ВЛАДАРСКА ИДЕОЛОГИЈА КНЕЗА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА САГЛЕДАНА КРОЗ ОБНОВУ ХРАМА БОГОРОДИЧИНОГ РОЂЕЊА У ТОПОЛИ
Abstract
Кнез Александар Карађорђевић је 1846. године започео са обновом
храма Богородичиног Рођења као и осталих грађевина различитих намена које су се нала-
зиле у склопу Карађорђевог града у Тополи, изграђеног између 1811. и 1813. године.
Обновом Карађорђевог града кнез је истакао легитимитет своје власти и себе као хриш-
ћанског владара. Како је Топола представљала важан топос за династију Карађорђевић,
кнез Александар је за осликавање иконостаса ангажовао Димитрија Аврамовића, једног
од најугледнијих српских уметника прве половине XIX века. Иконостас се данас налази у
Цркви Свете Петке у Горњој Трешњевици и у великој мери је пресликан од стране непо-
знатог сликара. Поред прилагања иконостаса, кнез је тополски храм више пута даровао
бројним богослужбеним предметима и књигама. У раду је представљен историјат нас-
танка и обнове храма Богородичиног Рођења и улоге коју је кнез Александар Карађорђе-
вић имао у томе.
References
Извори
Државни Архив Србије, Митрополија београдска, година 1843, бр. 838.
Државни Архив Србије, Митрополија београдска, година 1844, бр. 550.
Србске новине, бр. 95, год. 13, Београд, 29. новембар 1846.
Литература
Андрејић Живојин (2017): „Натписи на гробницима Карађорђеве цркве у Топо-
ли“, Тополски записи VI, Топола: Културни центар.
Брадић Теодора (2020): Владарска идеологија кнеза Александра Карађорђевића
и Црква Рођења Пресвете Богородице у Тополи, текст рукописа мастер рада одбрањеног
на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Васић Павле (1970): Димитрије Аврамовић, Београд: Српска академија наука и
уметности.
Вујовић Бранко (1978): „Ликовна култура Србије у време Проте Матије Ненадо-
вића“, Прота Матија Ненадовић и његово доба, Београд: САНУ, 67–130.
Вујовић Бранко (1986): Уметност обновљене Србије 1791-1848, Београд:
Републички завод за заштиту споменика културе.
Даутовић Вук (2017): „Династичка ктиторија и лична побожност Обреновића:
даривање цркава богослужбеним предметима и утварима“, Обреновићи у музејским и дру-
гим збиркама Србије и Европе, бр. IV , Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског
краја, 143–196.
Даутовић Вук (2019): „Престони крст дар кнеза Александра Карађорђевића из
1843. године“, књига абстраката, Београд: Центар за визуелну културу Балкана Фило-
зофског факултета: Друштво историчара уметности и визуелне културе новог века, ур. Н.
Макуљевић, А. Костић.
Даутовић Вук (2020): Уметност и литургијски ритуал: богослужбени предмети
у српској визуелној култури 19 века, необјављена докторска дисертација одбрањена на
Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Јовановић Слободан (1990): Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), Бео-
град: БИГЗ: Југославијапублик: Српска књижевна задруга.
Јовановић Миодраг (1989) Опленац: Црква Св. Ђорђа и маузолеј Карађорђевића,
Топола: Центар за културу „Душан Петровић Шане“.
Јовановић Небојша (2011): Двор кнеза Александра Карађорђевића 1842-1858,
Београд: Лагуна.
Каниц Феликс (1999): Србија, земља и становништво од римског доба до крајa
XIX века, Београд: БМГ.
Костић Ана (2022): Црквена уметност у Кнежевини Србији (1830-1882), Бео-
град: Филозофски факултет - центар за визуелну културу Балкана.
Лазић Мирослав (2006): „Ктитори и приложници у српској култури 19. и
почетком 20. века“, Приватни живот код Срба у 19. веку од краја 18. века до почетка
Првог светског рата, прир. А. Столић, Н. Макуљевић, Београд, Клио.
Љушић Радош (2018): Династија Карађорђевић и утемељење модерне Србије,
Београд: Недељник.
Макуљевић Ненад (1997): „ Полагање Христово у гроб изнад царских двери Са-
борне цркве у Београду“, Саопштења, год. 29, Београд, 203–212.
Макуљевић Ненад (2006): Уметност и национална идеја у XIX веку, систем
европске и српске визуелне културе у служби нације, Београд: Завод за уџбенике и нас-
тавна средства.
Макуљевић Ненад (2006): „Плурализам и приватност, културни модели и при-
ватни живот код Срба у 19. веку“, Приватни живот код Срба, прир. А. Столић и Н.
Макуљевић, Београд: Клио, 17–53.
Макуљевић Ненад (2007): Црквена уметност у Краљевини Србији (1882-1914),
Београд: Филозофски факултет.
Митровић Катарина (2006): „Двор кнеза Александра Карађорђевића“, Приватни
живот код Срба у 19. веку: од краја 18.века до почетка Првог светског рата, прир. Ана
Столић и Ненад Макуљевић, Београд: Клио, 302–330.
Милошевић Радомир (2005): Црквено задужбинарство код Срба: мотиви, обим,
континуитет, Смедерево: Храм Светог апостола Луке.
Милићевић Милан (1952): Успомене, Београд: Просвета.
Павловић Доброслав (1997), „Карађорђев град у Тополи“, Београд: Саопштење
XXIX.
Стефановић Рајко (2017): Свештеници Карађорђеве цркве у Тополи, Тополски
записи, Зборник књижевног клуба Културног центра Топола, Година VI, бр. 6, Топола:
Културни центар, 76–83.
Тимотијевић Милош (1989): „Ефемерни спектакл за време владавине кнеза Ми-
лоша и Михајла Обреновића“, Београд:Перистил 31-32, Музеј примењене уметности у
Београду.
Шакота Мирјана (1969): Иконостас Димитрија Аврамовића у цркви села Горња
Трешњевица, Београд: Саопштење VIII, 221–222.
Шакота Славко (1874): Топола и Опленац, Топола: Историјски музеј.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
