ЧОВЕК ЈЕ ЧОВЕКУ ВУК И (ИЛИ) ЧОВЕК ЈЕ ЧОВЕКУ НАДА
ПАРАДИГМЕ ЗАПАДНОГ И ПРАВОСЛАВНОГ ЧОВЕКА
Abstract
Знање служи животу, а мудрост животом влада (Artes serviunt
vitae, sapientia imperat), говорио је мудри филозоф Сенека. Да ли човеку данашњице
знање служи животу и да ли његовим животом мудрост влада? Није ли знање, уместо
да буде барјактар слободе, братства и љубави, постало лакеј ,,новог поретка“, а
мудрост посрнула у моралној загушљивости данашњице? Да ли данас живимо у
сумраку лепоте и животне радости? Није ли живљење кренуло у супротном правцу од
живота? Да ли је на помолу остварење Јовановог откровења? Човек без мудрости
тешко може и да преживи, а камоли да примерено одговори на вечне дилеме свога
живота – како да буде срећан, како да нађе прави животни смисао, како да буде
поносан, вољен, поштован и самопоштован. Нужно је зато да се човек окрене правим и
трајним вредностима живота, његовој психолошкој, друштвеној, културној и духовној
дубини, топлини и смислу. Фромовски казано, да властито, аутентично бивствовање
стави испред поседовања, да другом човеку буде ,,нада“, а не ,,вук“ и да тако даље
шири границе слободе и људскости. Овај рад представља покушај да се укаже на две
различите антропологије, два различита пута (источни и западни) у схватању човека и
друштва, а самим тим и шта би требало да буду основни приоритет српског друштва
у ,,трагању за принципима наде“ (Блох) и у ком правцу усмерити наш вредносни
систем.
References
Косовска Митровица: Филозофски факултет Косовска Митровица.
Булгаков, С. (1991): Православље, Будва: Медитеран.
Велимировић, Н. (2001): „Алфабет народне одбране“. у: Сабрана дела Светог
владике Николаја, том II, Линц–Аустрија: Православна црквена општина ЛИНЦ.
Волесрстин, И. (2004): Опадање америчке моћи, Подгорица: ЦИД.
Гадамер, Х. Г. (1999): Европско наслеђе, Београд: Плато.
Грисендорф, Ф. (1989): „Последња проповед“ . у: Политика 9. априла 1989.
године.
Иљин, И. (2012): Пут ка очигледности, Београд: Логос.
Yannaras, Ch. (2007): Ekologu bu process of elimination....and Christmos,
,,Kathimerini sundayedition“ 23.12. 2007.
Кирил Патријарх Московски и све Русије. (2010): Слобода и одговорност – у
потрази за хармонијом, Београд: Православни богословски факултет – Институт за
теолошка истраживања.
Хоркхајмер, М. (1998): Критика инструменталног ума, Загреб: Глобус.
Хусерл, Е. (1991): Криза европских наука и трансцендентална феноменологија,
Горњи Милановац: Дечје новине.
Марковић, Ж. Д. (2014): Људска и права и глобализација, Косовска Митровица:
Филозофски факултет Косовска Митровица.
Милошевић, М. М. (1923): „Пад Запада и свесловенски месијанизам – Прилог
проблему наше културне оријентације“. у: Раскрсница, 3 јун 1923.
Поповић, Ј. (1993): Светосавље као филозофија живота, Ваљево: Манастир
Ћелије.
Поповић, Ј. (1999): „Филозофске урвине“. у: Сабрана дела светог Јустина
Новог, књига 8-9. Београд: Манастир Ћелије.
Сартр, Ж. П. (1964): Егзистенцијализам је хуманизам, Сарајево: Веселин
Маслаша.
Тејлор, Ч. (2002): Болест модерног доба, Београд: Чигоја штампа.
Шијаковић, Б. (2002): Пред лицем другог, Београд: Службени лист.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
