ЗНАЧАЈ ДЕЛА МИТРОПОЛИТА ГЕОРГИЈА НИКОЛАЈЕВИЋА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СРПСКЕ МЕДИJЕВИСТИКЕ

  • Снежана Божанић
  • Дејана Васић

Abstract

У раду се анализира допринос Георгија Николајевића проучавању
српске средњовековне историје. Захваљујући његовом знању, храбрости и свести о
важности ћирилских средњовековних аката за историју српског народа објављена је у
специфичним историјским околностима прва збирка српских докумената под именом
Србски споменици. Бринући за српски језик и помно чувајући културну баштину, Никола-
јевић је дошао до више повеља и преписа које је објавио у Србско-далматинском магазину.
Оне су представљене у тексту. Интензивно је писао је о прошлости Далмације. У тим
чланцима захватао је и теме из српске средњовековне прошлости, а наше истраживање
фокусирали смо и на изворе и литературу које је Николајевић користио приликом њихо-
вог настајања.

References

Антоновић, Милош (2003): Повеља краља Радослава и манастир Св. Михаила
на Превлаци, у: Краљ Владислав и Србија XIII века, Научни скуп: 15-16. новембра 2000.
године, ур. Тибор Живковић, Београд, 107‒114.
Арсић, Ирена (2004): Николајевић Георгије. О Дубровнику и о Дубровчанима:
изабране стране, Ниш ‒ Београд.
Bersa, Josip (1941): Dubrovačke slike i prilike (1800‒1880), Zagreb.
Божић, Иван (1957): Село Богдашићи у средњем веку, Историјски часопис 7, 83‒
119.
Бубало, Ђорђе (2002): Средњовековне повеље у архиву манастира Савине“,
Историјски часопис XLIX, 93‒122.
Бубало, Ђорђе (2009): Да ли су краљ Стефан Првовенчани и његов син Радослав
били савладари?, Зборник радова Византолошког института 46, 201‒230.
Веселиновић, Андрија (2003). Повеља деспота Стефана Лазаревића манастиру
Милешеви, Стари српски архив 2, 193–202.
Веселиновић, Андрија (2006²): Држава српских деспота, Београд.
Вучковић, Јован (1897): Митрополит Ђорђе Николајевић, Летопис Матице
српске, књ. 192, св. 4, 49‒99.
ВИИНЈ II (1959): Византијски извори за историју народа Југославије II, обрадио
Божидар Ферјанчић, Београд.
Гавриловић, Славко (1973): Програм Срба у Далмацији и Боки 1848-1849 године,
Историјски часопис 20, 201‒207.
ЕСИ (1997): Енциклопедија српске историографије, приредили С. Ћирковић и Р.
Михаљчић. Београд: Knowledge.
Живковић, Тибор (2009): Gesta Regnum Sclavorum II, Београд ‒ Никшић.
Калинић, Војин (2014): Културни препород Срба у Северној Далмацији од 1848.
до 1914. године, докторска дисертација у рукопису, Београд: Филозофски факултет.
Карано-Твртковић, Павле (1838): Дарователна діплома цара Уроша, Летопис
Матице српске, 43‒2, 140‒144.
Карано-Твртковић, Павле (1840): Србски споменици или старе хрисовуље,
дипломе, повеље и сношенија босанских, српских, херцеговачких, далматинских и
дубровачких краљева, царева, банова, кнезова, војводе и властеле, Београд.
Лемајић, Ненад (2007): Извори и историографија о српском средњем веку,
редактор Ненад Лемајић, Нови Сад.
Малбаша, Здравко (2018): Први српски Codex Diplomaticus, Нови Сад ‒
Братислава.
Малетин, Марко (1968): Садржај Летописа Матице српске: 1825-1950. Део 1,
Садржај по писцима, Нови Сад.
Матицки, Миодраг (1968): Библиографија српских алманаха и календара I,
Београд.
Miklosich, Franz (2006³): Monumenta Serbica spectancia historiam Serbiae, Bosnae,
Ragusii. Београд: Филозофски факултет
Милутиновић, К. (1974). ,,Гарашанинови повериоци у Далмацији“, Историјски
гласник, број 1-2, 121‒132.
Михаљчић, Раде (2004а): Мљет као баштина которске властеле, Зборник
радова Византолошког института XLI, 387‒397.
Михаљчић, Раде (2004б). Мљетске исправе цара Уроша, Стари српски архив 3,
71‒87.
Nani, Bernardo (1750): De duobus Imperatorum Rassiae nummis, Venetiis.
Никић Љубомир, Жујовић Гордана, Радојчић-Костић Гордана (2007): Грађа за
биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и
Српске краљевске академије (1841‒1947), Београд.
Николајевић, Георгије (1838а): Ода на смрт Наполеона, Летопис Матице српске,
год. XII, књ. 45, 105‒108.
Николајевић, Георгије (1838б): Списатељи дубровачки који су српским језиком,
а талијанским словима писали, Србско-далматински магазин 3, 3‒7.
