ЗНАЧАЈ ДЕЛА МИТРОПОЛИТА ГЕОРГИЈА НИКОЛАЈЕВИЋА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СРПСКЕ МЕДИJЕВИСТИКЕ
Abstract
У раду се анализира допринос Георгија Николајевића проучавању
српске средњовековне историје. Захваљујући његовом знању, храбрости и свести о
важности ћирилских средњовековних аката за историју српског народа објављена је у
специфичним историјским околностима прва збирка српских докумената под именом
Србски споменици. Бринући за српски језик и помно чувајући културну баштину, Никола-
јевић је дошао до више повеља и преписа које је објавио у Србско-далматинском магазину.
Оне су представљене у тексту. Интензивно је писао је о прошлости Далмације. У тим
чланцима захватао је и теме из српске средњовековне прошлости, а наше истраживање
фокусирали смо и на изворе и литературу које је Николајевић користио приликом њихо-
вог настајања.
References
на Превлаци, у: Краљ Владислав и Србија XIII века, Научни скуп: 15-16. новембра 2000.
године, ур. Тибор Живковић, Београд, 107‒114.
Арсић, Ирена (2004): Николајевић Георгије. О Дубровнику и о Дубровчанима:
изабране стране, Ниш ‒ Београд.
Bersa, Josip (1941): Dubrovačke slike i prilike (1800‒1880), Zagreb.
Божић, Иван (1957): Село Богдашићи у средњем веку, Историјски часопис 7, 83‒
119.
Бубало, Ђорђе (2002): Средњовековне повеље у архиву манастира Савине“,
Историјски часопис XLIX, 93‒122.
Бубало, Ђорђе (2009): Да ли су краљ Стефан Првовенчани и његов син Радослав
били савладари?, Зборник радова Византолошког института 46, 201‒230.
Веселиновић, Андрија (2003). Повеља деспота Стефана Лазаревића манастиру
Милешеви, Стари српски архив 2, 193–202.
Веселиновић, Андрија (2006²): Држава српских деспота, Београд.
Вучковић, Јован (1897): Митрополит Ђорђе Николајевић, Летопис Матице
српске, књ. 192, св. 4, 49‒99.
ВИИНЈ II (1959): Византијски извори за историју народа Југославије II, обрадио
Божидар Ферјанчић, Београд.
Гавриловић, Славко (1973): Програм Срба у Далмацији и Боки 1848-1849 године,
Историјски часопис 20, 201‒207.
ЕСИ (1997): Енциклопедија српске историографије, приредили С. Ћирковић и Р.
Михаљчић. Београд: Knowledge.
Живковић, Тибор (2009): Gesta Regnum Sclavorum II, Београд ‒ Никшић.
Калинић, Војин (2014): Културни препород Срба у Северној Далмацији од 1848.
до 1914. године, докторска дисертација у рукопису, Београд: Филозофски факултет.
Карано-Твртковић, Павле (1838): Дарователна діплома цара Уроша, Летопис
Матице српске, 43‒2, 140‒144.
Карано-Твртковић, Павле (1840): Србски споменици или старе хрисовуље,
дипломе, повеље и сношенија босанских, српских, херцеговачких, далматинских и
дубровачких краљева, царева, банова, кнезова, војводе и властеле, Београд.
Лемајић, Ненад (2007): Извори и историографија о српском средњем веку,
редактор Ненад Лемајић, Нови Сад.
Малбаша, Здравко (2018): Први српски Codex Diplomaticus, Нови Сад ‒
Братислава.
Малетин, Марко (1968): Садржај Летописа Матице српске: 1825-1950. Део 1,
Садржај по писцима, Нови Сад.
Матицки, Миодраг (1968): Библиографија српских алманаха и календара I,
Београд.
Miklosich, Franz (2006³): Monumenta Serbica spectancia historiam Serbiae, Bosnae,
Ragusii. Београд: Филозофски факултет
Милутиновић, К. (1974). ,,Гарашанинови повериоци у Далмацији“, Историјски
гласник, број 1-2, 121‒132.
Михаљчић, Раде (2004а): Мљет као баштина которске властеле, Зборник
радова Византолошког института XLI, 387‒397.
Михаљчић, Раде (2004б). Мљетске исправе цара Уроша, Стари српски архив 3,
71‒87.
Nani, Bernardo (1750): De duobus Imperatorum Rassiae nummis, Venetiis.
Никић Љубомир, Жујовић Гордана, Радојчић-Костић Гордана (2007): Грађа за
биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и
Српске краљевске академије (1841‒1947), Београд.
Николајевић, Георгије (1838а): Ода на смрт Наполеона, Летопис Матице српске,
год. XII, књ. 45, 105‒108.
Николајевић, Георгије (1838б): Списатељи дубровачки који су српским језиком,
а талијанским словима писали, Србско-далматински магазин 3, 3‒7.
Николајевић, Георгије (1839а): Списатељи дубровачки који су 1500. цветали,
Србско-далматински магазин 4, 5‒13.
