THE SAINT JOVAN VLADIMIR IN THE LITERATURE AND TRADITION OF SERBIAN PEOPLE IN THE 20TH CENTURY
Abstract
The Jovan Vladimir is the first Serbian saint whose cult may be accompanied from
his death on 22nd of May 1016. It is considered his Lives appeared immediately after his death
– in the second half of the 11th century where Zeta had been fighting for Archbishopric
obtaining. Unfortunately, this has not been preserved, and it has reached us in the extract
founded in the Letopis Popa Dukljanina (Chronicle of the Pope Dukljanin or Bar’s
Genealogy). Secondly, Greek Lives printed in 1690 in Venice did not contain original data but
it had appeared based on tradition, and cult being respected at wide area. Centres of that cult
were the area of Krajina (between Skadar/Scodra and Bar), around Elbasan and Duress in
Albania, and Ohrid-Prespan area. The cult was spread and respected with many peoples: Serbs,
Greeks, Tsintscars, Bulgarians, and Arbanases. The respect of his cult was not being equally
present with these peoples during the time, which may be confirmed by its appearance in the
calendar of Serbian saints only from 1861.
Literature dedicated to Saint Jovan Vladimir is in narrow connection with the respect
of his cult. In Serbian people, and literature his presence had some time-related phases. The
first one is in the second half, and at the end of the 19th century when his oeuvre Lives enters
the Srbljak, and when Stojan Novaković prints one of the most important oeuvres dedicated to
this saint; the second one is in the middle 20th years of the 20th century when the celebration of
the nine hundred years of suffering should have held, and the third one at the end of the 20th
and at the beginning of the 21st century by building of new temples, and approaching of
millennium celebrations.
In this paper it has been done the overview of Serbian literature (with some
exceptions from other peoples) appeared from the end of the 19th century until now. The
overview puts the accent emphasized by the authors, and correlation of literature with the cult
of saint.
References
прошлости. Београд: Књижара Здравка Спасојевића.
Вукић, П., Загоричанин, М. (2015): „Уводно слово“, у: У спомен и славу Светог
Јована Владимира, Цетиње: Митрополија црногорско-приморска, Светигора, 7–20.
Гавриловић, А. (1928): „Свети краљ Владимир – слике из српске прошлости“, у:
Братство XXII, 5–35.
Grégoire, Henri et Rooul De Keyser (1939): „La chanson de Roland et Byzance“,
Byzantion XIV, 265–315.
Грозданов, Ц. (1984): „Јован Владимир и представе седмочисленика у
македонској уметности XVIII–XIX века“, у: Зборник за ликовне уметности Матице
српске 20, 229–235.
Грозданов, Ц. (1983): Портрети на светителите од Македонија од IX–XVIII
век. Скопје: Републички завод на спомениците на култура (св. Јован Владимир 114–124).
Дилевский, Н. М. (1960): „Материали из историята на иконографията от
епохата на българското възраждане (краят на XVIII – началото и първата половина на
XIX в.)“, Известия на Института за изобразителни изкуства, книга трета. София:
БАН, 178–227.
Дуйчев, И. (1945): „Съюз против цар Самуила“, у: И. Дуйчев, Проучвания върху
българското средновековие. Софија, 27–29.
Епископ Николај (1925): Беседа о светом краљу Јовану Владимиру. Сремски
Карловци: Српска манастирска штампарија.
Епископ Николај (1925б): Читанка о светом краљу Јовану Владимиру. Београд:
Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Живковић, Т. (2002): „О походу бигарског цара Самуила на Далмацију“, у:
Историјски часопис XLIX, 9–25.
Живковић, Т. (2006): Портрети српских владара (IX–XII век). Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Илић, Д. (1925): Смрт краља Владимира. Београд: Штампарија Свети Сава.
Илић Млађи, В. Ј. (1925): Краљ Јован Владимир, легенда и стиховима. Београд:
Штампарија М. Карића.
Ингам, Н. (1990): „Мучеништво Светог Јована Владимира Дукљанина“. у:
Летопис Матице српске, 444/6, 876–896.
Историја Црне Горе (1967): књ. I. Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Јиречек, К. (1990): Историја Срба, прва књига (политичка историја). Београд:
Змај.
Јовановић, Т. (2002): „Новаковићеви Први основи словенске књижевности међу
балканским Словенима“, у: С. Новаковић, Први основи словенске књижевности.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, IX–XV.
Јовић, М. (1924): Краљ Владимир, са сликом. Књига за народ и омладину (по
Јиречеку, Дукљанину и Качићу). Београд: Издавачка књижарница Рајковића и Ћуковића.
Јовићевић, А. (1925): „Св. Јован Владимир у народној успомени“, у: Записи,
часопис за науку и књижевност. год. I, св. 6, 321–328.
Кадијевић, А. (2004): „Евокације и парафразе византијског градитељства у
српској архитектури од 1918. до 1941. године“, у: Ниш и Византија, Зборник радова II,
379–392.
Кадијевић, А. (1996): Момир Коруновић, Београд: Републички завод за заштиту
споменика културе, Музеј науке и технике – Музеј архитектуре.
Kadijević, A., Stefanović, T. (2014): „Expressionism and Serbian Architecture
between two World Wars“, On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and
Architecture of interwar Serbia (1918–1941). Leuven/Louvain: Leuven University Press.
Ковачевић, Б. (1940): „Песма о Роланду и Словени“, у: Српски књижевни
гласник LXI.
Ковачевић, Ј. (1955): „Трагови једног ранохришћанског обичаја (inhumation ad
pedes) и други елементи продора културе Приморја у унутрашњост“. у: Историјски
гласник 2, 130–136.
Лукић, В. (1974): Пречиста Крајнска – први словенски споменик у Црној Гори
(Осврт на њену улогу у политичкој и културној историји Дукље – Зете и на догађаје до
1914. године). Цетиње: 1974.
