ЛИТУРГИЈСКА И ЕСХАТОЛОШКА ДИМЕНЗИЈА ИКОНОГРАФИЈЕ О ТЕБЕ РАДУЈЕТСЈА
Abstract
Циљ рада је да се истакну значењска преплитања поетско-бого-
словских слика химне О Тебе радујетсја и њихова рефлексија у иконографији. Сапрожи-
мање доксолошког, еклисиолошко-евхаристијског и есхатолошког символизма кроз скуп
одабраних иконографских елемената у брижљиво осмишљеној композиционој целини,
семантички је кључ за разумевање ове визуелне егзегезе. Посебне импликације у значењу
изражава и антиципира лик Пресвете Богородице у центру, као онтолошке слике Цркве,
и избор ликова и мотива са јасном алузијом на софиолошки и јерусалимски дискурс, кон-
текстуално употпуњујући идеју о вечној и непрекидној Литургији у есхатолошкој ствар-
ности, Царству небеском.
References
Behr, John, (2022). Our mother church: Mary and ecclesiology, International Journal
for the Study of the Christian Church, , vol. 22, no. 4, 333–344.
Crum, W. E., (1909). Catalogue of the Coptic Manuscripts in the Collection of the John
Rylands Library, Manchester, Coptic Papyrus 25, 9 – 10, 9810.
Dumitrescu, Ana, (1987). L’illustration de l’hymne „en Toi se rejouit..." en Russie et
son rayonnement dans Ies Balkans, in „Cahiers Balkaniques", 91–123.
Galavaris, George, (1980). Mary the Joy of all Creation у: Icones and East Christian
Works of Art, Amazon, 12-14.
Georgieva, Todorova, Rostislava, (2011). New Religion – New Symbolism: Adoption
of Mandorla in the Christian Iconography, Ниш и Византија IX, 47–64.
Georgievskij-Druzinin E., (1932). Les fresques du monastère du Therapon:
Étude de deux thèmes iconographiques, L’art byzantin chez les slaves, Paris, 121–134.
Grabar A., (1955). Virgin in a Mandorla of Light. In: Weitzmann K. (ed.) Late
Classical and Medieval Studies in Honor of Albert Mathiaas Friend, Jr., Princeton, p. 305-311.
Giamberardini G., (1975). Il culto mariano in Egitto, t. 1, Gerusalemme, Franciscan
Printing Press.
Guillaume de Jerphanon, (1929). Icône du musée chrétien d'Athenes, Byzantinische
zeitschrift volume 30, issue 1.
Hhatzidakis, Manolis, (1995). Icons of Patmos, Athens. National Bank of Greece.
La plus grande collection d'icônes en France, (2015). Paris, N°212.
Louth, Andrew, (2018). Mary the Mother of God and ecclesiology: some Orthodox
reflections, International Journal for the Study of the Christian, vol. 18, nos. 2–3, 132–145
Myslivec, Josef, (1931). Liturgické hymny jako náměty ruských ikon, u: Byzantinoslavica
3, str. 462–497, Praha.
Roberts, C. (1938). Catalogue of the Greek and Latin papiry in the John Rayland
library, Princeton, Manchester University Press.
Starowieyski M., (1989). Le titre Theotokos avant le concile d’Ephèse, Studia Patristica
19, 237–242.
Starowieyski M., (1984). Tytuł „Theotokos” w świadectwach przedefeskich, Analacta
Cracoviensia 16, 409–449
Stefanescu I. D., (1935). L’illustration des liturgies l'art de Byzance et de
l’Orient L’illustration des liturgies l’art de Byzance et de l’Orient, Аnnuaire de l’Institut de
philologie – et d’histoire orientales, Bruxelles.
Todorova, Rostislava (2011). New Religion – New Symbolism: Adoption of Mandorla
in the Christian Iconography, Ниш и Византија IX, 47–64.
