О ДИПЛОМАТСКОЈ МИСИЈИ СВЕТОГ САВЕ КОД УГАРСКОГ КРАЉА АНДРИЈЕ II
Abstract
О дипломатској мисији Светог Саве код угарског краља Андрије II
сведоче Савини животописци, Доментијан и Теодосије. Основни изазов код
истраживања ове теме представља хагиографски оквир извора, односно, неопходност
да се раздвоји историјска подлога реалних догађаја од унутрашњих законитости
литературног жанра. У хагиографској равни Савине мисије стоји светитељево чудо
изазвано невременом и градом у околностима летње жеге. Историчност сусрета је
међутим недвојбена и она је за историографију додатно потврђивала Савину
дипломатску и државничку харизму. Аутор рада нагласак у свом истраживању ставља
на повод стварања чуда – када је Сава, по речима својих животописаца затражио од
домаћина „леда јер је у својој земљи научен да свагда пије студено вино.“ Он сматра да
је овде по среди био драгоцен историјски извор који непосредно говори о култури
свакодневног живота на српском владарском двору Немањића.
References
изд. Ђуро Даничић, Загреб: у Светозара Галца и ком.
Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских, Службе.
приредили Гордон Мак Данијел, Дамњан Петровић, данашња језичка верзија Лазар
Мирковић, Димитрије Богдановић, Дамњан Петровић, Београд: Просвета, СКЗ.
Доментијан (1865): Живот Светог Симеуна и Светог Саве. изд. Ђ. Даничић,
Београд; Државна штампарија.
Доментијан (1988): Живот Светог Саве и Живот Светог Симеона. приредила
Радмила Маринковић, превод Лазар Мирковић Београд: Просвета, СКЗ.
Smičiklas, Tadija ed. (1904а): Codex Diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et
Slavoniae, Diplomatički zbornik kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slаvonije. II, Zagreb: JAZU.
Smičiklas, Tadija ed. (1904b): Codex Diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et
Slavoniae, Diplomatički zbornik kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slаvonije. III, Zagreb:
JAZU.
Стефан Првовенчани (2017): „Житије светог Симеона“. у: Сабрана дела
Стефана Првовенчаног. предговор, превод и коментари Љиљана Јухас Георгијевска,
издање на српскословенском Томислав Јовановић, Београд – Краљево: СКЗ.
[Теодосије] (1860): Живот Светог Саве, написао Доментијан. изд. Ђуро
Даничић, Београд: Државна штампарија.
Теодосије (1988): Житије Светог Саве Житија. приредили Димитрије
Богдановић, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић, Београд:
Просвета, Српска књижевна задруга.
Bárány, Attila (2012): „II. András balkáni külpolitikája“. у: András II. András és
Székesfehérvár. уред. Terézia Kerny, András Smohay, Székesfehérvár: Székesfehérvári
Egyházmegyei Múzeum, 129-173.
Благојевић, Милош (1973): Земљорадња у средњовековној Србији. Београд:
Историјски институт.
Богдановић, Димитрије (1980): Историја старе српске књижевности. Београд:
Српска књижевна задруга.
Бојовић, Драгиша (1998): „Савино измирење завађене браће у српској житијној
књижевности“. у: Свети Сава у српској историји и традицији. уред. Сима Ћирковић,
Београд: САНУ, 159-166.
Breje, Luj (1976): Vizantijska civilizacija. Beograd: Nolit.
Vásáry, István (2005) Cumans and Tatars, Oriental Military in the Pre-Ottoman
Balkans, 1185-1365. Cambridge: Cambridge University Press.
Гавриловић, Андро (1900): Свети Сава. Преглед живота и рада. Београд:
Издање Књижевне задужбине Д. Н. Беље.
Gál, Judit (2013): „IV. Béla és I. Uroš szerb uralkodó kapcsolata“. у: Századok, 2,
147, 472-499.
Даничић, Ђурo (1862-1864): Рјечник из књижевних старина српских. 1-3,
Биоград: Државна штампарија.
Динић, Михаило (1959): „Доментијан и Теодосије“. у: Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор, XXV/ 1-2, 5-12.
Живојиновић, Мирјана (1977): „О боравцима светог Саве у Солуну“. у:
Историјски часопис XXIV, 63—71.
Јиречек, Константин (1978²): Историја Срба, прва књига, до 1537. године.
(друго, исправљено и допуњено издање, превео Јван Радонић), Београд: Слово љубве.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (1998): „Документарно и фикцијско у
Доментијановом делу Живот Светог Саве“. у: Свети Сава у српској историји и
традицији. уред. Сима Ћирковић, Београд: САНУ, 159-166.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (2007): „Доментијан“. у: Српски биографски речник
3. д-з. уред. Чедомир Попов, Нови Сад: Матица српска, 346-347.
Коматина, Ивана (2014): „Историјска подлога чуда Св. Симеона у Житију
Симеоновом од Стефана Првовенчаног“. у: Зборник радова Византолошког института,
LI, 111-129.
Komoróczy György (1941): Borkivitelunk Eszak fele. Kassa: Kazinczy Ferenc
Társaság.
Le Goff, Jacques (1977): Srednjovekovna civilizacija zapadne Evrope. Beograd :
Jugolsavija.
Makk, Ferenc (1982): „III. Béla és Bizánc.” у: Századok , 116, 33-61.
Mikloсsich, Franz (1862–1865): Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum.