Марјановић, Ч. (1925): Свети Јован Владимир. Београд: Штампарија Свети
Сава.
Марковић, Н., Петровић, Б. (1998): Храм Светог Јована Владимира првог краља
српског. Београд: Храм Светог Јована Владимира првог краља српског.
Милошевић, Д. (1970): „Срби светитељи у старом сликарству“, у: Ђ.
Трифуновић, О Србљаку. Београд: Српска књижевна задруга, 141–268.
Новаковић, С. (20022): Први основи словенске књижевности међу балканским
Словенима: легенда о Владимиру и Косари. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
Острогорски, Г. (1949): „Сербское посольство к императору Василию II“, у:
Глас Српске академије наука 193, 15–29.
Острогорски, Г. (1935): „Синајска икона Св. Јована Владимира“, у: Гласник
Скопског научног друштва, књ. XIV, 99–106.
Острогорски, Г. (1970): „Српско посланство цару Василију II“, у: Г.
Острогорски, Византија и Словени. Београд: Просвета, 147–158.
Павловић, Л. (1965): Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево:
Народни музеј Смедерево.
Пламенац, Ј. (2012): Свети Јован Владимир у своме и нашем времену. Бар:
Одбор за изградњу храма Светог Јована Владимира у Бару.
Поповић, Архимандрит Јустин (1974): Житија светих. Житија за мај. Београд:
Манастир св. Ћелије код Ваљева.
Пурковић, М. Ал. (1939): Светитељски култови у старој српској држави
према храмовном посвећењу. Београд: Штампарија и књиговезница Привредник.
Радојчић, Н. (1936): „Друштвено и државно уређење код Срба у раном средњем
веку – према Барском родослову“, у: Гласник Скопског научног друштва, књ. XV–XVI,
1–28.
Радојчић, Н. (1951): О најтамнијем одељку Барског родослова. Цетиње:
Историјски институт Црне Горе.
Radojčić, N. (1929): „F. Šišić, Letopis Popa Dukljanina“, Slavia VIII, 168–178.
Радојичић, Ђ. Сп. (1967): „Легенда о Владимиру и Косари – њени видови XI–
XIX века“, у: Багдала, бр. 96–97, 2.
Радојичић, Ђ. Сп. (1963): „Наша епска песма из XI века: Геста – дела
Дукљанског кнеза Владимира“, у: Књижевне новине, год. 15, бр. 213, 2, 9.
Радојичић, Ђ. Сп. (1962): Развојни лук старе српске књижевности, текстови и
коментари. Нови Сад: Матица српска.
Radojičić, Đ. Sp. (1965): „Un poème Yougoslave du XIe siècle: les “Gesta”ou
exploits de Vladimir, prince de Dioclée“, Byzantion XXXV, 528–535.
Ређеп, Ј. (1998): „О убиству дукљанског краља Владимира“, у: Ј. Ређеп,
Убиство владара. Студије и огледи. Нови Сад: Прометеј, 311–319.
Смирновъ, С. Н. (1936): „Сербскіе святые въ русскихъ рукописях“, Юбилейный
сборникъ русскаго арххеологическаго общества въ Королевствѣ Югославіи. Бѣлградъ,
161–264.
Сремац, С. (1904): Из књига староставних. Књига 2: Владимир Дукљанин.
Нови Сад: Матица српска.
Станчић, А. (1934): Највећи светитељи српски и словенски. Београд: Друштво
Кнегиња Љубица.
Schlumberger, G. (1884): Sigillographie de l`empire Byzantin. Paris.
Ћирковић, С. (1984): Бар, град под Румијом. Бар: Избор.
Ћирковић, С. (ур) (20003): Историја српског народа, књ. I, Београд: Српска
књижевна задруга.
Ћоровић, В. (19932): Историја Срба. Београд: БИГЗ.
Ћоровић, В. (1925): Свети Јован Владимир. Београд: Задужбина, годишњак III
фонда Станојла и Драгиње Петровић.
У спомен и славу Светог Јована Владимира (2015). Цетиње: Митрополија
црногорско-приморска, Светигора.
Farčić, A. (1969): „Žitije sv. kralja Vladimira“, Boka 1, Herceg Novi, 73–79.
Фарчић, А. П. (1965): „О постанку краљевске власти код приморских Срба“, у:
Историјски записи 18, књ. 22, св. 3, 405–428.
Šufflay, M. (1925): Srbi i Arbanasi (njihova simbioza u srednjem veku). Beograd:
Seminar za arbanasku filologiju (19902, Sarajevo: Književna zajednica Kultura).
Новине
Балкан, бр. 141, Београд 26. 05. 1925.
Време, бр. 2673, Београд 04. 06. 1929.
Време, бр. 2674, Београд 05. 06. 1929.
Obzor, br. 132, Zagreb16. 05. 1926.
Интернет
http://akademskikrug.rs/arhitekta-nase-tradicije/ [прегледано 12. 05. 2016].
http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?rec=/metadata/7/e/d/metadata-22-
0000078.tkl&do=77944_01.pdf&pageno=1&width=327&height=560&pagestart=3&maxpage
=51&lang=en [прегледано 07. 05. 2016.]
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/03/18/srpski/R02031703.shtml [прегледано
13. маја 2016. године].
http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/20.06.2008. [прегледано 13. маја 2016].
http://www.newadvent.org/cathen/12272b.htm [прегледано 13. маја 2016].
http://srbi.ca/momir-korunovic-srpski-gaudi/ [прегледано 12. 05. 2016].
http://www.svetijovanvladimir.xl.rs/index.php?option=content&task=view&id=6&Ite
mid= [прегледано 14. маја 2016. године].
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
