ЛИЧНОСНА ДИМЕНЗИЈА ВРЕМЕНА

  • Александар Ђаковац
Keywords: време, личност, историја, вечност, есхатологија

Abstract

У античкој философској традицији, време је поимано као кинетичка просторност. Св. Августин задржава овакво поимање времена, али га, такође, одређује и као памћење и очекивање, који означују сопство као место пресека вечног и пролазног, које он дефинише као временски простор. Св. Максим Исповедник, ослањајући се на Кападокијске Оце, даје одлучујући допринос конституисању нарочитог хришћанског схватања времена и просторности, сагледавајући га у контексту есхатолошке персоналности. Творевина треба да превазиђе временску и просторну интервалност која истовремено представља услов могућности промене начина постојања творевине кроз ипостасно сједињење са Логосом. Коначну истину творевине, Св. Максим описује као вечнокрећуће мировање, које представља ипостасно/личносно сједињење са Богом, и тиме личносни преображај спацио темпоралног темеља створених бића

References

Aristotelis Opera edidit Academia Regia Borussica, ed. Bekker Immanuel, Berlin, 1831–1870. Patrologiae Cursus Completus, Series latina, ed. J. P. Migne, Paris, 1841–1855. Patrologiae Cursus Completus, Series Graeca, ed. J. P. Migne, Paris, 1857–1866. Gregorii Nysseni opera, vol. 1.1 & 2.2, ed. W. Jaeger, Leiden, Brill, 1960. Gregorii Nysseni opera, vol. 5.P. J. Alexander (ed.), Leiden, Brill, 1962. Plato. Platonis Opera, ed. John Burnet, Oxford University Press, 1903. Plotinus, Opera, Vol. 1: Porphyrii Vita Plotini Enneades 1–3, eds. H. R. Schwyzer, Paul Henry, Clarendon Press, 1964. Plotinus, Opera, Vol. 2: Enneades 4-5 , eds. H. R. Schwyzer, Paul Henry, Clarendon Press, 1977. Stoicorum veterum fragmenta, ed. Hans von Arnim, Stuttgart, 1905. Борисович, М. П. (2015): „Категория времени в христианской метафизике: Григорий Нисский и Максим Исповедник“, ΣΧΟΛΗ. Философское антиковедение и классическая традиция, Новосибирский государственный университет, 119–136. Цветковић, В. (2011): „Однос Бога и времена у Adversus Eunomium Светог Василија Великог“. у: Богословље 70: 2, 78–95. Цветковић, В. (2013): Бог и време. Учење о времену Светог Григорија Ниског. Центар за црквене студије, Ниш. Augustin, А (2010): Ispovijesti. (pr. Stjepan Hosu), Zagreb. Blowers, P. M. (1997): „Realized Eschatology in Maximus the Confessor, Ad Thalassium 21“. Studia Patristica XXXII, 258–263. Bradshaw, D. (2006): „Time and Eternity in the Greek Fathers“. The Thomist 70 , 311–66. Phillip Cary (2003), Augustine's Invention of the Inner Self: The Legacy of a Christian Platonist. Oxford University Press. Daniélou, Ј. (1956): The Bible and the Liturgy. University of Notre Dame Press. Andrea Nightingale (2011): Once Out of Nature: Augustine on Time and the Body. University Of Chicago Press, Chicago. DelCogliano, М. (2014): „Basil of Caesarea versus Eunomius of Cyzicus on the Nature of Time: A Patristic Reception of the Critique of Plato“. Vigiliae Christianae 68, 498– 532. Đurić, D. (2015): Večnost sveta u antici i ranom srednjem veku. Beograd. Fitzgerald, А. D. (ed.) (2009): Augustine through the Ages: An Encyclopedia. Eerdmans.
Published
2019-10-10
Issue
No 14 (2017): CHURCH STUDIES 14 (2017)
Section
Articles

Authors who publish with this journal agree to the following terms:

a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.

b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.

c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).