданска краљевина; поријекло и развој,
структура, хеленизација и романизација“. у: М. Гарашанин, (прир. и ур.), Илири и
Албанци. Београд, САНУ, 145–173.
Петровић, В. (2006): „Римски пут Naissus–Lissus“. у: Лесковачки зборник XLVI,
17–38.
Петровић, В. (2007): Дарданија у римским итинерарима. Београд:
Балканолошки институт САНУ.
Петровић, В. (2008): „UNE NOUVELLE BORNE MILLIAIRE DÉCOUVERTE
SUR LAVOIE ROMAINE NAISSUS–LISSUS“. у: Старинар LVI, 367–376.
254
Паровић-Пешикан, М. (1982): „Античка Улпијана према досадашњим
истраживањима“. у: Старинар XXXII, 57–74.
Parović-Pešikan, M. (1985).„Ulpiana, S. Gračanica, Priština – antičko naselje“,
Arheološki pregled 24, 82–87.
Паровић-Пешикан, М. (1987): „Улпијана 1985–1986. године“. у: Гласник САД
IV, 136–142.
Паровић-Пешикан, М. (1989): „Античка Улпијана – истраживања 1987.
године“. у: Гласник САД V, 45–51.
Пешикан, М. (1986): „Стара имена из Доњег Подримља“. у: Ономатолошки
прилози VII, 1–119.
Popović, Lј. /Čerškov, E. (1956): „Ulpiana, Prethodni izvještaj o arheološkim
istraživanjima od 1954 do 1956. godine“. у: Glasnik muzeja Kosova i Metohije I, 319–327.
Поповић, Р. (1997): Васељенски сабори – одабрани документи. Србиње–
Београд–Ваљево: Хришћанска мисао (допуњено издање).
Сајловић, М. (2011): Милански едикт у контексту реформи III и IV века.
Београд: Висока школа –Академија Српске Православне Цркве за уметност и
консервацију.
Самарџић, Г. (2006): „Два примјерка античког новца са Косова и Метохије“. у:
З. Аврамовић (прир. и ур.), Историја и књижевност Срба Косова и Метохије, Косовска
Митровица, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 9–19.
Самарџић, Г. (2007): „Један примјерак античког новца са Косова и Метохије“,
у: З. Аврамовић (прир. и ур.), Друштво и култура Срба са Косова и Метохије, Косовска
Митровица, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим
седиштем у Косовској Митровици, 31–39.
Самарџић, Г. (2008): „Цар Костанције II и два примјерка његова новца са
Косова и Метохије“. у: З. Аврамовић (прир. и ур.), Прошлост, садашњост и будућност
Срба са Косова и Метохије, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета
у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 9–17.
Самарџић, Г. (2010): „Косово и Метохија кроз нумизматичке налазе у првој
половини IV вијека“. у: Д. Маликовић (прир. и ур.), Косово и Метохија у
цивилизацијским токовима, књ 3, Косовска Митровица: Филозофски факултет
Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 41–51.
Samardžić, G. (2012): „Communication Routes and Settlements in Kosovo and
Metohija in oldItineraries (from Antiquity to the Ottoman Period)“, у: Б. Јовановић (ур.),
Косово и Метохија 1912–2012, Косовска Митровица: Филозофски факултет
Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 651–672.
Самарџић, Г. (2015): „Биљешке о путној станици и насељу Vindenisна
комуникацији Naisus–Lisus (један примјер из прве половине IV вијека)“. у: Зборник
радова Филозофског факултета XLV (01), 69–78.
Hegel, G. V. F. (2006): Filozofija Istorije. Beograd: Fedon.
Томовић, Г. (1990): „Томашев натпис о оснивању цркве Благовештења
Господњег 1427. године код Ораховца у Метохији“. у: Косовско-метохијски зборник 1,
63–78.
Томовић, Г. (2007): „Косово и Метохија на старим картама, до краја XVII века“.
у: А. Бачкалов (ур.) Археологија Косова и Метохије, Београд, Музеј у Приштини (са
измештеним седиштем), 47–59.
Fidanovski, S. (1985): „Poljanice, Glavnik, Podujevo – rimska nekropola“. у:
Arheološki pregled 24, 100–103.
255
Fidanovski, S. (1986): „Poljanice / Glavnik – kasnoantičko naselje“. у: Arheološki
pregled 25, 173.
Фидановски, С. (2007): „Античко насљеђе Косова и Метохије“. у: А. Бачкалов
(ур.), Археологија Косова и Метохије, Београд, Музеј у Приштини (са измештеним
седиштем), 95–118 .
Фидановски, С. (1998): „Римски и рановизантијски период“. у: Н. Тасић (прир.
и ур.), Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века, I–II,
Београд, САНУ – Музеј у Приштини, 258–349 .
Цермановић-Кузмановић, A. (1975): „Југословенске земље на Птоломејевој
карти“. у: Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 11–26.
Čerškov, E. (1957): „Ulpiana, prethodni izvještaj o arheološkim istraživanjima u
1957. godini“. у: Glasnik muzej Kosova i Metohije III, 321–324.
Čerškov, E. (1957): „Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i
Metohiji u rimskom periodu“. у: Glasnik Muzej Kosova i Metohije II, 65–86.
Čerškov, Е. (1959–1960): „Ulpiana, Kratak izvještaj o arheološkim istraživanjima u
1959. godini“. у: Glasnik Muzej Kosova i Metohije IV–V, 371–379.
Čerškov, Е. (1969): Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo
Jugoslavije.
Čremošnik, I. (1960–61): „Prethodna istraživanja na rimskom lokalitetu na Paniku“.
у: Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu XV–XVI, 173–182.
Čremošnik, I. (1974): „Prvi tragovi kršćanstva na nalazima vile u Paniku“. Situla
XIV–XV, 243–247.
Čremošnik, I. (1976): „Rimsko naselje na Paniku kod Bileće“. Glasnik Zemaljskog
muzeja u Sarajevu XXIX, 41–164.
Шкриванић, Г. (1975): „Југословенске земље на Појтингеровој табли“. у:
Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 29–55.
Published
2019-10-10
Section
Articles
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
