О ГОРДОСТИ У СВЕТООТАЧКОЈ МИСЛИ
Abstract
У овом раду се анализира хришћанско учење о греху и страстима које се темељи на доктрини о прародитељском греху. Као посебна страст издваја се и анализира гордост, јер се у хришћанској теологији управо она сматра највећим грехом. Остале страсти су усмерене или против самог човека или против других људи, само је гордост усмерена против Бога. Онај који је одступио од Бога и погордио се, мисли да су добра дела производ његових сопствених снага. У раду се анализирају учења неколицине раних црквених отаца који сматрају да је ђаво у ствари пали анђео и да је управо гордост та која је анђела претворила у демона. За разлику од других страсти које се усмеравају на само једну врлину и њу кваре, гордост слаби људско биће у целини. Ако гордост овлада целокупном душом, онда је поробљава. Стога је гордост болест душе.
References
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).