SAINT JOVAN VLADIMIR IN SERBIAN HISTORY AND DRAMA

  • Небојша Карталија
  • Снежана Туцаковић
Keywords: Јован Владимир, Косара, Дукља, Бугарска, Византија, историја, српска историјска драма

Abstract

Тhe aim of this paper is to present the figure of Saint Jovan Vladimir in Serbian
history and drama. We will try to analyze historical sources, historiographical findings and
literary works and to present how figure of this Dioclea ruler and the first Serbian saint has
changed over time and what is his reception in Serbian history and historical drama of the late
19th and mid-20th century.

References

Adontz, N. (1938): „Samuel l'Armémen, rois des Bulgares“. у: Mémoires de
l'Academie Royale de Belgique, Classe des Lettres 38. Bruxel: L'Académie royale de Belgique.
Банешевић, Н. (1971): Летопис Попа Дукљанина и народна предања. Београд:
Српска књижевна задруга.
Велимировић, Н. (1925): Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру.
Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Вукићевић, М. М. (1925): Владимир и Косара: две светле слике из наше
прошлости. Београд: Књижара Здравка Спасојевића.
Гавриловић, А. (1912): „Легенда о Владимиру и Косари у књижевној поетској
обради“. у: Бранково коло: за забаву поуку и књижевност, год. XVIII, св. 2; XVIII, св. 3.
Grégoire, H. (1940): „The Bulgarian origine of The „Tempeste“ of Shakespire“. у:
Studies in Philology vol. 37 No. 2. Chapel Hill: University of North Carolina Press.
Давидовић, Д. (1972): Стематографија: изображеније оружиј иличерскијих:
изрезали у бакру Христофор Жефаровић и Тома Меснер. Нови Сад: Галерија Матице
Српске.
Делић, Л. (2010): „Јунак у тамници: традиционални обрасци у причи о
Владимиру и Косари и епским песмама“. у: Научни састанак слависта у Вукове дане.
Књижевност и култура, 39/2. Београд: Међународни славистички центар.
Đekić, Đ. (2013): „Biblijski motivi u povesti (gesti ili žitiju) Jovanu Vladimiru“. u:
Srpski narod na Balkanskom poluostrvu od VI do XX veka. Niš: Filozofski fakultet.
Đekić, Đ. (2013): „Gesta ili žitije o Jovanu Vladimiru“. у: Facta universitatis-series:
Philosopy, Sociology and History, Niš, 12.
Ђуровић, М. (1967): Историја Црне Горе I: од најстаријих времена до краја XII
вијека. Титоград: Научно дело.
Ераковић, Р. (2014): „Жалосни усуд породичног микрокосмоса у драмама
Јована Стерије Поповића“. у: Жалостна позорја. Јован Стерија Поповић, (приредио Р.
Ераковић). Нови Сад: Стеријино позорје.
Ерчић, В. (1974): Историјска драма у Срба од 1736. до 1860. Београд: Институт
за књижевност и уметност.
Живковић, Т. (2003): „Поход на Далмацију бугарског цара Самуила“.
Историјски часопис 49. Београд: Историјски институт.
Живковић, Т. (2006)a: Портрети српских владара (IX–XII век). Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства.
Живковић, Т. (2006)b: „Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII
века“. Зборник радова Византолошког института, 43. Београд: Византолошки
институт.
Живковић, Т. (2007): Јужни Словени под византијском влашћу 600–1025.
Београд: Чигоја.
Златарски, В. (1927): История на българската държава през Средните векове.
Том 1 Част. 2: От славянизацията на държавата до падането на Първото царство (852–
1018). София: Държавната печатница.
Ингам, Н. В. (1990): „Мучеништво светог Јована Владимира Дукљанског“. у:
Летопис Матице српске, књ. 446, св. 6. Београд: Матица српска.
Јиречек, К. (1978): Историја Срба I. Београд. Слово Љубве.
Лешић, Ј. (1998): Стерија драмски писац. Нови Сад: Стеријино позорје:
Прометеј.
Милинчевић, В. (1985): Српска драма до Нушића. Београд: Рад.
Милић, И. (2006): „„Владимир и Косара“ Лазара Лазаревића и Стеријин
„Владислав“ као целовита трагедија“. у: Књижевност и историја. 7, Зборник радова са
научног скупа одржаног у Нишу. Транспозиција историјских догађаја и личности у
трагедији код Словена. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у
Нишу.
Милошевић-Ђорђевић, Н. (2006): Од бајке до изреке: (обликовање и облици
српске усмене прозе). Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Новаковић, С. (1893): Први основи словенске књижевности међу балканским
Словенима. Београд: Српска краљевска академија.
Новаковић, С. (1893): Први основи словенске књижевности међу балканским
Словенима. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Острогорски, Г. (1970): Византија и Словени. Сабрана дела књ. 4. Београд:
Просвета.
Острогорски, Г. (1998): Историја Византије. Београд: Народна књига.
Пириватрић, С. (1997): Самуилова држава: обим и карактер. Београд:
Византолошки институт.
Поповић, Ј. (1977): Житија светих за октобар. Београд: Сава Михић – Земун.
Prokić, B. (1906): Die Zusätze in der Handschrift des Johannes Skylitzes Codex
Vindobonensis bist, graec. LXXIV. München: Druck von H. Kutzner.
Прокић, Б. (1910): „Јован Скилица као извор за најстарију историју
Маћедонских Словена“. у: Глас Српске краљевске Академије, 84: Српска краљевска
Академија.
Прокић, Б. (1911): „Први охридски архиепископ Јован“. у: Глас Српске
краљевске Академије, 88: Српска краљевска Академија.
Радојчић, Н. (1951): О најтамнијем одељку барског родослова. Цетиње:
Народна књига.
Ређеп, Ј. (1998): Убиство владара:студије и огледи. Нови Сад: Прометеј.
Ређеп, Ј. (2011): „Убиство Радомира, сина цара Самуила“. у: Средњи век у
српској науци, историји, књижевности и уметности, Деспотовац – Манасија.
Ређеп, Ј. (2013): Грех и казна божија. Судбине, битке и предања српског
средњег века. Нови Сад: Прометеј.
Руварац, Д. (1892): Св. Јован Владимир: исторично књижевна цртица. Земун:
Штампарија Симе Пајића.
Runciman, S. (1930): A History of The First Bulgarian Empire. London. G.
Bell&Sons.
Schlumberger, G. (1884): Sigillographie de l’empire Byzantin. Paris: Société de
l'Orient latin.
Томин, С. (2007). Књигољубиве жене српског средњег века. Нови Сад:
Академска књига.
Trajković Filipović, S. „O, Vladimire, kralju dukljanski, tvrda glavo, srce ponosito!“
Isaija Berlin i devetnaestovekovne interpretacije Života Svetog Vladimira od Zete. Преузето
28. априла 2016. са: http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/3b30051dc37445219
262d22fe4fa27e2.pdf.
Ћирковић, С. (1981): Историја српског народа I: од најстаријих времена до
Маричке битке (1371). Београд: Српска књижевна задруга.
Ферлуга, Ј. (1964): „Драч и драчка област пред крај X и почетком XI века“. у:
Зборник радова Византолошког института, VIII – 2. Београд: Византолошки институт.
Published
2019-10-08