Todorova, Rostislava, (2013). Visualizing the Divine Mandorla as a Vision of God in
Byzantine lconography, IKON, 6, 287–298.
Velmans, Tania, (1972). Une illustration inédite de l'Acathiste et l'iconographie des
hymnes liturgiques à Byzance, Cahiers archéologiques, 22, p. 132–165, Paris,
Αλιπραντις, Θεολόγος Χρ., (2005). Ο λειτουργικός ύμνος «'Επί σοί χαίει
Κεχαριτωμένη πάσα η κτίσις...» σέ φορητές εικόνες κρητικής Τέχνης, Θεσσαλονικη.
ΜΕΛΊΣΣΑ.
Γουματιανοσ, Ἄγγελος, (2014). Παρατηρήσεις στην εικονογραφία του «Ἐπὶ σοὶ χαίρει»
σε εικόνα από το Βυζαντινό και Χριστιανικό Μουσέιο Αθηνών (Τ.134/Κειμήλια Προσφύγων 67),
Δελτίον Χριστιανικής Αρχαιολογικής Εταιρείας, Αθήνα, 245–266.
Ποταμιανου, Αχειμαστου, Μυρτάλη, (2015). Η εικόνα «Ἐπὶ σοὶ χαίρει» του Βυζαντινού
Μουσείου Αθηνών και η κρητική εικονογραφία , Δελτίον της Χριστιανικής Αρχαιολογικής
Εταιρείας, Αθήνα, 157–172.
Παπαθανασίου, Ἰ.,–Μπούκας, Ν. , (2002). „Ὁ ὕμνος Ἐπὶ σοὶ χαίρει Κεχαριτωμένη στὴ
βυζαντινὴ μουσικὴ παράδοση“, Μουσικολογία 15.
Бuлгара, Нїколаа, (1824). Сокровиште Хрiстiанское ти есmт Толкованїе Светїх
Таин Светог Храма Сосидов Церковних и Божественне и Свештенне Лїтургие, Писмен
Кралевскаго Всеuчилишта Пештанского.
Васильева, А. В., (2011). Композиция „О Тебе радуется“ в литургическом кон-
тексте алтарных росписей ярославских и ростовских храмов второй половины ХVII века.
Вестник Санкт-Петербургского университета, Сер. 15 Вып. 4, УДК 7.046.3, 97–105.
Геров, Г., (1995). 'О тебе радуется’ в балканската живопис от ХV – ХVІІІ век.
Древнерусское искусство. Балканы. Русь., Санкт-Петербург, 220–227.
Дамаскин, Јован, (2001). Источник знања, Београд-Никшић,.
Дамаскин, Јован, Беседе, (2002). Требиње–Врнци, (превео са грчког епископ
Атанасије Јевтић).
Дмитриевски А., (1884). Богослужение в Русской церкви в XVI в., Казань. Типо-
графія Императорскаго Университета.
Дувакина, Е. В., (1985). Проблемы иконографии О Тебе радуется и связи с
росписью Собора Ферапонтова манастыря, у: Ферапонтовский сборник. Выпуск перв
ый. Москва, 187–188.
Јевтић, Атанасије (2007). Божанствена литургија 1, Београд–Требиње, Мана-
стир Хиландар, Света Гора; манастир Острог, Никшић; манастир Тврдош, Требиње.
Јевтић, Атанасије (2004). Есхатолошки карактер цркве, Христос Алфа и Омега,
Врњци-Требиње, 223–233. Манастир Тврдош: Братство Светог Симеона Мироточивог.
Јевтић, Атанасије, (2018). Патрологија III, Свети оци и црквени писци истока од
4. Халкидонског до 8. Фотијевог Васељенског сабора (45-881), Београд – Требиње – Лос
Анђелес. Православни богословски факултет Универзитета у Бегораду.
Јевтић, Атанасије, (1974). Евхаристија у Источној цркви, Теолошки погледи,
209–223.
Керн, К., Евхаристия., Париж, 1947. YMCA-press.
