ОСНОВНЕ КАТЕГОРИЈЕ ПОСТОЈАЊА И ЊИХОВО ПОИМАЊЕ У ПРВОЈ ФИЛОСОФИЈИ

  • Александар М. Петровић
Keywords: бивствовање, биће, суштина, категорије, надсуштаствености.

Abstract

Наизглед једноставно и лако разумевање појма бивствовања наилази на велике потешкоће када желимо да га рашчланимо и одредимо. Посматрајући биће какво оно јесте или биће као биће, Аристотел га је поимао у значењу бивствовања које се многоструко исказује као неко јестање/постојање. Тешкоће које проистичу из мисаоних садржаја прве философије јављале су се и приликом тумачења појмова древних мислилаца у византијској философији и схоластици, као не и мање истакнуте од оних које су се појавиле и у савременом духу. На то шта се крије иза појмова esse ( εἶναι ), ens ( ὄν ) или substantia ( οὐσία ), још увек најбоље показује њихова делатна историја. Њено захватање у том смислу значи игру потентног и реалног у огледалу стварности и привида, указујући на дијалектичку напетост која је у стању да одолева свим темпорализацијама у свом доњем слоју. Допирање до тог слоја отуд видимо и као важан задатак савременог философствовања на његовом путу до откривања истине јединства стварности.

References

Aristotelis Metaphysica (1978а), recognovit brevique adnotatione critica instruxit W. Jaeger, Oxonii /превод Б. Гавела, Бгд., 1975; Т. Ладан, Згб., 1987; С. Благојевић, Бгд., 2007./ Aristotelis Physica (1977), rec. W. D. Ross, Oxonii /prev. T. Ladan, Zgb., 1987/ (Simplitius, De Physica Aristoteli ) Aristotelis Topica et Sophistici elenchi (1974), rec. W. D. Ross, Oxonii /prev. u Organon, K. Anastasijević, Bgd., 1965/ Aristotelis Categoriae et Liber de interpretatio (1978b), rec. L. Minio-Pauello, Oxonii /prev. u Organon, K. Anastasijević, Bgd., 1965/ Философия природы в античности и в средние века (2000), Москва /Гайденко, Пиама Павловна: Онтологический горизонт натурфилософии Аристотеля: Виды сущностей. Вечный двигатель/ Ципра, М. (1978): Метаморфозе метафизике, Чаковец: Зрињски Финк, Е. (1984): Основни феномени људског постојања, Београд: Нолит /прев. А. Буха/ Финк, Е. (1979): Епилози поезији, Београд: БИГЗ /Eugen Fink: Epiloge zur Dichtung, Frankfurt am Main: Vittorio Klostermann, 1971/ Финк, Е. (1989): Увод у филозофију, /прев. Д. Ђорђевић/, Београд: Нолит Хегел, Г. В. Ф. (1976–1979): Wissenschaft der Logik /наши преводи/ Наука логике I–III, прев. Београд: БИГЗ, (Н. Поповић); Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (1987): Енциклопедија филозофијских знаности, Сарајево: Свјетлост, (Б. Зонефелд); Г. В. Ф. Хегел (1979), Историја филозофије I–III, Београд: БИГЗ Хајдегер, М. (2007): Битак и време, Београд: Службени гласник /Heidegger, Martin: Sein und Zeit, Tübingen, 1979/ Хајдегер, М. (2003): Путни знакови, Београд: Плато /M. Heidegger (1963), Gesamtausgabe, T. 9 /Wegmarken., 1919–58/ Husserl, E. (1990): Kriza evropskih znanosti i tanscendentalna fenomenologija, Zagreb, /прев. A. Pažanin, према Hua, Bd. VI/ Die Krisis der europäischen Wissenschaften und die transzendentale Phänomenologie. Eine Einleitung in die phänomenologische Philosophie, /hrsg. Von Walter Biemel/ Martinus Nijhoff, Den Haag 19622

41
Хусерл, Е. (2004): Предавања о феноменологији унутрашње временске свијести, Ср. Карловци; Н. Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића (прев. Ч. Копривица) Јанарас, Х. (2000): Философија из новог угла, Београд: (прев. јрђ. Максим) Кант, И. (1990): Критика чистог ума, Београд, (прев. Н. Поповић); (1991) Критика моћи суђења (1790), Београд, (прев. Н. Поповић)2 Kaulbach, F. (19915): Einführung in die Metaphysik, Darmstadt Kaulbach, F. (1965): Der philosophischen Begriff der Bewegung: Studien zu Aristoteles, Leibniz und Kant, Köln; Graz Platonis Opera (1976–1978), recognovit brevique adnotatione critica instruxit Ioannes Burnet, Oxonii: T. 2.: Parmenides /Parmenid/, Philebus /Fileb/, Symposium /Gozba/, Phaedrus /Fedar/. T. 4.: Respublica /Država/; Timaeus /Timej, (Timaj)/. Simplicius, In Aristotelis Phisicorum Libros Quattuor Priores Commentaria, ed. H. Diels, Berlin Sorabji, R. (1983): Time, Creation and the Continuum, theories in antiquity and the early middle ages, Ithaca, New York Žunjić¸ S. (1987): Hegel i Hajdeger, odnos povesti i vremenosti u rasponu prevladavanja i ponavljanja, „Zbornik Filozofskog fakulteta Beograd“ serija B, za društv. nauke, br. XV, Beograd Жуњић, С. (2012): Логика и теологија, Београд: Отачник
Published
2019-10-10
Issue
No 14 (2017): CHURCH STUDIES 14 (2017)
Section
Articles

Authors who publish with this journal agree to the following terms:

a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.

b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.

c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).