„ДОЛАЗИМ ТИ И КАДА НЕ ВИДИШ“ Свети Сава у Семољ гори Мира Вуксановића
Abstract
У фрагментарном азбучном роману Мира Вуксановића Семољ
гора, цело слово П посвећено је неименованом, али јасно препознатљивом светитељу –
Светом Сави. Он вишеструко уређује свет Семољ горе: као митски творац, који у
светом времену прастварања моделује свет какав данас знамо, чинећи га погодним за
људски живот; као културни херој, који властиту заједницу уводи у свет културе; као
хршћански светитељ, који светлошћу вере просвећује народ, постављајући темељна
морална начела и норме. Истовремено, овде су уочљиви и рефлекси историјске судбине
најмлађег сина Стефана Немање.
Саздана од фрагмената различите жанровске природе (предање, митолошко
етиолошко, културноисторијско; парабола; казивање о животу; прозаида),
приповеданих и исказаних у различитим приповедним модусима, ова целина добија
особено значење у целини дела, успоставља духовну вертикалу и прераста у историјску
опомену пишчевом времену и његовим дезоријентисаним савременицима.
References
књижевност и језик, књ. 63, св. 2, 505–519.
Вуксановић, Миро (2011): Семољ гора. Азбучни роман у 878 прича о ријечима,
Београд: Београдска књига.
Доментијан (2012): „Житије Светога Саве“, Стефан Првовенчани, Доментијан,
Теодосије, приредила Љиљана Јухас Георгиевска, антологијска едиција Десет векова
српске књижевности, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 71–189.
Јовановић, Бојан (2000): „Свети Сава и његова сенка“, Дух паганског наслеђа у
српској традиционалној култури, Нови Сад: Светови, 47–57.
Јухас Георгиевска, Љиљана (2012). „Житијна дела Стефана Првовенчаног,
Доментијана и Теодосија“. Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије. Приредила
Љиљана Јухас Георгиевска. Антологијска едиција Десет векова српске књижевности.
Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, стр. 7–37.
Љуштановић, Јован (1993): „Српска света породица. О слици породице у старој
српској култури“, Српски књижевни гласник, год. 2, бр. 3, 88–96.
Пантић, Михајло (2011): „Дупло дно“, у: Миро Вуксановић: Семољ људи,
Београд: Београдска књига, 532–533.
Пипер, Предраг (2014): „Говор предака“, Лингвистичка славистика: студије и
чланци, Београд: Славистичко друштво Србије, 327–331.
Стефан Првовенчани (2012): „Житије Светога Симеона“, Стефан Првовенчани,
Доментијан, Теодосије, приредила Љиљана Јухас Георгиевска, антологијска едиција
Десет векова српске књижевности, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, стр. 41–
67.
Теодосије (2012): „Житије Светога Саве“, Стефан Првовенчани, Доментијан,
Теодосије, приредила Љиљана Јухас Георгиевска, антологијска едиција Десет векова
српске књижевности, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 193–306.
Ћоровић, Владимир (1995): Педесет легенди о Светом Сави, изабрао и
предговор написао В. Ћоровић, Горњи Милановац: ЛИО.
Чајкановић, Веселин (1973): „О врховном богу у старој српској религији“, Мит
и религија код Срба. Изабране студије, приредио Војислав Ђурић, Београд: Српска
књижевна задруга, 307–525.
Porter Abot, H. (2009): Uvod u teoriju proze, prevela Milena Vladić, Beograd:
Službeni glasnik.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
