СТАРАЊЕ СРПСКИХ СРЕДЊОВЕКОВНИХ ВЛАДАРА И ВИСОКИХ ЦРКВЕНИХ ДОСТОЈАНСТВЕНИКА О МАНАСТИРСКИМ ВИНОГРАДИМА
Abstract
Предмет рада су различити видови старања српских средњове-
ковних владара, архиепископа, епископа, игумана значајнијих манастира и других
истакнутијих духовних лица о потребама тек основаних или обновљених манастира за
виноградима, који представљају једна од најважнијих црквених имања. Сагледани су по-
себни начини прибављања винограда личним залагањем ктитора, у виду формирања но-
вих засада и проширивања постојећих, куповине виноградарских имања или земљишта
на коме је тек требало засадити винову лозу, као и замене појединачних винограда или
читавих поседа са виноградима и вршења комасације виноградарског земљишта. Указа-
но је и на тежњу за обезбеђивањем винограда у непосредној близини храмова, поред чега
су истакнуте и друге специфичности у контексту настајања манастирских виноградар-
ских комплекса.
References
Извори
Властар, Матија (2013): Синтагма, са српскословенског превела Татјана Субо-
тин-Голубовић, Београд: САНУ.
Грковић, Милица (прир.) (1993): Списи о Косову. У: Стара српска књижевност
у 24 књиге XIII. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Данилови настављачи, Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника.
У: Стара српска књижевност у 24 књиге, VII, прир. Гордон Мак Данијел, данашња јези-
чка верзија, Просвета – Српска књижевна задруга, Београд 1989.
Даничић, Ђура, Стефановић-Караџић, Вук (прев.) (1981): Библија или Свето пис-
мо Старога и Новога завјета. Београд: Британско и инострано библијско друштво.
Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона. У: Стара
српска књижевност у 24 књиге IV, прир. Р. Маринковић, прев. Л. Мирковић. Београд:
Просвета, Српска књижевна задруга.
Доментијан (2001): Житије Светога Саве, пред, прев. и коментари Љ. Јухас-
Георгиевска, издање на српскословенском Т. Јовановић. Београд: Српска књижевна
задруга.
Живојиновић, Драгић (2006): „Интерполисана хрисовуља краља Милутина за
Карејску келију Светог Саве Јерусалимског”, Стари српски архив 5, 11–41.
Živojinović, Mirjana, Kravari, Vassiliki, Giros, Christophe (1998): Actes de Chilandar:
édition diplomatique: texte. 1, Des origines à 1319. Paris: P. Lenthielleux.
Ивић, Павле, Грковић, Милица (1976): Дечанске хрисовуље, Нови Сад: Институт
за лингвистику.
Јовановић, Томислав (пред, прир. и прев.) (2018): Свети Сава, Сабрана дела.
Београд: Српска књижевна задруга.
Копривица, Марија (2016а): „Повеља цара Стефана Душана Хиландару за забеле
Понорац и Крушчицу и трг Книнац”, Стари српски архив 15, 109–130.
Милојевић, Милош (1880): „Дечанске хрисовуље”, Гласник СУД XII, 1–142.
Мишић, Синиша (2012): „Хрисовуље цара Стефана Душана о Светом Петру
Коришком са сабора у Крупиштима”, Стари српски архив 11, 59–90.
Мишић, С. (2013): „Хрисовуља краља Стефана Душана старцу Григорију”,
Стари српски архив 12, 21–29.
Мишић, Синиша, Суботин-Голубовић, Татјана (2003): Светоарханђеловска хри-
совуља, Београд: Историјски институт.
Младеновић, Александар (2003): Повеље кнеза Лазара: текст, коментари,
снимци, Београд: Чигоја штампа.
Мошин, Владимир (1946): „Уговор св. Саве са светогорским протатом о земљи
за виноград. Са прилогом за историју српског брзописа”, Гласник Државног музеја у
Сарајеву 1, 81−125.
Мошин, Владимир, Ћирковић, Сима, Синдик, Илија (2011): Зборник средњове-
ковних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника I 1186–1321. Београд:
Историјски институт Београд.
Петровић, Миодраг, Штављанин-Ђорђевић, Љубица (прир.) (2005): Законопра-
вило Светога Саве 1, Београд: Историјски институт.
Стојановић, Љубомир (1923): Стари српски записи и натписи 4, Београд: Српска
краљевска академија.
Теодосије Хиландарац (1973): Живот Светога Саве, издање Ђ. Даничића; прир.
