DANILO'S BIOGRAPHY OF THE HOLLY KING – ENGAGED AND BEAUTIFUL
Abstract
The Archbishop Danilo II had important position on the Nemanjic's royal court
and he acquired main role in creating new ideas of holy-gender dinasty. The King Milutin
hires him in favor of his political ideas which went towards the transformation of society
and domestic politics. Danilo II has built new ideal of government, he created a Holy King.
And that becomes the official propaganda in medieval Nemanjic's state in beginning of
14th century.
The Life of the King Milutin written by archbishop Danilo II followed the
standard formula: beginning of life, often showing signs of holiness, revelation, deeds and
miracles, heavenly death and post-mortem miracles. But excerpts of this hagiohraphy in
which the King was compared with Alexander the Great, David and with famous
Constantine the Great contain allusions to the imperial title which King Milutin weighed.
After the death of the King Milutin was created a cult of the Holy King in which
all the merits belong to archbishop Danilo II and the king's grandson Stephan Dušan.
References
Д. Богдановић, Нове тежње у српској књижевности првих деценија XIV
века, Византијска уметност почетком XIV века, Научни скуп у Грачаници, Београд
1978, 85-97.
Д. Богдановић, Историја српске старе књижевности, Београд 1980.
Б.И. Бојовић, Краљевство и светост, политичка филозофија средњовековне
Србије, Београд 1999.
М. Васић, Архиепископ Данило II, Прилози за КЈИФ 6 (1926), 231-264.
Данило II, Животи краљева и архиепископа српских,књ.6 СКЗ, Београд 1988.
М. Динић, Однос краља Милутина и Драгутина, ЗРВИ 3, Београд 1955, 49-
82.
Задужбине Косова, Споменици и знамења српског народа, Призрен-Београд
1987.
И.Ђурић, Дежевски сабор у делу Данила II, Архиепископ Данило II и његово
доба, Београд 1991, 169-194.
П. Ивић-М. Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976.
Историја српског народа I, Београд 1981.
Љ. Максимовић, Византинци у Србији Даниловог времена, Архиепископ
Данило II, Београд 1991, 19-28.
Љ. Максимовић, Краљ Милутин и царица Ирина: праскозорје идеје о
царству код Срба, у: Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш-Косовска
Митровица 2007, 13-18.
С.Марјановић-Душанић, Владарске инсигније и државна симболика у Србији
од 13. до 15. века,Београд 1994.
С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, Београд 1997.
С. Марјановић-Душанић, Свети краљ, Београд 2007.
Д. Петровић, Живот краља Милутина од архиепископа Данила II, Зборник
Филозофског факултета у Приштини, 8 (1971),362-376.
Е. Пилц, Краљ Милутин и традиција Палеолога, у: Манастир Бањска и доба
краља Милутина, Ниш-Косовска Митровица 2007.
Д. Поповић, Под окриљем светости, Београд 2006.
Д. Поповић, Српски владарски гроб у средњем веку, Београд 1992.
Н. Радојичић, О архиепископу Данилу и његовим настављачима. Предговор у
преводу Житија краљева и архиепископа српских од Л. Мирковића, Београд 1935.
С. Станојевић, Краљ Драгутин, отисак из Годишњица НЧ 45 (1936), 1-18.
Б. Тодић, Српско сликарство у доба краља Милутина, Београд 1998.
Б. Тодић, Срби у заједници богоизабраних, у: Манастир Дечани, Београд 2005
Ђ. Трифуновић, О архиепископу Данилу и његовом ученику, Књижевност и
језик 4, Београд 1972.
Ђ. Трифуновић, Проза архиепископа Данила II, Књижевна историја IX, 33
(1976), 3-7.
С. Ћирковић, Биографија краља Милутина у улијарској повељи,
Архиепископ Данило II, Београд 1991, 53-67.
В. Ћоровић, Подела власти између краљева Драгутина и Милутина 1282-
1284, Глас 136, Београд 1929.
Б. Ферјанчић, Архиепископ Данило II и Византија, Архиепископ Данило II,
Београд 1991, 7-18.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).