Vindobonae: Guilelmus Braumüller.
Мишић, Синиша (1996): Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR
International Publishing.
Moravcsik, Gyla (1953): Bizánc és a Magyarság. Budapest: MTA.
Оболенски, Димитрије (1991): Шест византијских портрета. Београд: СКЗ,
Просвета.
Острогорски, Георгије (1939): „Писмо Димитрија Хоматијана св. Сави и
одломак Хоматијановог писма патријарху Герману о Савином постављењу“. у:
Светосавски зборник 2, Београд: Српска краљевска академија, 89-113.
Pósán, László (2012): „A keresztes eszme II. András korában”. у: András II. András
és Székesfehérvár. уред. Terézia Kerny, András Smohay, Székesfehérvár: Székesfehérvári
Egyházmegyei Múzeum, 81-101.
Радојковић, Бојана (1999): „Посуде“. у: Лексикон српског средњег века. Приред.
Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 562-564.
Радојчић, Никола (1953): „Поклони угарскога краља Андрије II Стефану
Првовенчаноме“. у: Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1, 26-33.
Радојчић, Светозар (1979): „Лик Светог Саве у Доментијановом „Животу и
подвизима архиепископа све српске и поморске земље преподобног оца и богоносног
оца Саве”. у: Сава Немањић-Свети Сав., уред. Војислав Ђурић, Београд: САНУ, 215-
221.
Радонић, Јован (1935): Свети Сава и његово доба. Сремски Карловци: Српска
манастирска штампарија. (прештампано из „Гласника“ Српске православне
Патријаршије за 1935 год.).
Ређеп, Јелка (2008): Старе српске биографије. (поетика жанра). Нови Сад:
Прометеј.
Руварац, Иларион (1901): „О главним моментима у животу Св. Саве“. Летопис
Матице српске, 208, 1-44.
Senga, Toru (1987): „IV Béla külpolitikája és IV Ince pápához intézett “tatár –
levele”” у: Századok 1-2, 584-612
Senc, Stjepan ed. (1988²), Grčko-hrvatski rječnik za škole. Zagreb: Naprijed (reprint
1910).
Срећковић, Пантелија Славков (1888): Историја српског народа. II, Београд:
Штампа Краљевско-српске државне штампарије.
Станојевић, Станоје (1934): „О нападу угарског краља Андрије II на Србију
због прогласа краљевства“, у: Глас Српске краљевске академије, 161, 109-130.
Станојевић, Станоје (1935): Свети Сава. Београд: Штампа Државне
штампарије Краљевине Југославије.
Tautu, Luigi (1956): „Margherita di Ungheria imperatrice di Bisanzio.“ у:
Antemurale, 3, 51-79.
Ћирковић, Сима М (1979): „Проблеми биографије светог Саве”. у: Сава
Немањић-Свети Сава. уред. Војислав Ђурић, Београд: САНУ, 215-221.
Ћирковић, Сима М (2000³): „Српске и поморске земље краља Уроша I“. у:
Историја српског народа, књига прва. уред. Сима Ћировић, Београд: Српска књижевна
задруга, 297-314.
Ћирковић, Сима М (2004): Срби међу европским народима. Београд:
Equilibrium.
Ферјанчић, Божидар (1994): „Проблем византијског наслеђа у северозападној
Србији“. у: Ваљево. Постанак и успон градског средишта. уред. Синиша Бранковић,
Ваљево: Народни музеј Ваљево, Одељење за историју Филозофског факултета у
Београду, 49-58.
Ферјанчић, Божидар (2000³): „Одбрана Немањиног наслеђа – Србија постаје
Краљевина“. у: Историја српског народа, књига прва, уред. Сима Ћировић, Београд:
СКЗ, 297-314.
Fine, John V. A. (1987): The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late
Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Michigan: The University of Michigan Press.
Font, Мárta (1987): „II. András orosz politikája és hadjartai“. Századok, 1–2, 45-50.
Харди, Ђура (2017a): „Један прилог питању византијског наслеђа на тлу
овостраног Срема (Sirmie Citerior)“. Зборник радова Византолошког института, LIV,
117–142.
Hardi, Đjura (2017b): „„Balkanske snage“ u češkim pohodima ugarskog kralja Bele
IV“. у: Studia Balkanika Bohemoslovaca VII, изд. Vaclav Štěpanek – Jiři Mitaček, Přispěvky
přednesene na VII. mezinarodnim balkanistickem sympoziu v Brně ve dnech 28.–29. listopadu
2016, Brno: Moravske zemske muzeum, Ustav slavistiky Filozoficke fakulty Masarykovy
univerzity, 2017, 191-207.
Харди, Ђура – Божанић, Снежана (2017): „„Краљевство Србије“ и „Краљевство
Галиције и Волиније“ у спољној политици угарског краља Андрије II“. у: Српска
краљевства у средњем веку. Зборник радова са међународног научног скупа одржаног
од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву у част обележавања 800 година од
крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног), уред. Синиша Мишић, Краљево:
Универзитет у Београду - Филозофски факултет, Одељење за историју, Центар за
историјску географију и историјску демографију; Универзитет у Новом Саду –
Филозофски факултет, Одсек за историју; Универзитет у Нишу – Центар за византијско-
словенске студије, Град Краљево, 85-100.
Шпадијер, Ирена (2010): „Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија
Хиландарца“. у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 86, 3-16.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).