СВEТИ САВА У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ И ДРАМИ
Abstract
Свети Сава представља једну од најзначајнијих личности српске
историје. Његова биографија је одувек побуђивала интересовање, како историчара,
тако и уметника. Покушаћемо да анализом историјских извора, историографских дела
прикажемо какав је био значај Светог Саве у српској средњовековној историји и каква
је рецепција његовог лика била у српској историјској драми до краја XX века.
References
Washington D. C.: Catholic University of America Press.
Витезовић, Милован (1998): Слово славе Сави: Сава Немањић - Свети Сава у
књижевности. Нови Сад: Тодор
Витезовић, Милован (2015): Принц Растко – монах Сава Изабране драме.
Београд, Завод за уџбенике, 7–80.
Dandolo, Andreas (1728): Chronicon Venetum, Rerum Italicarum Scriptores XII, ed.
Lodovico Antonio Muratori. Milan: Ex typographia Societatis palatinae, 340-431.
Димовић, Ђура (1940): Симеон Немања.Београд: Државна штампарија.
Доментијан (1988): Живот Светог Саве и Живот Светог Симеона,прир.
Радмила Маринковић. Београд: Српска књижевна задруга
Živojinović, Mirjana, Kravari Vasiliki, Giros, Christophe (1998): Actes de Chilandar
1, Archives de l'Athos, 20. Paris: P. Lethielleux
Мошин, Владимир (1960): „Сербская редакция Синодика в неделю
православия. Текст“. Византийский временик 17. Москва: Российская академия наук,
Институт всеобщей истории, 278-335.
Мрнавић, Иван Тонко (1939): „Живот Светог Саве епископа сина Симеона
Стефана краља Рашке прир. Веселин Чајкановић“, у: Светосавски зборник 1. Београд:
Српска краљевска академија, 115-145.
Нушић, Бранислав (2006): Растко Немaњић: комад за децу у три слике,
Сабрана дела Бранислава Ђ. Нушића. књига седма, приредио Р. В. Јовановић. Београд:
Просвета, 5–22.
Сава (2005): Законоправило Светога Саве 1, приредили и превели Миодраг М.
Петровић, Љубица Штављанин–Ђорђевић. Београд: Историјски институт
Симовић, Зорица (1992): Злато испод дуда, Свети Сава. Београд: Организација
Пријатељи деце Београд, Савет Дечјег савеза Београда, 40–44.
Симовић, Зорица (1992): Растко, најмлађи син. Свети Сава. Београд:
Организација Пријатељи деце Београда, Савет Дечјег савеза Београда, стр. 32–39.
Сретеновић, Михаило (1922): Немања: историјска слика у 4 чина. Београд:
Издање књижарнице Рајковића и Ћуковића.
Стефан Првовенчани (1988), Живот светог Симеона, у: Стефан Првовенчани,
Сабрани списи, прир. Љ. Јухас-Георгијевска, Београд: Просвета
Суботић, Јован (1863): Немања: драма у пет дејства, Дела Јована Суботића.
Песне драмске. књ. IV. У Новом Саду: Епископска типографија.
Теодосије (1988): Житије Светог Саве Житија, прир. Димитрије Богдановић.
Београд: Српска књижевна задруга
Тhomae Аrchidiaconi Spalatensis (2006): Historia Salonitanorum atque
Spalatinorum pontificum, edd. Olga Perić, Damir Karbić, Mirjana Matijević Sokol, James Ross
Sweeney. Budapest-New York: Central European University Press
Toma Arhiđakon, Kronika, prev. Vladimir Rismondo. Split 1977: Muzej grada Splita
Цветић, Милош (1987): Немања: историјска драма у пет чинова, Историјска
драма XIX века. књ. II, приредила М. Фрајнд. Београд: Нолит, 173–269.
Choniates, Niketas (1984): O City of Byzantium, Annals of Niketas Choniates, trans.
