ЈОШ ЈЕДАН ОСВРТ НА ПРЕДАВАЊЕ “НАЦИОНАЛИЗАМ СВЕТОГ САВЕ” СВЕТОГ НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ
Abstract
Рад има за циљ да још једном протумачи предавање Епископа
Николаја Велимировића ”Национализам Светог Саве” у светлу оптужби савремених
научника да аутор у овом тексту користи лик и дело Светог Саве да подупре српски
национализам, фашизам и анти-екуменизам. Узевши у обзир шири контекст
Николајевог дела, у раду се тврди да указивањем на пример Светог Саве, Николај жели
да одговори на одређене противречности југословенског друштва, настале током
тридесетих године двадесетог века. Прво, рад ће се показати да идеја светосавског
нацонализма нема за циљ величање нити српске, нити југословенске нације, већ
општехришћанског идеала светости. Затим се у раду тврди да Николај не велича
Хитлера ни фашизам, већ да на примеру Светог Саве жели да покаже да се кроз
постојање народне цркве осигурава стабилност друштва и државе, како српске
средњевековне тако и југословенске. На крају, рад износи тезу да Николајева критика
Римске цркве није израз анти-екуменизма, већ позив Католичкој цркви у Југославији да
следи пример Светог Саве у успостављању своје независиности од Рима, и уједини се са
православнима у једну народну југословенску цркву.
References
године, Архив Југославије, Фонд 66 Министарства просвете, фасцикла 59, архивска
јединица бр. 500.
Николај Велимировић, (2014a), ”Велика криза у Римокатолицизму”, у: Епископ
Николај, Сабрана дела у XIII књига, књига II, Шабац: Манастир Светог Николаја.
Николај Велимировић, (2014б) „Сан о словенској религији”, у: Епископ
Николај, Сабрана дела Епископа Николаја у XIII књига, књига IV, Шабац: Манастир
Светог Николаја 2014.
Николај Велимировић, (2014в) ”Српски народ као теодул,” у: Епископ Николај,
Сабрана дела у XIII књига, књига V, Шабац: Манастир Светог Николаја 2014.
Николај Велимировић, (2014г) „Национализам Светог Саве”, у: Епископ
Николај, Сабрана дела Епископа Николаја у XIII књига, књига IХ, Шабац: Манастир
Светог Николаја 2014, 305–318.
Николај Велимировић, (2014д) ”Земља недођија”, у Епископ Николај, Сабрана
дела у XIII књига, књига XII, Шабац: Манастир Светог Николаја 2014.
Николај Велимировић, (2014ђ) Писмо Алекси Тодоровићу од 11. јула 1951.
године, у Епископ Николај, Сабрана дела у XIII књига, књига XIII, Шабац: Манастир
Светог Николаја 2014.
Николај Велимировић (1935) „Примедба на Окружницу Пресветлог Господина
др Бајера, надбискупа загребачког”, Гласник СПЦ 2/9 (1935), 25–28. Текст је
прештампан и објављен као Николај Велимировић, „Светосавска година. Свети Сава и
савремена Југославија”, Вардар 12/2 (1935), 1–2.
Nikolai, Velimirovic, (1915а), Two Churches and One Nation, New York: Živa
Crkva.
Nicholai Velimirovic, (1917), The Agony of the Church, London: Student Christian
Movement, 1917.
Nicholas Velimirovic, (1915b), Religion and Nationality in Serbia, London: Nisbet
1915. Исто предавање је објављено у: Nicholas Velimirovic, Soul of Serbia, London: The
Faith Press 1916, 55-74.
Биговић, Радован, (1988) Од свечовека до богочовека, Београд: Друштво Рашка
школа.
Buchenau, Klaus, (2004), Orthodoxie und Katholizismus in Jugoslawien 1945–1991:
ein serbisch-kroatischer Vergleich, Otto Harrassowitz Verlag, 2004.
Buchenau, Klaus, (2011) Auf russischen Spuren. Orthodoxe Antiwestler in Serbien,
1850-1945, Wiesbaden: Harrassowitz Verlag, 2011.
Buturac, Josip А. (1933), ”Katolička djeca i svetosavska zabava”, Katolički list 11
(1933), 129-130.
Byford, Jovan, (2008) Denial and Repression of Antisemitism: Post-communist
Rememberance of the Serbian Bishop Nikolaj Velimirovic, Budapest: CEU Press 2008.
Велимировић, Јован, (2014), ”Сећање Еп. Јована Велимировића на Епископа
Николаја”, у: Епископ Николај, Сабрана дела у XIII књига, књига I, Шабац: Манастир
Светог Николаја 2014.
