МЕЂУНАРОДНА ДИПЛОМАТИЈА И ПОЛИТИКА У ИЗБОРУ ВАСЕЉЕНСКОГ ПАТРИЈАРХА АТИНАГОРЕ (1948‒1972)

  • Георгиос Нектариос Лоис

Abstract

Васељенски патријарх Атинагора I (1948‒1972) био је харизма-
тична личност. Велики јерарх како за историју Васељенске патријаршије тако и за цео
хришћански свет. Човек са уважeном каријером и врло плодоносним радом како пре
избора за Васељенског патријарха тако и после. Величина његове личности данас се
сагледава са многих аспеката, а пре свега његова ангажованост као врховног духовног
поглавара православља. Са дугогодишњим административним искуством и далекови-
дошћу коју је поседовао, успео је да Васељенску патријаршију изведе из прошлости
„отоманске затворености” и да је са пуноважним значајем васпостави на међународној
сцени.
Свети синод Васељенске патријаршије изабрао га је за патријарха 1. новембра
1948. године и на тој функцији је остао све до своје смрти 7. јула 1972. Са аспекта геопо-
литичких прилика време његовог избора и деловања били су веома упитни, јер се свет
убрзо после краја Другог светског рата нашао на почетку ере тзв. хладног рата.
Геостратешки положај и значај који су имале Грчка и Турска био је једно од питања
којем су Сједињене америчке државе давале посебну важност. Због тога се међународна
дипломатија и политика одлучно укључују и у питање избора Атинагоре и креирање
његовог будућег црквено-политичког деловања. Међутим, тешко је оптужити самога
Атинагору да је био умешан у све закулисне игре међународне политике око његовог избо-
ра на Васељенски престо. Пре би се рекло да је избор Атинагоре био резултат епохе и
распореда интереса политичких сила које су доминирале на међународном нивоу.
У раду приказујемо значај и улогу мађународне политике при избору патријарха
Атинагоре као и креирање црквене дипломатије Васељенске патријаршије у ери хладнога
рата са патријархом Атинагором као протагонистом.

References

«Ανακοινωθέν», Οικουμενικό Πατριαρχείο, Ορθοδοξία, ΜΖ΄(1962), 557.
«Ενθρονιστήριος Ομιλία», Ορθοδοξία ΚΔ΄ (1949), 36‒46.
Αρχείο Υπουργείου Εξωτερικών (Α.Υ.Ε.), 1948/ Φ118/ΥΦ1
Κώδικας Πατριαρχικής Αλληλογραφίας (Κ.Π.Α.) Α’/ 101, σ. 442, 19 Οκτωβρίου 1948
National Archives Department of State (N.A.D.S), Classified General Records
(C.G.R), 1936‒1958, 840.4
Βερέμης Θάνος (2013): Ιστορία των ελληνοτουρκικών σχέσεων, 145– 2005, Αθήνα.
Γουΐτνερ Λώρενς, Η αμερικανική επέμβαση στην Ελλάδα 1943–1949, Θεσσαλονίκη
1991
Δεληκωστόπουλος Αθανάσιος (1988), Έξω από τα τείχη: Αθηναγόρας Α΄. Ο
Οικουμενικός Πατριάρχης. Μελέτη για την προσωπικότητα και τη δράση του, Εκδ. Δέλτα, Αθήνα
Καλογήρου Ιωάννης (1975): Η Ορθόδοξος Εκκλησία εις την Οικουμενική κίνηση
κατά την πατριαρχικήν εγκύκλιον Αθηναγόρου Α΄ (31 Ιανουαρίου 1952), Συλλογικός Τόμος
στο Αθηναγόρας Οικουμενικός Πατριάρχης, ο Ηπειρώτης, εκδ. Εταιρείας Ηπειρωτικών
Μελετών, Ιωάννινα 1975, σ. 238‒243.
Κωνσταντινίδης Χρυσόστομος (1995): Οικουμενικό Πατριαρχείο και Οικουμενικοί
Πατριάρχαι από το 1923 έως σήμερα, Κατερίνη
Νανάκης Ανδρέας (1991): Η χηρεία του Οικουμενικού Θρόνου και η εκλογή του
Μελέτιου Μεταξάκη (1918‒1921), διδακτορική διατριβή, Τμήμα Θεολογίας, Θεολογικής
Σχολής Αριστοτελείου Πανεπιστημίου Θεσσαλονίκης, 1988.
Μάμαλος Γεώργιος Σπυρίδων (2011): Το Πατριαρχείο Κωνσταντινουπόλεως κατά την
περίοδο 1918–1972. Διεθνής πολιτική και οικουμενικός προσανατολισμός, Αθήνα – Κομοτηνή.
Παύλος Σεραφείμ (2016): Η εκλογή του Αρχιεπισκόπου Αμερικής Αθηναγόρα στον
Οικουμενικό Θρόνο (1946‒1948), Διδακτορική Διατριβή, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο
Θεσσαλονίκης
Σαρρής Νεοκλής (1992): Εξωτερική πολιτική και πολιτικές εξελίξεις στην Πρώτη
Τουρκική Δημοκρατία. Η άνοδος της στρατογραφειοκρατίας (1923‒1950), τ.1, Εκδ. Γόρδιος,
Αθήνα
Σαρρής Νεοκλής (1982): Η άλλη πλευρά. Διπλωματική χρονογραφία του διαμελισμού
της Κύπρου με βάση τις τουρκικές πηγές, τ. 2, Αθήνα
Σωτηρόπουλος Παναγιώτης (2019): Θρησκευτική - Εκκλησιαστική Διπλωματία στον
21ο Αιώνα, https://empros.gr/2019/03/thriskeftiki-ekklisiastiki-diplomatia-ston-21o-aiona/,
Εμπρός, καθημερινή εφημερίδα Ξάνθης, ανακτήθηκε στις 8 Μαρτίου 2019.
Σταυρίδης Βασίλειος (1996): Επισκοπική Ιστορία του Οικουμενικού Πατριαρχείου,
Εκδ. Αφοί Κυριακίδη, Θεσσαλονίκη
Σταυρίδης Βασίλειος (1987), Ιστορία του Οικουμενικού Πατριαρχείου, 1453 ‒ σήμερον,
Εκδ. Αφοί Κυριακίδη, Θεσσαλονίκη
Σταυρίδης Βασίλειος (1977): Οι Οικουμενικοί Πατριάρχαι 1860 – σήμερον, Α΄ Ιστορία,
ΕΜΣ, Θεσσαλονίκη
Τσάκωνας Δημήτριος (1976): Αθηναγόρας, ο οικουμενικός των νέων ιδεών, Αθήναι
Τσομπανίδης Στυλιανός (2008): Η συμβολή της Ορθόδοξης Εκκλησίας και Θεολογίας
στο Παγκόσμιο Συμβούλιο Εκκλησιών, Εκδ. Πουρναράς, Θεσσαλονίκη
Weber Frank (1993): Ο επιτήδειος Ουδέτερος. Η τουρκική πολιτική κατά τον Β’
Παγκόσμιο Πόλεμο, Εκδ. Θετίλη, Αθήνα
Published
2025-01-01