КАД СУ МОШТИ СВЕТОГА САВЕ ПРЕНЕТЕ ИЗ ТРНОВА У МИЛЕШЕВУ? ФИЛОЛОШКА РАСПРАВА
Abstract
Година 1237. широко је прихваћена у науци као време преноса
моштију светога Саве из Трнова у Милешеву. На основу новог читања извора ‒
Доментијановог и Теодосијевог Житија светога Саве ‒ као и другачијег тумачења
података из једног уништеног рукописа предлаже се нешто касније датирање овог
важног догађаја.
References
др Љ. Јухас-Георгиевска, издање на српскословенском др Т. Јовановић, Београд: СКЗ.
Теодосије Хиландарац (1973): Живот светога Саве. Издање Ђуре Даничића,
приредио и поговор написао Ђорђе Трифуновић, Београд: Ђорђе Трифуновић.
Анастасијевић, Драгутин (1936): „Свети Сава је умро 1236 године“. Богословље
11, 237‒275.
Богдановић, Димитрије (1978): Каталог ћирилских рукописа манастира
Хиландара. Палеографски албум. Београд: САНУ и Народна библиотека Србије.
Богдановић, Димитрије (1980a): Историја старе српске књижевности.
Београд: СКЗ.
Богдановић, Димитрије (1980b): Најстарија служба светоме Сави. Београд:
САНУ.
Бојовић, Драгиша (2017): „Доментијанов опис преноса моштију Светога Саве у
светлу Христових празника“. Годишњак Катедре за српску књижевност са
јужнословенским књижевностима ХII, 43‒54.
Бубало, Ђорђе (2016): Српска земља и поморска у доба владавине Немањића.
Књ. I, Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву. Београд: Филип Вишњић.
Grumel, Victor (1958): La Chronologie (Traité d' études byzantines I). Paris: Presses
universitaires de France.
Даничић, Ђура (1858): „Прологъ на кожи“. Гласникъ Друштва србске
словесности Х, 340‒349 (прештампано у: Ситнији списи Ђуре Даничића. III. Описи
ћирилских рукописа и издања текстова. Приредио Ђ. Трифуновић, Београд: САНУ,
1975).
Димитријевић, Стеван (2018): „Празновање 6/19 маја Преноса моштију Светога
саве из града Трнова у лавру Милешеву и служба овог празника“. Гласник Српске
православне патријаршије 16 (1935), бр. 22‒23. Прилог. ‒ Цитирано према поновљеном
издању: Служба преносу моштију Светога Саве. Са српскословенског превео и
поговор написао прота Стеван М. Димитријевић. Горњи Милановац: Лио.
Динић, Михаило (1955): „Три повеље из исписа Ивана Лучића“. Зборник
Филозофског факултета. Књ. III. Универзитет у Београду, 69‒94.
Ђорђић, Петар (1990): Историја српске ћирилице. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Живојиновић, Мирјана (1998): Истотија Хиландара I. Од оснивања манастира
1198 до 1335. године. Београд: Просвета.
Историја српског народа (1981): Историја српског народа I. Ур. С. Ћирковић.
Београд: СКЗ.
Ковачевић, Љубомир (1879): „Неколико хронолошких исправака у српској
историји“. Годишњица Николе Чупића III, 356‒446.
Ковачевић, Љубомир (1885): „Неколико прилога за црквену и политичку
историју јужних Словена“, Гласник Српског ученог друштва 63, 1‒41.
Le Gof, Žak (2010): Srednjovekovna civilizacija zapadne Evrope. Sremski Karlovci ‒
Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Маринковић, Радмила (1987): „Доментијанов опис преноса моштију светога
Саве из Трнова у Милешеву“. У: Милешева у историји српског народа. Ур. В. Ј. Ђурић.
Београд: САНУ, 121‒135.
Марјановић‒Душанић, Смиља (2009): „Реликвије, чудотворења и furta sacra.
Прилог истраживању српско-бугарских односа током четврте деценије ХIII века“.
Зборник радова Византолошког института 46, 281‒298.
Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање светог Саве у Палестину и његов
значај за српску средњовековну уметност. Београд: Византолошки институт САНУ.
Миљковић, Бојан (2008): Житија светог Саве као извори за историју
средњовековне уметности,Београд: Византолошки институт САНУ.
Половина, Наташа (2010): Топос путовања у српским биографијама ХIII века:
Доментијан и Теодосије. Нови Сад: Академска књига.
Поповић, Даница (2006): Под окриљем светости. Култ светих владара и
реликвија у средњовековној Србији. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Поповић, Даница (2013): „Кад је краљ Стефан Првовенчани уврштен у
светитеље? Прилог проучавању владарске ʼканонизацијеʽ у средњовековној Србији“.
Зборник радова Византолошког института L, 573‒585.
Поповић, Михаило Ст. (2017): Од Будима до Константинопоља.Via Traiana у
светлу путописне литературе у периоду од 14. до 16. века. Нови Сад: Академска књига.
Порчић, Небојша (2004): „Путовање ‒ Живот у покрету“. У: Приватни живот
у српским земљама средњега века, ур. С. Марјановић—Душанић и Д. Поповић. Београд:
Clio, 183‒217.
Радић, Радивој, Петковић, Радослав (2011): Средњовековни путовођа. Београд:
Службени гласник.
Стара българска литература (1986): Стара българска литература. Том
четвърти. Житиеписни творби. Съставителство и редакция К. Иванова. София:
Български писател.
Събев, Тодор (1987): Самостойна народностна църква в средновековна
България.София: Синодално издателство.
Стојановић, Љубомир (1905): Стари српски записи и натписи. III. Скупио их и
средио Љуб. Стојановић. Београд: СКА.
Тодић, Бранислав (2017): „О времену и разлозима писања Теодосијевог Житија
Светога Саве“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор LXXХIII, 3‒20.
Трифуновић, Ђорђе (1990): Азбучник српских средњовековних књижевних
појмова. Друго, допуњено издање. Београд: Нолит.
Трифуновић, Ђорђе (2018): „Пренос светитељских моштију као тема српске
средњовековне књижевности“. У: Монах Григорије Цамблак, Слово о преносу моштију
свете Петке из Трнова у Видин и Србију. Горњи милановац: Лио, 13‒25.
Ћирковић, Сима (1979): „Проблеми биографије светога Саве“. У: Сава
Немањић ‒ свети Сава. Историја и предање. ур. В. Ђурић, Београд: САНУ, 7‒13.
Џамић, Владимир (2015): „Када је свети Сава постао архијереј?“ Саопштење
прочитано на Шестој националној конференцији византолога, Београд, 18‒20 јун 2015.
Шкриванић, Гавро (1974): Путеви у средњовековној Србији. Београд: Turistička
štampa.
Шпадијер, Ирена (2010): „Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија
Хиландарца“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор LXXVI, 3-16.
Шпадијер, Ирена (2014): Светогорска баштина. Београд: Чигоја штампа.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).