SAINT JOHN VLADIMIR IN MONTENEGRIN PERIODICALS BETWEEN THE FIRST AND SECOND WORLD WAR (1918-1941)
Abstract
John Vladimir, the ruler of Dioclea (end of the 10th century-1016), sanctified after
martyrdom and venerated by Serbian Orthodox Church as Saint John Vladimir, was the
subject in the Montenegrin periodicals during the period between the Two World Wars
(1918-1941). Some texts relate directly to John Vladimir, while others incorporate the
aforementioned ruler into various subjects.
References
Српска књижевна задруга.
Барјактаровић, М. Р. (1940): Андрија П. Јовићевић. Гласник Етнографског
музеја у Београду, XV, 189–190.
Бјеловучић, З. (1936): „Црвена Хрватска“. у: Зета, 37, 1–2.
Благојевић, М. – Медаковић, Д. (2000): Историја српске државности. Књига I:
Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције. Нови Сад: Српска
академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду; „Беседа“ издавачка установа
православне епархије бачке; Друштво историчара јужнобачког и сремског округа, Нови
Сад.
Богдановић, С. (1899–1900): „Свети српски краљ Јован Владимир“. у: Невен, 3,
40–44.
Богишић, Б. (1935): „Споменица о повишењу цијеле државне титуларе
црногорских Господара“. у: Записи, XIII–I, 86–95.
Бошковић, Ђ. (1931): „Извјештај и кратке белешке са путовања“. у: Старинар,
VI, 140–189.
Булатовић, Љ. (1925): „Улцињ, његова прошлост до 1571. године“. у: Ловћенски
одјек, 69–72.
Велимировић, Н. (1925)а: „Беседа о Светом Краљу Јовану Владимиру“. у:
Хришћански живот, 6, 253–267.
Велимировић, Н. (1925)b: „Правда светог Краља Владимира“. у: Гласник
Српске православне патријаршије, 11, 167–168.
Велимировић, Николај (1925)c: Читанка о Светом Краљу Јовану Владимиру.
Београд: Државна штампарија.
Велимировић, Н. (1920): „Св. Краљу Влaдимиру“. у: Преглед цркве Епархије
Жичке, 5–6, 215.
Вукићевић, М. (1925): Владимир и Косара. Београд: Издање Књижаре Здравка
Спасојевића.
Гавриловић, А. (1912): „Легенде о Владимиру и Косари у српској поетској
обради“. у: Бранково коло, 18, 87.
Гавриловић, А. (1927): Свети краљ Владимир. Београд: Штампарија „Свети
Сава“.
Giakoumis, K. (2015): „Glimpses from the Politics and Pragmatics of St. John-
Vladimir’s Veneration & Pilgrimage in the Longue DuréeЅ“, in: International Scientific
Conference “Ciril and Methodius: Byzantium and the World of the Slavs” Thessaloniki, 133–
144.
Драгићевић, Р. Ј. (1967): „Записи – гласник цетињског Историјског друштва
(1935–1941)“. у: Записи, 3, 405–421.
Đekić, Đ. (2013): „Geste or Jovan Vladimir’s Biography“. Facta universitatis, series
Philosophy, Sociologu, Psychology and History, 2, 183–189.
Ђорђе, Ђ. (2014): „Библијски мотиви у повести (гести или житију) о Јовану
Владимиру“. у: Српски народ на Балканском полуострву од 6. до 20. века. Ниш:
Филозофски факултет, 53–70.
Ђуровић, Б. (1940): „Кнез Јован Владимир“. у: Зетски гласник, 812–813, 15–16.
Енциклопедија српске историографије (1997). Београд: Knowledge.
Живковић, Т. (2002): „Поход бугарског цара Самуила“. у: Историјски часопис,
49, 9–25.
Живковић, Т. (2006): Портрети српских владара (IX–XII век). Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Живковић, Т (2009): Gesta regum Sclavorum II. Београд: Историјски институт,
Никшић: Манастир Острог.
Зиројевић, О. (2009): Улцињ у прошлости. Подгорица: ЦАНУ.
Златарски, В. Н. (1927): История на пьрвото бьлгарско царство, I/2. София.
Илић, Д. Ј. (1913): „Смрт краља Владимира. Пјесма“. у: Браник, 19, 133–134.
Илић, Д. Ј. (1914): „Погибија краља Владимира. Пјесма“. у: Велики српски
илустровани календар, 29–33.
Илић Млађи, В. (1925): Краљ Јован Владимир. Легенда у стиховима. Београд.
Ингам, Н. (1990): „Мучеништво светог Јована Владимира Дукљанина“. у:
Летопис Матице српске, 6, 876–896.
Историја српског народа (1994). Београд: Српска књижевна задруга.
Историја Црне Горе (1967). Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Istorijski leksikon Crne Gore (2006). Podgorica: Daily Press.
Јастребов, И. (1879): Податци за историју српске цркве. Из путничких
записника Ивана С. Јастребова. Београд: Државна штампарија.