и пред. Ђ. Трифуновић. Београд: Црвени крст Југославије.
Теодосије (1988): Житија. У: Стара српска књижевност у 24 књиге V, свеска I,
прир. Д. Богдановић, данашња језичка верзија Л. Мирковић, Д. Богдановић. Београд:
Просвета, Српска књижевна задруга.
Шекуларац, Божидар (1987): Дукљанско-зетске повеље, Титоград: Историјски
институт СР Црне Горе.
Литература
Благојевић, Милош (1987): „Крајишта средњовековне Србије од 1371. до 1459.
године”, Историјски гласник 1–2, 29–42.
Благојевић, М. (1992): „Град и жупа – међе градског друштва”. У: Социјална
структура српских градских насеља (XII–XVIII век), ур. Ј. Калић, М. Чоловић. Смедерево:
Музеј у Смедереву, Београд: Одељење за историју Филозофског факултета, 67–84.
Благојевић, М. (2004): Земљорадња у средњовековној Србији. Београд: Службени
лист СЦГ.
Благојевић, М. (2009): „Посебни закони на манастирским властелинствима”. У:
Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора, ур. С. Ћирковић, К. Чавошки.
Београд: САНУ, 21–33.
Божић, Иван (1970): „Владавина Црнојевића”. У: Историја Црне Горе. Књига 2,
Од краја XII до краја XV вијека. Том 2, Црна Гора у доба обласних господара. Титоград:
Редакција за историју Црне Горе, 277–371.
Бубало, Ђорђе (2007): „Два прилога о дечанским хрисовуљама”, Стари српски
архив 6, 221–231.
Ђурић, Војислав (1991): „Свети покровитељи архиепископа Данила и његових
задужбина”. У: Архиепископ Данило II и његово доба, ур. В. Ј. Ђурић. Београд: САНУ,
281–292.
Живојиновић, Мирјана (1968): „Аделфати у Византији и средњовековној
Србији”, Зборник радова Византолошког института 11, 241–270.
Живојиновић, М. (1972): Светогорске келије и пиргови у средњем веку. Београд:
Византолошки институт.
Живојиновић, М. (1998): Историја Хиландара 1. Од оснивања манастира 1198.
до 1335. године. Београд: Просвета.
Зарковић, Божидар (2002): Хотачка метохија. Први хиландарски посед у Србији.
Лепосавић: Институт за српску културу; Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Копривица, Марија (2016б), „Задужбине српских архиепископа средњег века”,
Црквене студије 16/2, 145–155.
Копривица, М. (2022а): Властелинства и економија манастира средњовековне
Србије. Београд: ЦИГИД, Филозофски факултет Универзитета; Ниш: Центар за црквене
студије.
Копривица, М. (2022б) „„Давање на вратима” – милостиња и хуманитарни рад
Српске цркве у средњем веку”, Београдски историјски гласник 13, 161–174.
Копривица, М. (2024): „Доментијан о ктиторству и ктиторским правима Стефана
Немање – монаха Симеона”. У: Свети Сава и Доментијан, ур. Д. Бојовић, Ј. Стошић.
Ниш: Центар за црквене студије, Центар за византијско-словенске студије Универзитета
у Нишу, 385–408.
Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов
значај за српску средњовековну уметност. Београд: Византолошки институт.
Михаљчић, Раде (1999): „Купљеница”. У: Лексикон српског средњег века, ур. С.
Ћирковић, Р. Михаљчић. Београд: Knowledge, 346.
Михаљчић, Р. (2013): „Замена поседа у средњовековној Србији”. У: Огледи о
старом српском праву, ур. В. Поповић, М. Томић, Бања Лука: Правни факултет Универ-
зитета; Источно Сарајево: Правни факултет Универзитета, 123–135.
Мишић, Синиша (2009): „Српско-бугарски односи на крају 13. века”, Зборник
радова Византолошког института XLVI, 333–340.
Мишић, С. (2015): „Друштвена структура Призрена у 14. веку”. У: Зборник радо-
ва у част академику Десанки Ковачевић-Којић, гл. ур. Р. Кузмановић. Бања Лука: Анурс,
319–325.
Мишић, С. (2019): Српско село у средњем веку, Београд: Еволута.
Петровић, Владета (2015): „Градски метох”. У: Споменица академика Милоша
Благојевића, ур. С. Мишић. Београд: Филозофски факултет, ЦИГИД, 139–150.
