DIVINE INSPIRATION IN THE TEXTS ON ST. CYRIL AND METHODIUS

  • Драгиша Бојовић

Abstract

Divine inspiration is a phenomenon which cannot be separated from the creative process and blessing, while the secret of the creative process is revealed in the Biblical- Christian history of divine creation. This inspiration is defined as an extraordinary, immediate and charismatic influence of the Holy Spirit on writers, where they become elevated and sanctified for writing down divine truths, a process in which they use their own knowledge and skills.

In all the works on St. Cyril and Methodius the idea prevails that they became a vessel of the Holy Spirit and the source for all those thirsty for God's words. Many literary ideas correspond to iconographic motives. The paper therefore points out this relationship, and also the relationship to similar motives in Serbian clerical literature.

References

Берђајев 2000: Н. Берђајев, О човековом позвању, превела са
руског Мирјана Грбић, Београд, 2000.
Габелић 1998: С. Габелић, Манастир Лесново. Историја и
сликарство, Београд, 1998.
Евдокимов 1997: П. Евдокимов, Библијско виђење лепоте, у:
Православље и уметност, Београд, 1997.
Климент Охридски 1964:Климент Охридски, Константин Преславски и
Непознати писци, Thирило и Методије. Житија, службе, канони, похвале, приредио Ђорђе Трифуновић, Београд
Максимовић 1983: Ј. Максимовић, Српске средњовековне
минијатуре, Београд, 1983.
Милин 1991: Д. Л. Милин, Увод у Свето писмо Старог завета,
Општи део, Београд, 1991.
Наумов 1979: Върху старославянската и старобългарската
Теори на превода, Език и литература, XXXIV,
кн. 5, София, 1979.
Радојчић 1966: С. Радојчић, Текстови и фреске, Нови Сад, 1996.
Радојчић 1975: С. Радојчић, Узори и дела старих српских
уметника, Београд, 1975.
Радојчић 1982: С. Радојчић, Одабрани чланци и студије, 1933-
1978, Београд, Нови Сад, 1982.
Трифуновић 1987: Дж. Трифунович, Дарът на Светия дух и
славянските езици, Кирило-методиевски студии, кн. 4, София, 1987, 76-81.