Князев, А. Откровение о Матери Мессии, https://www.pravmir.ru/otkrovenie-omateri-
messii/
Лаут, Ендрју, (2010). Свети Јован Дамаскин. Традиција и оригиналност у визан-
тијској теологији, Београд-Карловац. Мартириа - Епархијa горњокарловачкa.
Лидов, А. М., Образ Небесного Иерусалима в восточнохристианской иконогра-
фии (http://ricolor.org/history/ka/ort_art/iconopis/language/lidov/).
Медић, Милорад, (2002). Стари српски приручници II, Београд: RZZSK.
Нерсесян Л. В., (2006). Дионисий иконник и фрески Ферапонтова монастыря,
Москва. Северный паломник.
Нерсесян Л. В., (1999). К вопросу о происхождении и символическом содержа-
нии „О Тебе радуется“, у: Древнерусское искусство: Византия и Древняя Русь. К 100-
летию Андрея Николаевича Грабара (1896–1990). СПб., С. 380–398.
Николић, Јасминка, (1985). Теме посвећене Богородици у нартексу Богородичине
цркве у Слимничком манастиру, Зограф 16, 67–72.
Николић-Новаковић, Јасминка (2003). О Тебе радујетсја у зидном сликарству
касног средњег века у Македонији, Ниш и Византија II, 344–345.
Одинцев Н., (2012). Порядок общественного и честного богослужения в древней
Руси до XVI в. СПб., Москва. Либроком.
Поповић, Јустин, (1998). Житија Светих за децембар, Београд.
Поповић, Јустин, (2004). Догматика II, Београд. Манастир Ћелије.
Поповић, Јустин, (2004). Догматика III, Ваљево. Манастир Ћелије,
Пејић, Светлана, (2017). Јашуњски манастир Св. Јована Претече, Лесковац.
Народни музеј Лесковац.
Петковић, Сретен, (1978). Сликарство спољашње припрате Грачанице, Визан-
тијска уметност почетком XIV века, Научни скуп у Грачаници 1973, Београд.
Прашков, Л., (1979). Церквата Рождество Христово в Арбанаси, София.
Български художник.
София Премудрость Божия (2000). Москва: Радуница.
Тодорова (Шумен), Ростислава, (2014). От слово към образ: коя е първата
исихастка мандорла, Преславска книжовна школа. Т. 15, 5–23.
Успенский Н. Д., (1975). Анафора, Богословские труды. Т. 13.
for the Study of the Christian Church, , vol. 22, no. 4, 333–344.
Crum, W. E., (1909). Catalogue of the Coptic Manuscripts in the Collection of the John
Rylands Library, Manchester, Coptic Papyrus 25, 9 – 10, 9810.
Dumitrescu, Ana, (1987). L’illustration de l’hymne „en Toi se rejouit..." en Russie et
son rayonnement dans Ies Balkans, in „Cahiers Balkaniques", 91–123.
Galavaris, George, (1980). Mary the Joy of all Creation у: Icones and East Christian
Works of Art, Amazon, 12-14.
Georgieva, Todorova, Rostislava, (2011). New Religion – New Symbolism: Adoption
of Mandorla in the Christian Iconography, Ниш и Византија IX, 47–64.
Georgievskij-Druzinin E., (1932). Les fresques du monastère du Therapon:
Étude de deux thèmes iconographiques, L’art byzantin chez les slaves, Paris, 121–134.
Grabar A., (1955). Virgin in a Mandorla of Light. In: Weitzmann K. (ed.) Late
Classical and Medieval Studies in Honor of Albert Mathiaas Friend, Jr., Princeton, p. 305-311.
Giamberardini G., (1975). Il culto mariano in Egitto, t. 1, Gerusalemme, Franciscan
Printing Press.
Guillaume de Jerphanon, (1929). Icône du musée chrétien d'Athenes, Byzantinische
zeitschrift volume 30, issue 1.
