ПРОСВЕТИТЕЉСТВО СВЕТОГ САВЕ
Abstract
Противстављајући Св. Саву и Доситеја Обрадовића као два
парадигматска лика српске културе, аутор настоји не само да појасни разлику између
средњовековног и модерног просветитељства него и да реафирмише Св. Саву као
највећег српског просветитеља. У том настојању он се ослања на радове Св. Јустина
Ћелијског и Владимира Вујића, у којима су понуђени уверљиви аргументи за примат
светосавског просветитељства над доситејским. Да би српски народ успео да сачува
свој верски и национални идентитет, неопходно је да одустане од слеђења
западноевропског просветитељства и врати се изворнијем светосавском
просветитељству. Иначе ће уместо да следи Христа окренути леђа Христу, са свим
погубним последицама такве одлуке.
References
Тврдош – Врњачка Бања: Братство Св. Симеона Мироточивог
Богдановић, Д. (1981): „Суштина просвећености у култури средњовековне
Србије“, у: 10. Научни састанак слависта у Вукове дане, св. 1. Београд: Међународни
славистички центар
Вујић, В. (2013): Од Шпенглера до Светог Саве. Београд: Жагор
Гаврило Грузијски, свети (2015): Јуродиви човек Божији : живот и подвизи
Светог Гаврила Грузијског. Београд: Православна мисионарска школа при храму Светог
Александра Невског
Доментијан (1988): Живот Светог Саве и Живот Светог Симеона. Београд:
Просвета – СКЗ
Доситеј (Обрадовић) (2007 а): Писмо Харалампију; Живот и прикљученије.
Београд: Задужбина Доситеј Обрадовић
Доситеј (Обрадовић) (2007 б): Совјети здраваго разума; Етика. Београд:
Задужбина Доситеј Обрадовић
Елијаде, М. (2004): Свето и профано. Београд: Алнари – Лаћарак: Табарнакл
Јустин, преподобни отац (Поповић) (2001): Светосавска филозофија живота,
у: Сабрана дела светог Јустина Новог, књига 4. Београд: Наследници Оца Јустина –
Ваљево: Манастир Ћелије
Löwith, K. (1988): Od Hegela do Nietzschea. Sarajevo: Veselin Masleša
Маринковић, Р. (1998): Светородна господа српска. Београд: Друштво за
српски језик и књижевност
Николај (Велимировић) (2013): Свети Сава. Београд: Штампар Макарије –
Подгорица: Октоих
Николај, Свети Жички и Охридски (2004): Кроз тамнички прозор. Зрењанин:
Петровград
Николај, епископ (2013): Сабрана дела, књига 10. Шабац: Глас цркве
Његош, П. II П. (2016): Дела. Београд: Мали принц
Пупин, Михајло (2014): Са пашњака до научењака. Панчево: Мали Немо
Свети Сава (2005): Сабрана дела. Београд: Народна књига – Алфа
Свето писмо Старога и Новога завјета (2012). Београд: Свети архијерејски
синод Српске православне цркве
Слијепчевић, П. (2013): Педагошко-андрагошки радови. Бања Лука: Академија
наука и умјетности Републике Српске – Београд: Свет књиге
Станојевић, С. (1991): Свети Сава. Ниш: Градина
Теодосије (1984): Житије Светог Саве. Београд: СКЗ
Титов, Т. (2001). „Светосавље“, у: Двери српске, бр. 10
Ћоровић, В. (1990): Свети Сава у народном предању, Београд: Народно дело –
Задруга православног свешетенства СФРЈ
Horkheimer, M. – Adorno, T. (1989): Dijalektika prosvjetiteljstva. Sarajevo: Veselin
Masleša – Svjetlost
Црњански, М. (2011): Свети Сава. Београд: Политика – Клуб „Привредник“ –
Задужбина Милоша Црњанског
Чајкановић, В. (1973): Мит и религија у Срба. Београд: СКЗ
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).