ОБРАЗЪТ НА КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ В БЪЛГАРСКАТА СРЕДНОВЕКОВНА ИСТОРИОГРАФИЯ И ПРЕЗ ВЪЗРАЖДАНЕТО
Abstract
Предмет овога рада је лик цара Константина Великог у бугарској историјској литератури из средњовековног и премодерног периода. На почетку текста приказују се два документа који дају оквир за дискусију, где се види да је лик Константина преузет из византијске књижевне традиције. Затим се приказују преведене грчке Хронике. Најзначајнија теза је да је бугарско друштво прихватило релативно поједностављену слику овога цара, која је елаборирана у Византији до краја IX века. Радило се само о симболу идеалног владара и заштитника Цркве. Након овога, испитује се апокрифна традиција, где се Константину приписује познато пророчанство. Последње значајно питање које се анализира јесу промене у слици Константина Великог током бугарског националног препорода. Овде је његово име било симбол будућег ослобођења. Једна таква нада јавља се при преносу текста Историја освајања Константинопоља, што је препис руског штампаног издања из 1713.
References
Dujcev, I. Au lendemain de la conversation de peuple bulgare. L’Épître de Photios, in Mélange de science religieuse, 8, (1951), 107-123.
Dzurova, А., V. Velinova. Hronika Constantina Manassija, Vol. I Fascimile edition.Vol. II Studies, Athens 2007.
Eusebius of Caesarea. Life of Constantine. Translated with Introduction and Commenatry by A. Cameron and S. G. Hall. Oxford, 1999.
Halkin, F. Une nouvelle vie de Constantin dans un légendier de Patmos in: Analecta Bollandiana, 77, (1959), 70, n. 8.
Kazhdan. A. ”Constantin imaginaire”. Byzantine Legends of the Ninth Century about Constantine the Great in Byzantion, LVII, (1987), 1, 196 – 250.
Odorico, P. La letre de Photius a Boris de Bulgarie, in Byzantnoslavica,LIV (1993),1, 83-88.
Билярски, И. Сказание на Исайя пророка и формирането на политическата идеология на ранносредновековна България. София, 2011, 11.
Велинова, В. Няколко бележки върху ръкописи от сбирката на Националния литературен музей в София. – В: Ïýíèå ìàëî Ãåîðãèþ. Сборник в чест на 65-годишнината на проф. дфн Г. Попов. София, 552 -562.
Велинова, В., Вутова, Н. Опис на славянските ръкописи и кирилски старопечатни книги от сбирката на Националния исторически музей в София. (под печат).
Истрин, В. Хроника Иоанна Малалы в славянсом переводе. Москва ,1994, репр. изд. Матвеенко, В. Л. Щеголева, Книги временные и образные георгия Монаха. T.I, Москва, 2006.
Милтенова, А. Сказание за Сибила. - Palaeobulgarica, 4 (1984), 44-72.
Мутафчиева, В. “Предсказанията” за края на Османската империя (Към въпроса за руско-балканските културни връзки през ХІХ в.). – Studia Balkanika, 8, 1974, с. 116-128.
Славянский перевод хроники Симеона Логотета с дополнениями. Санкт Петербург, 1905. Второе изд. München, 1971(= Slavische Propyläen, Band 99).
Сперанский, М. Н. Из истории русско-южнославянских литературных связей. Москва, 1960, 223-224.
Темелски, Хр. Отново за авторството на пророческата буквеница “Туркiа ке падне” – сп. Духовна култура, кн. 6, 1993, с. 19-32.
Тотоманова, А. Славянската версия на хрониката на Георги Синкел. София, 2008.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