Hhatzidakis, Manolis, (1995). Icons of Patmos, Athens. National Bank of Greece.
La plus grande collection d'icônes en France, (2015). Paris, N°212.
Louth, Andrew, (2018). Mary the Mother of God and ecclesiology: some Orthodox
reflections, International Journal for the Study of the Christian, vol. 18, nos. 2–3, 132–145
Myslivec, Josef, (1931). Liturgické hymny jako náměty ruských ikon, u: Byzantinoslavica
3, str. 462–497, Praha.
Roberts, C. (1938). Catalogue of the Greek and Latin papiry in the John Rayland
library, Princeton, Manchester University Press.
Starowieyski M., (1989). Le titre Theotokos avant le concile d’Ephèse, Studia Patristica
19, 237–242.
Starowieyski M., (1984). Tytuł „Theotokos” w świadectwach przedefeskich, Analacta
Cracoviensia 16, 409–449
Stefanescu I. D., (1935). L’illustration des liturgies l'art de Byzance et de
l’Orient L’illustration des liturgies l’art de Byzance et de l’Orient, Аnnuaire de l’Institut de
philologie – et d’histoire orientales, Bruxelles.
Todorova, Rostislava (2011). New Religion – New Symbolism: Adoption of Mandorla
in the Christian Iconography, Ниш и Византија IX, 47–64.
Todorova, Rostislava, (2013). Visualizing the Divine Mandorla as a Vision of God in
Byzantine lconography, IKON, 6, 287–298.
Velmans, Tania, (1972). Une illustration inédite de l'Acathiste et l'iconographie des
hymnes liturgiques à Byzance, Cahiers archéologiques, 22, p. 132–165, Paris,
Αλιπραντις, Θεολόγος Χρ., (2005). Ο λειτουργικός ύμνος «'Επί σοί χαίει
Κεχαριτωμένη πάσα η κτίσις...» σέ φορητές εικόνες κρητικής Τέχνης, Θεσσαλονικη.
ΜΕΛΊΣΣΑ.
Γουματιανοσ, Ἄγγελος, (2014). Παρατηρήσεις στην εικονογραφία του «Ἐπὶ σοὶ χαίρει»
σε εικόνα από το Βυζαντινό και Χριστιανικό Μουσέιο Αθηνών (Τ.134/Κειμήλια Προσφύγων 67),
Δελτίον Χριστιανικής Αρχαιολογικής Εταιρείας, Αθήνα, 245–266.
Ποταμιανου, Αχειμαστου, Μυρτάλη, (2015). Η εικόνα «Ἐπὶ σοὶ χαίρει» του Βυζαντινού
Μουσείου Αθηνών και η κρητική εικονογραφία , Δελτίον της Χριστιανικής Αρχαιολογικής
Εταιρείας, Αθήνα, 157–172.
Παπαθανασίου, Ἰ.,–Μπούκας, Ν. , (2002). „Ὁ ὕμνος Ἐπὶ σοὶ χαίρει Κεχαριτωμένη στὴ
βυζαντινὴ μουσικὴ παράδοση“, Μουσικολογία 15.
Бuлгара, Нїколаа, (1824). Сокровиште Хрiстiанское ти есmт Толкованїе Светїх
Таин Светог Храма Сосидов Церковних и Божественне и Свештенне Лїтургие, Писмен
Кралевскаго Всеuчилишта Пештанского.
Васильева, А. В., (2011). Композиция „О Тебе радуется“ в литургическом кон-
тексте алтарных росписей ярославских и ростовских храмов второй половины ХVII века.
Вестник Санкт-Петербургского университета, Сер. 15 Вып. 4, УДК 7.046.3, 97–105.
Геров, Г., (1995). 'О тебе радуется’ в балканската живопис от ХV – ХVІІІ век.
Древнерусское искусство. Балканы. Русь., Санкт-Петербург, 220–227.
