БЕРАТ ЈОАНИКИЈА, МИТРОПОЛИТА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ И СКЕНДЕРИЈСКОГ

Татјана Катић; Недељко Радосављевић

Татјана Катић
Недељко Радосављевић

Abstract

У раду је приређен и објављен султански берат издат 1808. године
Јоаникију, митрополиту рашко-призренском и скендеријском. У уводном делу дати су
подаци из његове биографије, и објашњено напредовање у служби Васељенске патри-
јаршије. Презентована су сазнања о његовом првом избору, али и каснијим изборима на
архијерејске тронове, заснована на изворима првог реда. Такође је објашњена сложена
изборна процедура за архијереје Васељенске патријаршије. Она је почињала патри-
јаршијским изборним актом, настављала се потврђивањем султанским бератом и
завршавала читањем патријаршијске и синодске грамате приликом интронизације у
повереној митрополији. Између њих је издаван низ аката јавноправне и црквеноправне
провенијенције, али је султански берат био најважнији у том поступку. У наставку је
указано на разлоге спајања митрополија Призренске и Рашке у једну, Рашко-призренску
и скендеријску митрополију, при чему је објашњен и изостанак патријаршијског избор-
ног акта у том поступку. На крају, дати су превод султанског берата издатог митропо-
литу Јоаникију 1808. године, његова транскрипција турском латиницом и факсимил те
дипломатичке исправе.

References

Извори
Необјављени
Οικουμενικό Πατριαρχείο
Κώδιξ Πατριαρχικού Αρχειοφυλακείου, А΄6, 129, А΄7, 65; А΄7, 173; А΄7, 182; А΄7, 183;
А΄7, 214.
Başbakanlık Osmanlı Arşivi Istanbul: Cevdet Adliye 30/1813; Kâmil Kepeci defteri
2542/11.
Архив САНУ, историјска збирка, 9000.
Arhiv Tuzlanskog kantona. АTK, OZ – 52 dd.
Берат издат митрополиту Јоаникију о постављању за рашко-призренског и
скендеријског митрополита. Ризница манастира Дечани, ДК – 13.
Објављени
Алексијевић, Димитрије (1910). „Прилози за историју Српске цркве“. Весник СЦ
за 1910, Београд: Удружење свештеника, 36–46.
Арнаудов, Христо (1871). Пълно събрание на дьржавнитѣ законы, уставы,
наставленія и высокы заповѣди на Османската империя. Цариградъ: Христо Арнаудов.
„Грамата о избору Серафима Перовића из априла 1889“. Дабробосански
источник III, 15, Сарајево: Митрополитска конзисторија, 233–234.
Јастребов, Иван С. (1879). Податци за историју Српске цркве : из путничког
записника, Београд: Државна штампарија.
Кемура, Сејфудин, Владимир Ћоровић (1912). „Прилози за хисторију Право-
славне цркве у Босни и Херцеговини у XVIII и XIX стољећу“. Гласник Земаљског музеја
у Босни и Херцеговини 24: 413–441.
„Обавештење о избору архимандрита Николаја Мандића за дабробосанског
митрополита новембра 1896“. Босанскохерцеговачки источник Х, 11, Сарајево: Митропо-
литска конзисторија 1896, 389–392.
Интернет
http://users.sch.gr/markmarkou/1801_1832/1818/koim/ioannikios_georgievic.htm.
Приступљено 22. маја 2024.
Литература
Afyoncu, Erhan (2008). „Rûznâmçe“. Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi. cilt
35, 276-278.
Бабингер, Франц (2010). Мехмед Освајач и његово доба. Београд: Алгоритам.
Bayraktar-Tellan, Elif (2019). „The Patriarchate of Constantinople and the ‘Reform of
the Synod’ in the 18th Century Ottoman Context”. Chronos 39: 7–22.
Bayraktar-Tellan, Elif (2011). „The Patriarch and the Sultan: The Struggle for
Authority and the Quest for Order in the Eighteenth-century Ottoman Empire”. Ph.D.
Dissertation, Ankara: Department of History İhsan Doğramacı Bilkent University, June 2011.
Bilgin, Arif, Fatih Bozkurt (2010). „Bir Malî Gelir Kaynağı Olarak Vârissiz Ölenlerin
Terekeleri ve Beytülmâl Mukataaları”. Kocaeli Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü Dergisi
20: 1–31.
Chrissidis, Nikolaos A. (2015). „The World of Eastern Orthodoxy“. In: H. Scott (ed).
The Oxford Handbook of Early Modern European History, 1350–1750, vol 1, 626–651. Oxford:
Oxford University Press.
Inalcik, Halil (1991). „The Status of the Greek Orthodox Patriarch under the Ottomans“.
Turcica 23: 407–435.
Kotzageorgis, Phokion P. (2008). „About the Fiscal Status of the Greek Orthodox
Church in the 17th century“. Turcica 40: 67–80.
Мушовић, Ејуп (1988). „Ферман о постављењу новопазарског митрополита 1766.
године“. У: Градска култура на Балкану 2, 139–150. Београд: Балканолошки институт
САНУ.
Първанова, Зорка (2016). „Православие, етнонационализъм и османизъм.
Гръцката патриаршия, Българската екзархия и младотурският режим“. У: Религия и поли-
тика: сборник със студии и статии, 79–116. София: Институт по балканистика със
център по тракология БАН.
Радосављевић, Недељко В. (2007). Православна црква у Београдском пашалуку
1766–1831: управа Васељенске патријаршије. Београд: Историјски институт.
Радосављевић, Недељко В. (2019). „Синђелија, берат, печат: ступање на архи-
јерејски трон у Османском царству 1766–1878“. У: Државно-црквено право кроз векове,
137–156. Београд–Будва: Институт за упоредно право – Митрополија Црногорско-при-
морска.
Радосављевић, Недељко В. (2019). Дабробосанска митрополија у Васељенској
патријаршији (1766–1880). Београд: Историјски институт.
Радосављевић, Недељко В., Татјана Катић (2023). „Укидање Пећке патријаршије
1766. године – фискални оквир“. Црквене студије 20: 421–433.
Runciman, Steven (1968). The Great Church in Captivity: A Study of the Patriarchate
of Constantinople from the Eve of the Turkish Conquest to the Greek War of Independence. New
York: Cambridge University Press.
Снегаров, Иван (1995). История на Охридската архиепископия – патриаршия,
том 2: от падането й под турците до нейното унищожение (1394–1767). София:
Академично издателство „Проф. Марин Дринов“.
Тодорова, Олга (1997). Православната църква и българите XV–XVIII век. София:
Академично издателство „Проф. Марин Дринов“.


THE CENTRE OF CHURCH STUDIES		INTERNATIONAL CENTRE FOR ORTODOX STUDIES