Harry J. Magoulias. Detroit: Wayne State University Press
Хоматијан (1939)а: „Писмо Димитрија Хоматијана св. Сави и одломак
Хоматијановог писма патријарху Герману о Савином постављену, прир. Острогорски,
Георгије“, у: Светосавски зборник 2. Београд: Српска краљевска академија, 89-113.
Хоматијан, Димитрије (1939)б: „Одговори охридског архиепископа Димитрија
Хоматијана на питања српског краља Стефана Радослава, прир. ФиларетГранић,“, у:
Светосавски зборник 2. Београд: Српска краљевска академија, 147-189.
Шантић, Алекса (1957): Немања, Сабрана дјела: пјесме и драме. Сарајево:
Свјетлост, 566–590.
Анастасијевић, Драгутин (1927): „Првобитни постанак имена и манастира
Хиландара“, у: Богословље 2. Београд: Православни богословски факултет у Београду,
50-57.
Баришић, Фрањо (1971): „Хронолошки проблеми око године Немањине смрти,
у: Хиландарски зборник 2. Београд: САНУ, 31-58.
Белић, Александар (1936), „Учешће св. Саве и његове школе у стварању нове
редакције српских ћирилских споменика“. у: Светосавски зборник 1. Београд: Српска
краљевска академија, 210-276.
Богдановић, Димитрије (1980): Историја старе српске књижевности, Београд:
Српска књижевна задруга
Богдановић, Димитрије, Ђурић, Војислав Ј., Медаковић, Дејан (1978):
Хиландар. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Србије
Божић, Иван (1979): „Свети Сава у предању“, у: Сава Немањић-Свети Сава,
уред. Војислав Ђурић.Београд: Српске академија наука и уметности, 389–395.
Бојовић, Драгиша (1998): „Савино измирење завађене браће у српској житијној
књижевности“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћирковић.
Београд: Српска академија наука и уметности, 159-166.
Вајсштајн, Урлих (1982): Облици историјске драме. Трећи програм Радио
Београда, бр. 52, 298–319.
Вучковић, Радован (2014): Модерна драма. Београд: Службени гласник.
Гарвриловић, Андра (1900): Свети Сава-преглед живота и рада. Београд:
Издање Књижевне задужбине Д. Н. Беље
Гардашевић, Благота (1958): „Значај Светосавске Крмчије за наше црквено и
државно законодавство“. у: Богословље 1. Београд: Православни богословски факултет у
Београду, 3-15.
Гардашевић, Благота (1977): „Каноничност стицања аутокефалности Српске
цркве 1219. године“, у: Свети Сава-Споменица поводом осамстогодишњице рођења
1175-1975. Београд: Светог архијерејског Синода Српске православне цркве, 33-77-
Грујић, Радослав (1924): „Топографија хиландарских метохија у Солунској и
Струмској области од XII до XIV века“, у: Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу.
Београд:Државна штампарија, 517-534.
Дејановић, Славица (2015): Бранислав Нушић српски писац. Косовска
Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Димитријевић, Димитрије (1963): „О монаштву Светог Саве“, у: Богословље 1-
2. Београд: Православни богословски факултет у Београду, 17-25.
Димитријевић, Димитрије (1978): „Развој жанрова у српској књижевности XIII
века“, у: Богословље 1-2. Београд: Православни богословски факултет у Београду, 67-74.
Димитријевић, Стеван М. (1926): „Свети Сава у народном веровању и
предању“, у: Весник српске цркве, XXXI. Београд: Свештеничко удружење, 513-522-
Динић, Михаило (1959): „Доментијан и Теодосије“, у: Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор XXV/ 1-2, 1-12.
Драшковић, Драган, Ђорђевић, Слободан (2000): Манастир Жича-зборник
радова. Краљево: Народни музеј Краљево, Завод за заштиту споменика културе краљево
Ђорђевић, Иван М. (1998): „Преставе Бориса и Гљеба у Милешеви и српско-
руске везе у првој половини XIII столећа“. у: Свети Сава у српској историји и
традицији, уред. Сима Ћирковић. Београд: Српска Академија наука и уметности, 295-
308.