Јастребов, И. (1880): „О православним српским старим и новим црквама у
старој Зети (у садашњем скадарском округу)“. у: Гласник српског ученог друштва,
XLVIII, 358–389.
Јиречек, Константин (1911): Историја Срба. Прва књига (до 1371). Београд:
Нова штампарија „Давидовић“.
Јиречек, К. (1914): „Скадар и његово земљиште у средњем веку“. у: Гласник
српског географског друштва, 3–4, 149–171.
Јовић, М. (1924): Краљ Владимир. Београд: Издавачка књижарница Рајковића и
Ћуковића.
Јовићевић, А. (1922): „Црногорско приморје и Крајина“. у: Насеља и порекло
становништва. Београд: СКА, књ. 11.
Јовићевић, А. (1927): „Св. Јован Владимир у народној успомени“. у: Записи, 6,
321–328.
Јовићевић, А. (1928): „Прапратна престоница зетског кнеза Стевана Војислава“.
у: Записи, 4, 193–198.
Јовићевић, А. (1935): „Манастирске рушевине на Скадарском језеру“. у: Зетски
гласник, 52, 3.
Качић-Миошић, А. (1756): „Пјесма од краља Владимира“. у: Разговори угодни
народа словинскога. Венеција.
Клаић, Н. (1971): Повијест Хрвата у раном средњем вијеку. Загреб: Школска
књига.
Лазаревић, Л. (1829): Владимир и Косара. Драма у III акта. Будим: Словима
Краљевског Университета Пештанског.
Личност и дјело Андрије П. Јовићевића (2009). Подгорица: Црногорска
академија наука и умјетности.
Мартиновић, Д. (1983): „Андрија П. Јовићевић (1870–1939)“. у: Портрети
(био-библиографски преглед). Цетиње: Централна народна библиотека СР Црне Горе
„Ђурђе Црнојевић“, 197–211.
Мартиновић, Д. (1989): „Андрија П. Јовићевић – живот и рад“. у: Зборник
радова поводом педесетогодишњице смрти Андрије П. Јовићевића, Цетиње, 11–15.
Мартиновић, Н. С. (1965): Развитак штампе и штампарства у Црној Гори
1493–1945. Београд: Југословенски институт за новинарство.
Марјановић, Ч. (1925): Свети Јован Владимир. Београд: Штампарија „Свети
Сава“.
Матовић, М. (1940): „Дукља–Зета–Црна Гора, историјски развитак и
формирање“. у: Зета, 15–16–17, 11.
Матовић, М. (1937): „Поријекло Црногораца“. у: Зета, 9, 2–3.
Мијовић, П. – Ковачевић, М. (1975): Градови и утврђења у Црној Гори.
Београд: Археолошки музеј, Улцињ: Музеј Улцињ.
Миковић, Д. (1910): „Српски светитељи“. у: Бока календар, 65.
Milobar, F. (1900): Dukljanska kraljevina. Sarajevo: Zemaljska štamparija.
Милобар, Ф. (1938): „Значај кнеза Војислава за дукљанску државу“. у: Зета, 1,
1.
Миќуновиќ, М. (2011): Дукљанскиот светец Јован Владимир и неговите свети
мошти. Битола: Македонско научно друштво – Битола.
Новаковић, С. (1893): Први основи словенске књижевности међу балканским
Словенима – Легенда о Владимиру и Косари. Београд: Државна штампарија Краљевине
Србије.
„О св. Јовану Владимиру, исторично књижевна цртица (1882)“. Просвјета, 1,
219.
Острогорски, Г. (1934): „Синајска икона Св. Јована Владимира“. у: Гласник
Скопског научног друштва, XIV, 99–106.
Острогорски, Г. (1949): „Сербское посольство к императору Василию II“. у:
Глас САН, 193.
Острогорски, Г. (1983): Историја Византије. Београд: Просвета.
Павловић, Л. (1965): Култови лица код Срба и Македонаца. Смедерево:
Народни музеј Смедерево.
Пејовић, Ђ. (1967): „Записи, часопис за науку и књижевност“. у: Записи, 3, 391–
403.
Пејовић, Ђ. (1982): Просвјетни и културни рад у Црној Гори 1918–1941.
Титоград: Историјски институт Ср Црне Горе у Титограду.
Peričić, E. (1991): Sclavorum Regnum Grgura Barskog. Ljetopis popa Dukljanina.
Zagreb: Kršćanska sadašnjost.
Петковић, В. (1950): Преглед црквених споменика кроз повесницу српског
народа. Београд: САН.
Пириватрић, С. (1998): Самуилова држава. Београд: Византолошки институт
САНУ.
Пламенац, Ј. (2015): „Свети Јован Владимир у своме и нашем времену“. у: У
спомен и славу Светог Јована Владимира. Цетиње: Митрополија црногорско-приморска,
Светигора, 295–326.
