СЕРБСКИЙ КОВЧЕГ-РЕЛИКВАРИЙ СВ. ЦАРЯ КОНСТАНТИНА ИЗ БЛАГОВЕЩЕНСКОГО СОБОРА МОСКОВСКОГО КРЕМЛЯ: ДАТИРОВКА И ГИПОТЕЗЫ О ПРОИСХОЖДЕНИИ

  • Анатолий А. Турилов Институт славяановедения, Москва

Abstract

The theme of the paper is the circumstances of creation and subsequent history of the silver-gilt reliquary for the right hand (upper arm bone) of St. Emperor Constantine, which is kept in the collection of the Moscow Kremlin Museums (derived from the Cathedral of the Annunciation, the very relic was lost between 1917 and 1919). According to the documents of the 16th century, a precious reliquary was brought to Moscow in 1588 and presented to Fyodor Ivanovich by patriarch of Constantinople, Jeremiah II. He also said that this sacred thing was brought to Istanbul by sultan Suleiman the Splendor "from the Serbian land" (ie, in all likelihood, after the capture of Belgrade in 1521), and who gave it to the Patriarch Jeremiah I. The earlier history of the reliquary is unknown, information about it in Serbian sources are not available. There is no any historical inscription on it except the kontakion to St. Constantine and Helen engraved with calligraphic letter (Raska spelling). The text corresponds to the chants of Mount Athos translation of this service (i.e. Jerusalem’ Tipikon), and it eliminates the dating of the monument before the middle of the 14th century. On the ground of palaeographic and spelling we can date the reliquary to the second half of 14 - the first half of the 15th century. Silence of the Serbian written sources of this precious reliquaries not allow confidently associate it with one of the two most likely versions (although they should not be entirely ruled out) - with the reconciliation of the Serbian Church and the Patriarchate of Constantinople in 1375, or with the presence of Despot Stefan Lazarevic in 1402 in the Byzantine capital after the battle of Angora. It should not, however, rule out the possibility that the reliquary has a patrons' character and may have belonged to the original Serbian ruler Constantine Dragas, father-in-law of Manuel II Palaeologos (1392)

References

Блок М., 1986. Апология истории или ремесло историка, Москва.
Богдановић Д., 1975. Измирење српске и византијске цркве // О кнезу Лазару. Зборник радова, Београд, 81-91.
Богдановић Д., 1978. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара: Палеографски албум, Београд.
Гајић М., 2010. Сребрне чаше позног средњег века у Србије, Београд.
Зализняк А.А., 2000. Внестратиграфическое датирование берестяных грамот // Янин В.Л., Зализняк А.А. Новгородские грамоты на бересте (из раскопок 1990-1996 гг.), X, Москва, 275-429.
Јагић В., 1875. Константин Философ и његов Живот Стефана Лазаревића , деспота српског по двјема српско-словенским рукописима // ГСУД, 42, Београд, 223-377.
Куев К., Петков Г., 1986. Събрани съчинения на Константин Костенечки: Изследване и текст, София.
Лукичев М.П., Рогожин Н.М. (изд.), 1988. Посольская книга по связям России с Грецией (православными иерархами и монастырями) 1588-1594 гг., Москва.
Majeska G.,1984. Russian Travelers to Constantinople in the 14th and 15h Centuries, Washington.
Мано-Зиси К., 2000. Хиландарски писари књига из времена Српског царства // Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, Београд, 387-396.
Мано-Зиси К., 2004. Писар монах Јаков и његови сарадници у хиландарском скрипторијуму (трећа четвртина XIV века) // Хиландарски зборник, 11, Београд, 227246.
Мирковић Л., 1940. Црквени уметнички вез, Београд.
Моршакова Е.А., 2000. Ковчег для десницы святого царя Константина // Христианские реликвии в Московском Кремле / Редактор-составитель А.М. Лидов, Москва, 126-128.
Моршакова Е.А., 2003. Рака для десницы благоверного Константина Великого // Царский храм: Святыни Благовещенского собора в Кремле. Москва, 304-305
Morchakova E.A. ,2010. Reliquaire du bras de Constantin // Sainte Russie: L’arte russe des origins a Pierre le Grande / Catalogue de l’exposition. Sus la directione de J. Durand, D. Giovanni et I. Kaptie, Paris, 455.
Муравьев А.Н., 1858. Сношения России с православным Востоком по делам церковным. 1, С.-Петербург.
Николић М., 2010. Византијски писци о Србији (1402-1439), Београд.
Новаковић С., 2001. Деспот Ђурађ Бранковић и оправка цариградског града 1448. године // С. Новаковић. Срби и турци (Сабрана дела, 3), Београд, 333-339.
Острогорски Г., 1970. Византија и словени (Сабрана дела, 4), Београд.
Поповић Д., 2006. Под окриљем светости: Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Београд.
Поповић П., 1936. О српском натпису у Сијени // Прилози КЈИФ, XVI, Београд, 214-220.
Пятницкий Ю.А., 1995. Один из путей проникновения памятников балканского искусства в Россию // Древнерусское искусство: Балканы. Русь, С.-Петербург, 229-241.
Смолчић-Макуљевић С., 2000. Хиландарска катапетазма монахиње Јефимије // Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, Београд, 693-701.
Стерлигова И.А., Турилов А.А., 2011. Золотой потир из Благовещенского собора как памятник искусства и эпиграфики // Московский Кремль XV столетия. Древние святыни и исторические памятники. Москва, 428-439.
Стоjановић Љ.,1927. Стари српски родослови и летописи, Београд – Ср. Карловци.
Published
2013-05-05