Ђурић, Војислав (1979): „Лик светога Саве у књижевности“, у: Зборник радова
са међународног скупа Сава Немањић - свети Сава, историја и предање. Београд:
Српске академија наука и уметности, 223–230.
Ђуровић, Зоран (2014): „О тези Миодрага Петровића да су богомили из српско-
византијских средњoвековних извора Латини“, у: Теолошки часопис 47. Београд:
Архиепископија београдско-карловачка, 349-404.
Живојиновић, Мирјана (1976): „Света Гора у доба Латинског царства“. у:
Зборник радова Византолошког института, 17. Београд: Византолошки институт
Српске академије наука и уметности, 77-92.
Живојиновић, Мирјана (1977): „О боравцима Светог Саве у Солуну“, у:
Историјски часопис 24. Београд: Историјски институт, 63-71.
Живојиновић, Мирјана (1978): „Манастири Хиландара и Милеја“, у:
Хиландарски зборник 4, Београд: САНУ, 7-14
Живојиновић, Мирјана (1979): „Ктиторска делатност светог Саве”, у: Сава
Немањић-Свети Сава, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука и
уметности, 15-25.
Живојиновић, Мирјана (1998): Историја Хиландара 1, Од оснивања манастира
1198. до 1335. Београд: Просвета
Јанковић, Марија (1979): „Епископије српске цркве 1220. године“, у: Сава
Немањић-Свети Сава, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука и
уметности, 73-84.
Јанковић, Марија (1985): Епископије и митрополије Српске цркве у средњем
веку. Београд: Историјски институт.
Јовановић, Бојан (1998): „Свети Сава у српском народном веровању и
предању“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд:
Српска Академија наука и уметности, 439-446.
Јевтић, Атанасије (1977): „Из богословља Светог Саве“, у: Свети Сава-
Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-1975. Београд: Светог
архијереског Синода српске православне цркве, 117-180.
Јевтић, Атанасије (1986): „Богословље и духовни живот у Студеници“, у: Осам
векова Студенице. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 99-
115.
Калић, Јованка (1979): „Црквене прилике у српским земљама до стварања
архиепископије 1219. године“, у: Сава Немањић-Свети Сава, уред. Војислав Ђурић.
Београд: Српска академија наука и уметности, 27-52.
Карталија, Небојша (2018): „Света Гора као простор византијско-српско-руских
уховних односа у периоду од XI до XV века“, у: Византијско-словенска четнија I. Ниш:
Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу; Међународни центар за
православне студије, Ниш; Центар за црквене студије, Ниш, 191-208.
Кашанин, Милан, Бошковић, Ђурђе, Мијовић, Павле (1969): Жича. Београд:
Новинско-издавачко предузеће Књижевне новине
Ковачевић, Љубомир (1901): „Жене и деца Стефана Првовенчаног”, у: Глас
Српске краљевске академије 60. Београд: Српска краљевска академија, 1-64.
Коматина, Ивана (2014): „Ана Дандоло-прва српска краљица?“, у: Зборник
Матице српске за историју 89. Нови Сад: Матица српска, 7-22.
Коматина, Ивана (2016): Црква и држава у српским земљама од IX-XIII века.
Београд: Историјски институт Београд.
Копривица, Марија (2018): „Епископ Методије-Савременик и сарадник Светог
Саве“, у: Византијско-словенска четнија I. Ниш: Центар за византијско-словенске
студије Универзитета у Нишу; Међународни центар за православне студије, Ниш;
Центар за црквене студије, Ниш, 209-217.
Ласкарис, Михаило (1926): Византиске принцезе у средњовековној Србији,
Београд: Књижарница Фрање Баха
Лешић, Јосип (1989): Бранислав Нушић: живот и дјело. Нови Сад: Стеријино
позорје, Матица српска
Лома, Александар (2013): „Свети Сава и облакогонци“, у: Зборник радова
Византолошког института 50 св. 2. Београд: Византолошки институт Српске академије
наука и уметности, 1041-1071.