Поповић, Ђ. (1896): Историја Црне Горе. Београд: Штампарија Петра Ћурчића.
Поповић, Ј. С. (1843): Владислав. Београд: Словима Правитељствене
књигопечатне.
Прерадовић, П. (1873): „Владимир и Косара. Опера“. у: Пјесничка дјела Петра
Прерадовића. Загреб.
Прокић, Б. (1910): „Јован Скилица као најстарији извор за историју
Маћедонских Словена“. у: Глас Српске Краљевске академије, LXXXIV, 108–109.
Радојчић, Н. (1933): „Иларион Руварац и Црвена Хрватска“. у: Записи, 1, 31–34.
Радуловић, И. (1938): „Зетски кнез Св. Јован Владимир“. у: Зетски гласник, 31–
32, 3.
Радусиновић, П. (1964): „Учитељ – истакнути истраживач Црне Горе –
Огледи“. у: Билтен Завода за унапређивање школства Ср Црне Горе, Титоград, 126.
Распоповић Бабовић, С. (2002): Културна политика у Зетској бановини 1929–
1941. Подгорица: Историјски институт Црне Горе.
Rački, F. (1894): „Pisma Franje Račkoga Petru Preradoviću“. Vienac, 17, 271–274.
Ређеп, Ј. (1998): Убиство владара. Нови Сад: Прометеј.
Ровинскій, П. (1888): Черногорія вь ея прошломъ и настоящемъ.
Санктпетербургъ: Типографія Императорской академіи наукъ, 270–275.
Ровински, П. А. (1893): „Ст. Новаковић, Први основи словенске књижевности“.
у: Глас Црногорца, 42, 3–4.
Руварац, Д. (1892): О св. Јовану Владимиру – исторично књижевна цртица.
Земун: Штампарија Симе Пајића.
Runciman, S. (1930): A History of the Bulgarian Empire. London.
Сремац, С. (1888): Владимир и Косара. Ниш.
Срећковић, П. (1901): „Јован Владимир I кнез зетски и Подгорја“. у: Наша
прошлост, 6, 81–87.
Станојевић, С. (1908): Историја српског народа. Београд: Штампарија „Доситеј
Обрадовић“.
Станчић, А. (1934): Највећи светитељи српски. Београд: Штампарија
„Привредни преглед“.
Stjepčević, I. (1937): „Glava sv. Tripuna“. Glasnik Narodnog univerziteta Boke
Kotorske, 1–3, 28–31.
Стојчевић, Павле патријарх (1998): „Ко је писац грчке службе Светог Јована
Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године“. у: Да нам буду јаснија нека
питања наше вере, књига прва. Београд: Издавачки фонд архиепископије београдско-
карловачке, 170–183.
Т. (1894): „Историја српске православне цркве“. у: Глас Црногорца, 32, 2; 33, 3.
Trajković Filipović, S. (2104): „O, Vladimire, kralju dukljanski, tvrda glavo, srce
ponosito!“ Isaija Berlin i devetnaestovekovne interpretacije Života Svetog Vladimira od Zeta.
Етноантрополошки проблеми, 3, 723–761.
Томић, С. (1925): „Први српски краљ и први српски светитељ“. у: Дубровник,
17, 2.
Ćorić, N: Grad Kotor do 1420. s osobitim obzirom na bosansku prevlast (1385–
1420.). Stara Gradiška.
Ћоровић, В. (1924–1925): „Св. Јован Владимир“. у: Годишњак фонда Станојла
и Драгиње Петровића. Београд, 1, 16–22.
Ћоровић, В. (1928): „Владимир, кнез зетски“. у: Народна енциклопедија српско-
хрватско словеначка. Загреб: Лексикографски завод, I, А–З, 354.
Ферлуга, Ј. (1957): Византијска управа у Далмацији. Београд.
Ферлуга, Ј. (1966): „Јован Скилица“. у: Византијски извори за историју народа
Југославије. Том III. Београд: Византолошки институт САНУ.
Шкеровић, Н. (1929): „Стара српска државна средишта“. у: Млада Зета, 2, 48–
52.
Štedimlija Marković, S. (1937)a: Crvena Hrvatska. Split.
Štedimlija Marković, S. (1937)b: Osnovi crnogorskog nacionalizma. Zagreb.
Štedimlija Marković, S. (1938): „Pismo iz Albanije. Šin Đon“. Obzor, 192, 1–2.
Šufflay, M. (1924): „Povijest sjevernih Arbanasa“. u: Arhiv za arbanasku starinu,
jezik i etnologiju. Beograd: Seminar za arbanasku filologiju, II–2, 193–242.
Šufflay, M. (1925)a: „Sveti Jovan Vladimir. Prečista Krajinska i manastir Šin-Đon“.
Obzor, 135, 5.
Шуфлај, М. (1925)b: „Поводом одложене прославе св. Владимира“. Балкан 26.
V, 141, 1.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).