ДА ЛИ СВЕТИ САВА КОРИСТИ ЖАНР ,, ВЛАДАРСКОГ ОГЛЕДАЛА" ПИШУЋИ НЕМАЊИН ОПРОШТАЈНИ ГОВОР У ЖИВОТУ ГОСПОДИНА СИМЕОНА?
Abstract
Свети Сава користи у ,,Животу господина Симеона” одређене
елементе популарног византијског жанра, "владарског огледала", као идеалног
средства изражавања владарске идеологије свог оца. Писац је литерарно ограничен
жанром житија и није у могућности да шире развије паренезу "владарског огледала",
као што је случај у паренези приписиваној византијском цару Василију I Македонцу.
Свети Сава користи само најосновније елементе овог жанра, као што су права вера,
поштовање свештенослужитеља и милостиња, тако да коришћење жанра
"владарског огледала" не представља жанровску потку дела јер је ограничено на један
тренутак у Животу, на Немањин опроштајни говор. Елементи жанра "владарског
огледала" постоје у Савином "Животу господина Симеона" али не као самостални
књижевни израз писца већ као својеврсни поджанр у широј наративној целини житија.
References
књижевна задруга.
PG 107: Patrologiae Cursus Completus, tomus CVII. Parisi 1863.
Beck, H. G. (2009): Η βυζαντινή χιλιετία. Αθήνα: Μορφωτικό Ίδρυμα Εθνικής
Τραπέζας.
Богдановић, Д. (1991): Историја старе српске књижевности. Београд: Српска
књижевна задруга.
Бојовић, Д.-Крстић, Д. (2011): Премудрост у Светом писму и српској
књижевности. Ниш: Филозофски факултет.
Bohrnova, H. C. (2017): "Mirrors for Princes: Genuine Byzantine Genre or Academic
Construct". y: Graeco-Latina Brunensia, т. 22/1, 5-16.
Καρατόλιος, Κ. (2015): Βυζαντινή αυτοκρατορική ιδεολογία, τα κάτοπτρα ηγεμόνος
της μέσης βυζαντινής περιόδου. Athina: HistoricalQuest.
Кашанин, М. (1975): Српска књижевност у средњем веку. Београд: Просвета.
Крстић, Д. (2011): "Библијски топос опроштајног говора у Савином Житију
светога Симеона Немање". у: Бојовић, Д. (ур): Стефан Немања и Топлица (тематски
зборник). Ниш: Центар за црквене студије, 185-197.
Krumbacher, K. (1900): Ιστορία της βυζαντινής λογοτεχνίας, τόμος Β', Αθήνα:
Σακελλαρίου.
Lemerle, P. (2010): Ο πρώτος βυζαντινός ουμανισμός. Αθήνα: Μορφωτικό Ίδρυμα
Εθνικής Τραπέζης.
Маринковић, Р. (1998): Светородна господа српска. Београд: Друштво за
српски језик и књижевност Србије.
Παΐδας, Κ. (2005): Η θεματική των βυζαντινών "κατόπτρων ηγεμόνος" της πρώιμης
και μέσης περιόδου (398-1085. Συμβολή στην πολιτική θεωρία των Βυζαντινών. Αθήνα:
Γρηγόρη.
Παΐδας, Κ. (2006): Τα βυζαντινά "κάτοπτρα ηγεμόνος" της ύστερης περιόδου (1254-
1403). Εκφράσεις του βυζαντινού βασιλικού ιδεώδους. Αθήνα: Γρηγόρη.
Παΐδας, Κ. (2009): Δυο παραινετικά κείμενα προς τον αυτοκράτορα Λέοντα τον Σοφό.
Αθήνα: Κανάκη.
Петковић, С. (1935): Речник црквенословенског језика. Сремски Карловци:
Српска манастирска штампарија.
Hunger, H. (1987): Βυζαντινή λογοτεχνία: Η λόγια κοσμική γραμματεία των
Βυζαντινών, τόμος Α'. Αθήνα: Μορφωτικό Ίδρυμα Εθνικής Τραπέζης.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).