Љуштановић, Јован (2013): „О лику Светога Саве у српској књижевности за
децу“, у: Међународни научни скуп Осам векова манастира Милешеве, књ. 2,
Пријепоље: Епархија милешевска: Манастир Милешева, 147–157.
Љуштановић, Јован (2014): „Допринос Бранислава Нушића развитку српског
позоришта за децу“, у: Сцена: часопис за позоришну уметност, год. 50, бр. 1/2, 115–121.
Мајендорф, Јован (1990): „Сава, Охрид и Српска Црква“, у: Богословље 1-2.
Београд: Православни богословски факултет у Београду, 83-93.
Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање светог Саве у Палестину и његов
значај за српску средњевековну уметност. Београд: Византолошки институт САНУ
Мирковић, Лазар (1935): „Хиландарски типик“. у: Годишњица Николе Чупића,
44. Београд: Чупићева задужбина, 168-218.
Мишић, Синиша, Радић, Радивој (1217): Србија 1217. Београд: Еволута
Moore, John C. (2003): Pope Innocent III (1160 61 - 1216): To Root Up and to Plant.
Leiden-Boston: Brill
Мошин, Владимир (1959): „Сербская редакция Синодика в неделю
православия. исследование“. у: Византийский временик, 16. Москва: Российская
академия наук, Институт всеобщей истории, 317-394.
Мошин, Владимир (1979): „Правни списи св. Саве“. у: Сава Немањић-Свети
Сава, историја и предање, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука
иуметности, 101-128.
Недељковић, Олга (1979): „Свети Сава и рашка правописан школа“. у: Сава
Немањић-Свети Сава, историја и предање, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска
академија наука и уметности, 177-188.
Никитин, Августин (2016): „Свято-Пантелеимонов монастырь“. у:
Афониславянский мир 3, ред. Ек. А. Пережогина. Святая Гора Афон: Издание Русского
Свято Пантелеимонова монастыря на Афоне, 5-22.
Новаковић, Реља (1977): „Поводом податка о Растковом боравку у Захумљу“, у:
Свети Сава-Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-1975. Београд:
Светог архијерејског Синода Српске православне цркве, 25-32.
Obolensky, Dimitri (1988): Six Byzantine Portraits. Oxford: Clarendon Press
Okunev, N. L. (1937-1938): „Милешево. Памятник сербского искусства XIII в.“
у: Byzantinoslavica, VII. Prague: Academia, 33-107.
Панагиотис, Христу (1987): „Света Гора у време латинске окупације“, у:
Богословље 1-2. Београд: Православни богословски факултет у Београду, 7-11.
Петровић, Миодраг М. (1998)а: „Архимандритско достојанство Светог Саве“, у:
Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд: Српска
Академија наука и уметности, 39-50.
Петровић, Миодраг М. (1998)б: „Кудугери-Богомили у византијским и српским
изворима и Црква босанска“, у: Историјски часопис 44. Београд: Историјски институт
САН, 37-75.
Петровић, Миодраг (1998-1999): „Свети Сава на Жичком сабору 1221. године и
латинска јерес“, у: Историјски часопис 45-46. Београд: Историјски институт, 11-30.
Петровић, Миодраг (2003): „Свети Сава као састављач и преводилац
Законоправила- српског номоканона“, у: Историјски часопис 49, Београд: Историјски
институт, 27-45.
Петровский, М. П. (1908): „Иларион митрополит Киевский, и Доментиан,
иеромонах Хиландарский“. Известия. Отделения русского языка и словесности
Академии наук, XIII-4. Санкт-Петербурге: Российской Академии наук по истории
письменности, славистике, языкознанию и фольклор, 83-133.
Polemis, Demetrios I. (1968): The Doukai, London: The Athlone Press
Поповић, П. (1959): „Доментиан“ , у: Прилози за књижевност, језик, историју и
фолклор 25/3-4. Београд: Филолошки факултет, 209-225.
Путник, Радомир (2010): Слике минулог времена: позоришне критике: 1980–
1993. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.