Николајевић, Георгије (1839а): Списатељи дубровачки који су 1500. цветали,
Србско-далматински магазин 4, 5‒13.
Николајевић, Георгије (1839б): Српско општество у Дубровнику, Србско-
далматински магазин 4, 121‒133.
Николајевић, Георгије (1840): Списатељи дубровачки који су 1600. цветали,
Србско-далматински магазин 5, 5‒14.
Николајевић, Георгије (1841): Списатељи дубровачки који су 1700. цветали,
Србско-далматински магазин 6, 5‒13.
Николајевић, Георгије (1842а): Бадњи дан, Летопис Матице српске, год. XVI, књ.
56, 73‒79.
Николајевић, Георгије (1842б): Још један преглед о списатељима дубровачкима,
Србско-далматински магазин 7, 5‒7.
Николајевић, Георгије (1844): Диплома Деспота Стефана Лазарева сина с којом
поклања Манастиру Милешеву пет села, Србско-далматински магазин 9, 125‒127.
Николајевић, Георгије (1845а): Далмација ‒ реке, врела, езера и блата, Србско-
далматински магазин 10, 7‒35.
Николајевић, Георгије (1845б): Кнежевићи са кратком историјом Лике и
Крбаве, Летопис Матице српске, год. XIX, књ. 69, 22‒63.
Николајевић, Георгије (1846): Далмација ‒ Окружје задарско (Circolo di Zara),
Србско-далматински магазин 11, 5‒43.
Николајевић, Георгије (1847): Далмација ‒ Окружје сплитско (Circolo di
Spalato), Србско-далматински магазин 12, 6‒88.
Николајевић, Георгије (1848а): Далмација ‒ Окружје дубровачко (Circolo di
Ragusa), Србско-далматински магазин 13, 11‒69.
Николајевић, Георгије (1848б): Славјанскиј, ваљаниј, вјерниј, великиј но
разсејаниј и погажениј народе србскиј!, Србско-далматински магазин 13, 3‒10.
Николајевић, Георгије (1849а): Далмација ‒ Окружје которско (Circolo di
Cattaro), Србско-далматински магазин 14, 6‒58.
Николајевић, Георгије (1849б): Диплома Радослава краља Србског и његове
браће Владислава и Уроша, Србско-далматински магазин 14, 179‒181.
Николајевић, Георгије (1849в): Родољубивим читатељима Далматинског
магазина, Србско-далматински магазин 14, 3‒6.
Николајевић, Георгије (1850а): Господо!, уводна реч, Србско-далматински
магазин 15, 3‒4.
Николајевић, Георгије (1850б): Неке черте о Дубровнику 1848. године,
Шумадинка, лист за књижевност, забаву и новости, бр. 23, 8. јун 1850, 91‒92.
Николајевић, Георгије (1851): VIII. Библиографија, Србско-далматински магазин
16, 167‒169.
Николајевић, Георгије (1863): О Кирилу и Методію, Србско-далматински
магазин 22, 3‒17.
Николајевић, Георгије (1864): Писма и сведочанства, Србско-далматински
магазин 23, 22‒43.
Николајевић, Георгије (1865): Путовање. Успомене једног поклоника, Србско-
далматински магазин 24, 102‒115.
Николајевић, Георгије (1866): Путовање. Успомене једног поклоника, Србско-
далматински магазин 25, 110‒120.
Николајевић, Георгије (1869): Успомена како се завод за свештеничке удовице и
сирочад у Далмацији установио по званичним писмима састављена на вечиту похвалу
свима утемељитељима и дароватељима, Србско-далматински магазин 28, 5‒33.
Николајевић, Георгије (1870): Друго путовање руског поклоника у св. земљу,
Србско-далматински магазин 29, 108‒122.
Окука, Милош (2007): Појање и казивање у скрбна и бесудна времена. Књи-
жевнојезичка баштина босанских и херцеговачких Срба под турском влашћу, Источно
Сарајево.
Поповић, Томо (1889). Митрополит Ђорђе Николајевић, Орао: велики илустро-
вани календар 1, 7‒16.
Prpa-Jovanović, Branka (1988): Srbsko-dalmatinski magazin« 1836-1848, Split.
Руварац, Димитрије (1898): Животопис Ђорђа Николајевића митрополита
Дабро-босанског, Земун.
Smičiklas, Tadija (1906): Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae
IV, Zagreb.
Соловјев, Александар 1952‒1953 (1954): О потреби издавања српског диплома-
тара, Историјски часопис ‒ орган Историјског института САН IV, 43‒69.
Станојевић, Станоје (1934): Распра око првог издања српских повеља, Политика,
7-10. април 1934, бр. 9301, 2‒3.
Станојевић, Станоје (1937): Историја српског народа I, О изворима и истори-
ографији, Београд.
Farlati Daniele, Coleti Jacob (1800): Illyricum sacrum, Ecclesia Ragusina cum
suffraganeis, et ecclesia Rhiziniensis et Catharensistomus VI, Venetiis.
Wenzel, Gusztáv (1873): Codex Diplom. Arpadianus Continuatus. Árpádkori Új
Okmánytár XI, Budapest.
Published
2025-01-01