Николајевић, Георгије (1839б): Српско општество у Дубровнику, Србско-
далматински магазин 4, 121‒133.
Николајевић, Георгије (1840): Списатељи дубровачки који су 1600. цветали,
Србско-далматински магазин 5, 5‒14.
Николајевић, Георгије (1841): Списатељи дубровачки који су 1700. цветали,
Србско-далматински магазин 6, 5‒13.
Николајевић, Георгије (1842а): Бадњи дан, Летопис Матице српске, год. XVI, књ.
56, 73‒79.
Николајевић, Георгије (1842б): Још један преглед о списатељима дубровачкима,
Србско-далматински магазин 7, 5‒7.
Николајевић, Георгије (1844): Диплома Деспота Стефана Лазарева сина с којом
поклања Манастиру Милешеву пет села, Србско-далматински магазин 9, 125‒127.
Николајевић, Георгије (1845а): Далмација ‒ реке, врела, езера и блата, Србско-
далматински магазин 10, 7‒35.
Николајевић, Георгије (1845б): Кнежевићи са кратком историјом Лике и
Крбаве, Летопис Матице српске, год. XIX, књ. 69, 22‒63.
Николајевић, Георгије (1846): Далмација ‒ Окружје задарско (Circolo di Zara),
Србско-далматински магазин 11, 5‒43.
Николајевић, Георгије (1847): Далмација ‒ Окружје сплитско (Circolo di
Spalato), Србско-далматински магазин 12, 6‒88.
Николајевић, Георгије (1848а): Далмација ‒ Окружје дубровачко (Circolo di
Ragusa), Србско-далматински магазин 13, 11‒69.
Николајевић, Георгије (1848б): Славјанскиј, ваљаниј, вјерниј, великиј но
разсејаниј и погажениј народе србскиј!, Србско-далматински магазин 13, 3‒10.
Николајевић, Георгије (1849а): Далмација ‒ Окружје которско (Circolo di
Cattaro), Србско-далматински магазин 14, 6‒58.
Николајевић, Георгије (1849б): Диплома Радослава краља Србског и његове
браће Владислава и Уроша, Србско-далматински магазин 14, 179‒181.
Николајевић, Георгије (1849в): Родољубивим читатељима Далматинског
магазина, Србско-далматински магазин 14, 3‒6.
Николајевић, Георгије (1850а): Господо!, уводна реч, Србско-далматински
магазин 15, 3‒4.
Николајевић, Георгије (1850б): Неке черте о Дубровнику 1848. године,
Шумадинка, лист за књижевност, забаву и новости, бр. 23, 8. јун 1850, 91‒92.
Николајевић, Георгије (1851): VIII. Библиографија, Србско-далматински магазин
16, 167‒169.
Николајевић, Георгије (1863): О Кирилу и Методію, Србско-далматински
магазин 22, 3‒17.
Николајевић, Георгије (1864): Писма и сведочанства, Србско-далматински
магазин 23, 22‒43.
Николајевић, Георгије (1865): Путовање. Успомене једног поклоника, Србско-
далматински магазин 24, 102‒115.
Николајевић, Георгије (1866): Путовање. Успомене једног поклоника, Србско-
далматински магазин 25, 110‒120.
Николајевић, Георгије (1869): Успомена како се завод за свештеничке удовице и
сирочад у Далмацији установио по званичним писмима састављена на вечиту похвалу
свима утемељитељима и дароватељима, Србско-далматински магазин 28, 5‒33.
Николајевић, Георгије (1870): Друго путовање руског поклоника у св. земљу,
Србско-далматински магазин 29, 108‒122.
Окука, Милош (2007): Појање и казивање у скрбна и бесудна времена. Књи-
жевнојезичка баштина босанских и херцеговачких Срба под турском влашћу, Источно
Сарајево.
Поповић, Томо (1889). Митрополит Ђорђе Николајевић, Орао: велики илустро-
вани календар 1, 7‒16.
Prpa-Jovanović, Branka (1988): Srbsko-dalmatinski magazin« 1836-1848, Split.
Руварац, Димитрије (1898): Животопис Ђорђа Николајевића митрополита
Дабро-босанског, Земун.
Smičiklas, Tadija (1906): Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae
IV, Zagreb.
Соловјев, Александар 1952‒1953 (1954): О потреби издавања српског диплома-
тара, Историјски часопис ‒ орган Историјског института САН IV, 43‒69.
Станојевић, Станоје (1934): Распра око првог издања српских повеља, Политика,
7-10. април 1934, бр. 9301, 2‒3.
Станојевић, Станоје (1937): Историја српског народа I, О изворима и истори-
ографији, Београд.
Farlati Daniele, Coleti Jacob (1800): Illyricum sacrum, Ecclesia Ragusina cum
suffraganeis, et ecclesia Rhiziniensis et Catharensistomus VI, Venetiis.
Wenzel, Gusztáv (1873): Codex Diplom. Arpadianus Continuatus. Árpádkori Új
Okmánytár XI, Budapest.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).