Purković, Miodrag Al. (1951): „Two Notes on Mediæval Serbian History“, у: The
Slavonic and East European Review Vol. 29, No. 73, 545-549.
Радић, Радивој (1986): „Обласни господари у Византији крајем XII и првим
деценијама XIII века“. у: Зборник радова Византолошког института 24-25. Београд:
Византолошки институт САНУ
Радић, Радивој (1998): „Свети Сава и смрт обласног господара Стреза“, у:
Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд: Српска
Академија наука и уметности, 51-61.
Радојичић, Ђорђе Сп. (1952-1953): „О старом српском књижевнику Теодосију“,
Историјски часопис 4. Београд: Историјски институт, 13-42.
Радојичић, Ђорђе Сп. (1957): „Стара српска књижевност у средњем Подунављу
(од XV до XVII века), у: Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 2. Нови Сад:
Филозофски факултет, 239-270.
Радојчић, Никола (1909): „О неким господарима града Просека на Вардару“, у:
Летопис Матице Српске 260. Нови Сад: Матица српска, 32-40.
Радојчић, Никола (1939): „Свети Сава и аутокефалност српске и бугарске
цркве“; у: Глас Српске краљевске академије 179. Београд: Српска краљевска академија,
179-258.
Радојчић, Никола (1953): „Поклони угарскога краља Андрије II Стефану
Првовенчаноме“, у: Зборник Матице српске за књижевност и језик 1. Нови Сад:
Матица српска, 26-33.
Ређеп, Јелка (1968): „Повест о убијању Батија, споменик подунавске
књижевности“, у: Годишњак филозофског факултет у Новом Саду, XI све. 1. Нови Сад:
Филозофски факултет 215-220.
Руварац, Иларион (1934): „О иноку, с којим је Растко побегао у Свету Гору“, у:
Зборник Илариона Руварца 1, прир. Н. Радојчић, Београд: Српска краљевска академија,
290-293.
Самарџија, Снежана (2008): „Свети Сава у песмама“, у: Књижевност и језик:
часопис Друштва за српскохрватски језик и књижевност, год. 55, бр. 1/2, стр. 205–208.
Самарџић, Радован (1993): Историја српског народа 3-1. Београд: Српска
књижевна задруга
Симић, Прибислав (1977): „Рад светога Саве на осавремењавању богослужења
у српској цркви“. у: Свети Сава. Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-
1975. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 181-205.
Soloviev, А. (1933): „Histoire du monastererusse au MontAthos“. у: Byzantion, VIII.
Bruxelles: Peeters Publishers, 213-238.
Станојевић, Станоје (1932): „Архиепископ Арсеније“, у: Гласник историског
друштава у Новом Саду 5. Нови Сад: Историско друштво у Новом Саду, 7-9.
Станојевић, Станоје (1933): „Хронологија борби између Стевана и Вукана“, у:
Глас Српске краљевске академије 153. Београд: Српска краљевска академија, 93-101
Станојевић, Станоје (1934): „О нападу угарског краља Андрије на Србију због
прогласа краљевства“, у: Глас Српске краљевске академије 161. Београд: Српска
краљевска академија, 107-130
Станојевић, Станоје (1935): Свети Сава. Београд: Штампа Државне
штампарије Краљевине Југославије Штампа Државне штампарије Краљевине
Југославије
Станојевић, Станоје (1936): „О одласку Светог Саве у манастир“, у:
Светосавски зборник 1. Београд: Српска краљевска академија, 43-64.
Стојковић, Боривоје С. (1979): Историја српског позоришта од средњег века до
модерног доба: (драма и опера). Београд: Музеј позоришне уметности СР Србије.
Стојковски, Борис (2016): „Римокатолички култ Светог Саве“, у: Osmi
međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura", ured. Ivana Živančević-Sekeruš,
Biljana ŠimunovićBešlin, Željko Milanović. Novi Sad: Filozofski fakultet,117-129.
Тарнанидис, Јоанис (1979): „Колико је св. Сава као личност могао да утиче на
остварење автокефалије Српске цркве“, у: Сава Немањић-Свети Сава. Историја и
предање, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука и уметности 54-63.