Дамаскин, Јован, (2001). Источник знања, Београд-Никшић,.
Дамаскин, Јован, Беседе, (2002). Требиње–Врнци, (превео са грчког епископ
Атанасије Јевтић).
Дмитриевски А., (1884). Богослужение в Русской церкви в XVI в., Казань. Типо-
графія Императорскаго Университета.
Дувакина, Е. В., (1985). Проблемы иконографии О Тебе радуется и связи с
росписью Собора Ферапонтова манастыря, у: Ферапонтовский сборник. Выпуск перв
ый. Москва, 187–188.
Јевтић, Атанасије (2007). Божанствена литургија 1, Београд–Требиње, Мана-
стир Хиландар, Света Гора; манастир Острог, Никшић; манастир Тврдош, Требиње.
Јевтић, Атанасије (2004). Есхатолошки карактер цркве, Христос Алфа и Омега,
Врњци-Требиње, 223–233. Манастир Тврдош: Братство Светог Симеона Мироточивог.
Јевтић, Атанасије, (2018). Патрологија III, Свети оци и црквени писци истока од
4. Халкидонског до 8. Фотијевог Васељенског сабора (45-881), Београд – Требиње – Лос
Анђелес. Православни богословски факултет Универзитета у Бегораду.
Јевтић, Атанасије, (1974). Евхаристија у Источној цркви, Теолошки погледи,
209–223.
Керн, К., Евхаристия., Париж, 1947. YMCA-press.
Князев, А. Откровение о Матери Мессии, https://www.pravmir.ru/otkrovenie-omateri-
messii/
Лаут, Ендрју, (2010). Свети Јован Дамаскин. Традиција и оригиналност у визан-
тијској теологији, Београд-Карловац. Мартириа - Епархијa горњокарловачкa.
Лидов, А. М., Образ Небесного Иерусалима в восточнохристианской иконогра-
фии (http://ricolor.org/history/ka/ort_art/iconopis/language/lidov/).
Медић, Милорад, (2002). Стари српски приручници II, Београд: RZZSK.
Нерсесян Л. В., (2006). Дионисий иконник и фрески Ферапонтова монастыря,
Москва. Северный паломник.
Нерсесян Л. В., (1999). К вопросу о происхождении и символическом содержа-
нии „О Тебе радуется“, у: Древнерусское искусство: Византия и Древняя Русь. К 100-
летию Андрея Николаевича Грабара (1896–1990). СПб., С. 380–398.
Николић, Јасминка, (1985). Теме посвећене Богородици у нартексу Богородичине
цркве у Слимничком манастиру, Зограф 16, 67–72.
Николић-Новаковић, Јасминка (2003). О Тебе радујетсја у зидном сликарству
касног средњег века у Македонији, Ниш и Византија II, 344–345.
Одинцев Н., (2012). Порядок общественного и честного богослужения в древней
Руси до XVI в. СПб., Москва. Либроком.
Поповић, Јустин, (1998). Житија Светих за децембар, Београд.
Поповић, Јустин, (2004). Догматика II, Београд. Манастир Ћелије.
Поповић, Јустин, (2004). Догматика III, Ваљево. Манастир Ћелије,
Пејић, Светлана, (2017). Јашуњски манастир Св. Јована Претече, Лесковац.
Народни музеј Лесковац.
Петковић, Сретен, (1978). Сликарство спољашње припрате Грачанице, Визан-
тијска уметност почетком XIV века, Научни скуп у Грачаници 1973, Београд.
Прашков, Л., (1979). Церквата Рождество Христово в Арбанаси, София.
Български художник.
София Премудрость Божия (2000). Москва: Радуница.
Тодорова (Шумен), Ростислава, (2014). От слово към образ: коя е първата
исихастка мандорла, Преславска книжовна школа. Т. 15, 5–23.
Успенский Н. Д., (1975). Анафора, Богословские труды. Т. 13.
Published
2025-01-01
Section
Articles
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