Ћирковић, Сима (1997): „Мерење и мере у средњевековној Србији”. У: Работни-
ци, војници, духовници: друштва средњовековног Балкана, прир. В. Ђокић, Београд:
Equilibrium, 135–168.
Штетић, Марина (2015): „Виногради на поседима манастира Свети Арханђели
код Призрена”, Београдски историјски гласник 6, 119–128.
Штетић, М. (2021): Виноградарство у средњовековној Србији. Београд: ЦИГИД,
Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Штетић, М. (2022): „Мертик вински – вино као део исхране у црквеном и светов-
ном животу средњовековне Србије”. У: Савремена српска фолклористика X, ур. Ј. Јова-
новић, Б. Златковић. Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библи-
отека „Светозар Марковић”; Топола: Културни центар, 279–304.
Штетић, М. (2024): „Свети Сава и манастирски виногради”. У: Свети Сава и
Доментијан, ур. Д. Бојовић, Ј. Стошић. Ниш: Центар за црквене студије, Центар за визан-
тијско-словенске студије Универзитета у Нишу, 633–652.
Властар, Матија (2013): Синтагма, са српскословенског превела Татјана Субо-
тин-Голубовић, Београд: САНУ.
Грковић, Милица (прир.) (1993): Списи о Косову. У: Стара српска књижевност
у 24 књиге XIII. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Данилови настављачи, Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника.
У: Стара српска књижевност у 24 књиге, VII, прир. Гордон Мак Данијел, данашња јези-
чка верзија, Просвета – Српска књижевна задруга, Београд 1989.
Даничић, Ђура, Стефановић-Караџић, Вук (прев.) (1981): Библија или Свето пис-
мо Старога и Новога завјета. Београд: Британско и инострано библијско друштво.
Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона. У: Стара
српска књижевност у 24 књиге IV, прир. Р. Маринковић, прев. Л. Мирковић. Београд:
Просвета, Српска књижевна задруга.
Доментијан (2001): Житије Светога Саве, пред, прев. и коментари Љ. Јухас-
Георгиевска, издање на српскословенском Т. Јовановић. Београд: Српска књижевна
задруга.
Живојиновић, Драгић (2006): „Интерполисана хрисовуља краља Милутина за
Карејску келију Светог Саве Јерусалимског”, Стари српски архив 5, 11–41.
Živojinović, Mirjana, Kravari, Vassiliki, Giros, Christophe (1998): Actes de Chilandar:
édition diplomatique: texte. 1, Des origines à 1319. Paris: P. Lenthielleux.
Ивић, Павле, Грковић, Милица (1976): Дечанске хрисовуље, Нови Сад: Институт
за лингвистику.
Јовановић, Томислав (пред, прир. и прев.) (2018): Свети Сава, Сабрана дела.
Београд: Српска књижевна задруга.
Копривица, Марија (2016а): „Повеља цара Стефана Душана Хиландару за забеле
Понорац и Крушчицу и трг Книнац”, Стари српски архив 15, 109–130.
Милојевић, Милош (1880): „Дечанске хрисовуље”, Гласник СУД XII, 1–142.
Мишић, Синиша (2012): „Хрисовуље цара Стефана Душана о Светом Петру
Коришком са сабора у Крупиштима”, Стари српски архив 11, 59–90.
Мишић, С. (2013): „Хрисовуља краља Стефана Душана старцу Григорију”,
Стари српски архив 12, 21–29.
Мишић, Синиша, Суботин-Голубовић, Татјана (2003): Светоарханђеловска хри-
совуља, Београд: Историјски институт.
Младеновић, Александар (2003): Повеље кнеза Лазара: текст, коментари,
снимци, Београд: Чигоја штампа.
Мошин, Владимир (1946): „Уговор св. Саве са светогорским протатом о земљи
за виноград. Са прилогом за историју српског брзописа”, Гласник Државног музеја у
Сарајеву 1, 81−125.
Мошин, Владимир, Ћирковић, Сима, Синдик, Илија (2011): Зборник средњове-
ковних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника I 1186–1321. Београд:
Историјски институт Београд.
Петровић, Миодраг, Штављанин-Ђорђевић, Љубица (прир.) (2005): Законопра-
вило Светога Саве 1, Београд: Историјски институт.
Стојановић, Љубомир (1923): Стари српски записи и натписи 4, Београд: Српска
краљевска академија.
Теодосије Хиландарац (1973): Живот Светога Саве, издање Ђ. Даничића; прир.
и пред. Ђ. Трифуновић. Београд: Црвени крст Југославије.