Димитријевић, Владимир, (2013), Напад на Светог Владику Николаја
(необјављена књига), 5. Књига је доступна на електронској адреси http://borbazaveru.info/
ZIP%201/vd%20tu%C4%8Da%20u%20mraku%20omrnut%20zbog%20hrista%20neobjavlje
na%20knjiga%20o%20nikolaju%201.doc (приступљено 4.6.2018. год.).
Đorđević, Mirko, (1996) “Povratak Propovednika”, Republika 8. jul 1996, 1-10.
Falina, Maria, (2007) ‘Between ‘Clerical Fascism’ and Political Orthodoxy: Orthodox
Christianity and Nationalism in Interwar Serbia’, Totalitarian Movements and Political
Religions 8/2 (2007), 247–258.
Grill, Chrysostomus, (1988), Serbischer Messianismus and Europa bei Bischof
Velimirović, St Ottilien: EOS Verlag.
Hockenos, Matthew D. (2004), A Church Divided: German Protestants Confront the
Nazi Past. Bloomington: Indiana University Press.
Јевтић, Атанасије, (1981), ”Коме служи уравниловка”, Православље 345-346, 1.
август 1981.
Јакшић, Љубиша, (1981), ”Клеронационалисти – против властитог народа”,
Ослобођење од 7. јула 1981., 3
Јосиф, митрополит скопски, (2008) Мемоари, Цетиње: Светигора.
Милетић, Влада, (1972), ”Политички тамјан”, НИН, бр. 1135 од 8. октобра 1972,
31-35.
Milosavljević, Olivera, (2010), Savremenici fašizma: Percepcija fašizma u
beogradskoj javnosti 1933-1941., Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava.
Минић, Милош, (1982), Четници и њихова улога у време НОР-а 1941–1945,
Београд: Комунист, 1982.
Nielsen, Christian Axboe, (2009), ”Policing Yugoslavism: Surveillance,
Denunciations, and Ideology during King Aleksandar’s Dictatorship”, 1929-1934, East
European Politics and Societies 23-1 (2009), 34-62.
Nielsen, Christian Axbou, (2014), Making Yugoslavs Identity in King Aleksandar's
Yugoslavia, Toronto: Toronto University Press.
Палавестра, Предраг, (1988), ”Књижевници на црним листама”, Књижевне
новине 749-750 (1988), 44.
Перић, Димшо, (1995), „Одузимање држављанства Епископу Николају”,
Хришћанска мисао 1–3 (1995).
Popov, Nebojša, (1993), Srpski populizam: Od marginalne do dominantne pojave,
dodatak nedeljniku Vreme br. 135 od 24. maja 1993. Текст је доступан на електронској
адреси: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1112603 (приступљено 1.6.2018. године)
Radić, Radimila, (2003), “Religion in Multinational State: Case of Yugoslavia”, in:
Dejan Djokić, Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918–1992, London: Hurst, 196-207.
Rohdewald, Stefan, (2014), Götter der Nationen Religiöse Erinnerungsfiguren in
Serbien, Bulgarien und Makedonien bis 1944, Köln: Böhlau Verlag Köln.
Самарџић, Предраг, (2004), Епископ Николај и Нови Завет о Јеврејима,
Београд: Хришћанска мисао.
Shirer, William L., (1960), The Rise and Fall of the Third Reich, London: Secker &
Warburg1960.
Томанић, Милорад, (2001), Српска црква у рату и ратови у њој, Београд:
Медијска књижара Круг.
Tomasevich, Jozo, (2002), War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945:
Occupation and Collaboration, Stanford: Stanford University Press.
Troch, Pieter, (2013), “The Intertwining of Religion and Nationhood in Interwar
Yugoslavia: The School Celebrations of St Sava's Day” The Slavonic and East European
Review, 91/2 (2013), 235-261.
Žutić, Nikola, (1996), ”Narodnosna (nacionalna) politika crkava u Kraljevini
Jugoslaviji”, u: Bogdan Đurović (ed.), Religija-Crkva-Nacija-Vreme posle rata, Niš, 364-9.
Čolović, Ivan, (2002), The Politics of Symbol in Serbia: Essays in Political
Anthropology, London: C. Hurst & Company.
Џомић, Велибор, (2003), “Еп. Николај није волео љотићевце”, Погледи, јун
2003. Текст је доступан на следећој адреси: http://www.pogledi.rs/ep-nikolaj-nije-voleoljoticevce/
Švoger, Vlasta, (2005), “Vjerska problematika u zagrebačkom liberalnom tisku
1848.-1852”, Croatica Christiana Periodica 56 (2005), 121–145.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).