УСТАВ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ИЗ 1903. ГОДИНЕ И КОНКОРДАТ СА СВЕТОМ СТОЛИЦОМ ИЗ 1914. ГОДИНЕ

  • Велибор Џомић

Abstract

Након увода у коме се износе државно-правне прилике након
тзв. Мајског преврата 1903. године, у раду се говори о изради и начину доношења
новог Устава Краљевине Србије до кога се, са малим изменама, дошло рецепцијом
Устава Краљевине Србије од 1888. године. Посматра се и упоређује правни положај
православне и римокатоличке вероисповести у Србији за време важења Устава од
1903. године. Док су за вернике и јерархију православне вероисповести остале на снази одредбе ''обреновићевског'' Закона о црквеним властима Источно-Православне Цркве од 1890. године, дотле правни положај римокатолика у Србији није био регулисан све до 1914. године, када је Краљевина Србија закључила уговор (конкордат) са Светом столицом. На тај начин уведена је неравноправност у правном приступу пошто је правни положај православне вере као државне вере решен законом као изразом суверене воље државе, а правни положај римокатоличке вере уговором као сагласношћу воља.

References

/
Published
2007-03-05