„ДОЛАЗИМ ТИ И КАДА НЕ ВИДИШ“ Свети Сава у Семољ гори Мира Вуксановића

  • Љиљана Ж. Пешикан Љуштановић
Keywords: Свети Сава, мит, предање, културни херој, просветитељ

Abstract

У фрагментарном азбучном роману Мира Вуксановића Семољ
гора, цело слово П посвећено је неименованом, али јасно препознатљивом светитељу –
Светом Сави. Он вишеструко уређује свет Семољ горе: као митски творац, који у
светом времену прастварања моделује свет какав данас знамо, чинећи га погодним за
људски живот; као културни херој, који властиту заједницу уводи у свет културе; као
хршћански светитељ, који светлошћу вере просвећује народ, постављајући темељна
морална начела и норме. Истовремено, овде су уочљиви и рефлекси историјске судбине
најмлађег сина Стефана Немање.
Саздана од фрагмената различите жанровске природе (предање, митолошко
етиолошко, културноисторијско; парабола; казивање о животу; прозаида),
приповеданих и исказаних у различитим приповедним модусима, ова целина добија
особено значење у целини дела, успоставља духовну вертикалу и прераста у историјску
опомену пишчевом времену и његовим дезоријентисаним савременицима.

References

Вукићевић, Драгана Б. (2015): „Скривени наративи“, Зборник Матице српске за
књижевност и језик, књ. 63, св. 2, 505–519.
Вуксановић, Миро (2011): Семољ гора. Азбучни роман у 878 прича о ријечима,
Београд: Београдска књига.
Доментијан (2012): „Житије Светога Саве“, Стефан Првовенчани, Доментијан,
Теодосије, приредила Љиљана Јухас Георгиевска, антологијска едиција Десет векова
српске књижевности, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 71–189.
Јовановић, Бојан (2000): „Свети Сава и његова сенка“, Дух паганског наслеђа у
српској традиционалној култури, Нови Сад: Светови, 47–57.
Јухас Георгиевска, Љиљана (2012). „Житијна дела Стефана Првовенчаног,
Доментијана и Теодосија“. Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије. Приредила
Љиљана Јухас Георгиевска. Антологијска едиција Десет векова српске књижевности.
Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, стр. 7–37.
Љуштановић, Јован (1993): „Српска света породица. О слици породице у старој
српској култури“, Српски књижевни гласник, год. 2, бр. 3, 88–96.
Пантић, Михајло (2011): „Дупло дно“, у: Миро Вуксановић: Семољ људи,
Београд: Београдска књига, 532–533.
Пипер, Предраг (2014): „Говор предака“, Лингвистичка славистика: студије и
чланци, Београд: Славистичко друштво Србије, 327–331.
Стефан Првовенчани (2012): „Житије Светога Симеона“, Стефан Првовенчани,
Доментијан, Теодосије, приредила Љиљана Јухас Георгиевска, антологијска едиција
Десет векова српске књижевности, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, стр. 41–
67.
Теодосије (2012): „Житије Светога Саве“, Стефан Првовенчани, Доментијан,
Теодосије, приредила Љиљана Јухас Георгиевска, антологијска едиција Десет векова
српске књижевности, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 193–306.
Ћоровић, Владимир (1995): Педесет легенди о Светом Сави, изабрао и
предговор написао В. Ћоровић, Горњи Милановац: ЛИО.
Чајкановић, Веселин (1973): „О врховном богу у старој српској религији“, Мит
и религија код Срба. Изабране студије, приредио Војислав Ђурић, Београд: Српска
књижевна задруга, 307–525.
Porter Abot, H. (2009): Uvod u teoriju proze, prevela Milena Vladić, Beograd:
Službeni glasnik.
Published
2019-10-08