Тахиос, Антоније-Емил (1979), „Улога Светога Саве у оквиру словенске
књижевне делатности на Светој гори“, у: Сава Немањић-Свети Сава. Историја и
предање, уред. Војислав Ђурић. Београд: Српска академија наука и уметности, 85-89.
Тодић, Бранислав (2015): „Повеље цара Алексија III манастиру Хиландару и
стари српски писци“, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, LXXXI.
Београд: Филолошки факултет, 3-17.
Томин, Светлана (2011): Мужаствене жене српског средњег века. Нови Сад:
Академска књига.
Трифуновић, Ђорђе (1963): Доментијан. Београд: Нолит
Троицки, Сергеј (1949): „Ко је превео Крмчију са тумачењима?“. Глас Српске
академије наука, 193. Београд: Српска академија наука, 119-142.
Троицки, Сергеј (1955): „Da li je slovenski Nomokanon sa tumačenjem postojao pre
svetog Save?“. Slovo, 4-5. Zagreb: Staroslavenski institut, 111-122.
Троицки, Сергеј (1966): „Хиландарски номоканони“, у: Хиландарски зборник 1.
Београд: Српска академија наука и уметности, Хиландарски одбор, 51-81.
Ћирковић, Сима (1964): Историја средњовековне босанске државе. Београд:
Српска књижевна задруга
Ћирковић, Сима (1981): Историја српског народа 1. Београд: Српска књижевна
задруга
Ћирковић, Сима М. (1998): „Свети Сава између истока и 3апада“, у: Свети
Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд: Српска Академија
наука и уметности, 27-37.
Ћоровић, Владимир (1990): Свети Сава у народном предању. Београд: Народно
дело: Задруга православног свештенства СФРЈ.
Ферјанчић, Божидар (1979): „Автокефалност српске Српске цркве и Охридска
патријаршија“, у: Сава Немањић-Свети Сава. Историја и предање, уред. Војислав
Ђурић. Београд: Српска академија наука и уметности, 64-72.
Ферјанчић, Божидар, Максимовић, Љубомир (1998): „Свети Сава и Србија
између Епира и Никеје“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима
Ћировић. Београд: Српска Академија наука и уметности, 13-26.
Фрајнд, Марта (1987): „Политика и легенда у српској историјској драми“.
Историјска драма XIX века. књ. 1, приредила М. Фрајнд. Београд: Нолит, 5–41.
Фрајнд, Марта (1996): Историја у драми, драма у историји: огледи о српској
историјској драми. Нови Сад: Прометеј – Стеријино позорје, Београд: Институт за
књижевност.
Хафнер, Станислав (1984): „Доментијан и Слово о закону и благодети
митрополита кијевског Илариона“, у: Глас Српске академије наукаи уметности,
CCCXL. Београд: Српска академија наука и уметности, 61-71.
Цитуриду, Ана (1979): „Манастир Филокал у Солуну“. у: Сава Немањић-Свети
Сава. Историја и предање, уред. Војислав Ђурић, Београд: Српска академија наука и
уметности, 263-268.
Чанак-Медић, Милка, Поповић, Даница, Војводић, Драган (2014): Манастир
Жича. Београд: Републички завод за споменике културе Београд
Чанак-Медић, Милка, Тодић, Бранислав (1999): Манастир Жича. Београд:
Републички завод за споменике културе Београд
Шпадијер, Ирена (2010): „Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија
Хиландарца“ у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 86. Београд:
Филолошки факултет, 3-16.
Штављанин-Ђорђевић, Љубица (1996): „Још један поглед на русизме у
Иловичкој крмчији“. у: Археографски прилози18. Београд: Народна библиотека Србије,
55-67.
Щапов, Я. Н., Беляскова, Е. В. (1998): „Традициисвятого Саввы Сербского на
Руси“, у: Свети Сава у српској историји и традицији, уред. Сима Ћировић. Београд:
Српска Академија наука и уметности, 359- 367.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).