Теодосије (1988): Житија. У: Стара српска књижевност у 24 књиге V, свеска I,
прир. Д. Богдановић, данашња језичка верзија Л. Мирковић, Д. Богдановић. Београд:
Просвета, Српска књижевна задруга.
Шекуларац, Божидар (1987): Дукљанско-зетске повеље, Титоград: Историјски
институт СР Црне Горе.
Литература
Благојевић, Милош (1987): „Крајишта средњовековне Србије од 1371. до 1459.
године”, Историјски гласник 1–2, 29–42.
Благојевић, М. (1992): „Град и жупа – међе градског друштва”. У: Социјална
структура српских градских насеља (XII–XVIII век), ур. Ј. Калић, М. Чоловић. Смедерево:
Музеј у Смедереву, Београд: Одељење за историју Филозофског факултета, 67–84.
Благојевић, М. (2004): Земљорадња у средњовековној Србији. Београд: Службени
лист СЦГ.
Благојевић, М. (2009): „Посебни закони на манастирским властелинствима”. У:
Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора, ур. С. Ћирковић, К. Чавошки.
Београд: САНУ, 21–33.
Божић, Иван (1970): „Владавина Црнојевића”. У: Историја Црне Горе. Књига 2,
Од краја XII до краја XV вијека. Том 2, Црна Гора у доба обласних господара. Титоград:
Редакција за историју Црне Горе, 277–371.
Бубало, Ђорђе (2007): „Два прилога о дечанским хрисовуљама”, Стари српски
архив 6, 221–231.
Ђурић, Војислав (1991): „Свети покровитељи архиепископа Данила и његових
задужбина”. У: Архиепископ Данило II и његово доба, ур. В. Ј. Ђурић. Београд: САНУ,
281–292.
Живојиновић, Мирјана (1968): „Аделфати у Византији и средњовековној
Србији”, Зборник радова Византолошког института 11, 241–270.
Живојиновић, М. (1972): Светогорске келије и пиргови у средњем веку. Београд:
Византолошки институт.
Живојиновић, М. (1998): Историја Хиландара 1. Од оснивања манастира 1198.
до 1335. године. Београд: Просвета.
Зарковић, Божидар (2002): Хотачка метохија. Први хиландарски посед у Србији.
Лепосавић: Институт за српску културу; Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Копривица, Марија (2016б), „Задужбине српских архиепископа средњег века”,
Црквене студије 16/2, 145–155.
Копривица, М. (2022а): Властелинства и економија манастира средњовековне
Србије. Београд: ЦИГИД, Филозофски факултет Универзитета; Ниш: Центар за црквене
студије.
Копривица, М. (2022б) „„Давање на вратима” – милостиња и хуманитарни рад
Српске цркве у средњем веку”, Београдски историјски гласник 13, 161–174.
Копривица, М. (2024): „Доментијан о ктиторству и ктиторским правима Стефана
Немање – монаха Симеона”. У: Свети Сава и Доментијан, ур. Д. Бојовић, Ј. Стошић.
Ниш: Центар за црквене студије, Центар за византијско-словенске студије Универзитета
у Нишу, 385–408.
Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов
значај за српску средњовековну уметност. Београд: Византолошки институт.
Михаљчић, Раде (1999): „Купљеница”. У: Лексикон српског средњег века, ур. С.
Ћирковић, Р. Михаљчић. Београд: Knowledge, 346.
Михаљчић, Р. (2013): „Замена поседа у средњовековној Србији”. У: Огледи о
старом српском праву, ур. В. Поповић, М. Томић, Бања Лука: Правни факултет Универ-
зитета; Источно Сарајево: Правни факултет Универзитета, 123–135.
Мишић, Синиша (2009): „Српско-бугарски односи на крају 13. века”, Зборник
радова Византолошког института XLVI, 333–340.
Мишић, С. (2015): „Друштвена структура Призрена у 14. веку”. У: Зборник радо-
ва у част академику Десанки Ковачевић-Којић, гл. ур. Р. Кузмановић. Бања Лука: Анурс,
319–325.
Мишић, С. (2019): Српско село у средњем веку, Београд: Еволута.
Петровић, Владета (2015): „Градски метох”. У: Споменица академика Милоша
Благојевића, ур. С. Мишић. Београд: Филозофски факултет, ЦИГИД, 139–150.
Ћирковић, Сима (1997): „Мерење и мере у средњевековној Србији”. У: Работни-
ци, војници, духовници: друштва средњовековног Балкана, прир. В. Ђокић, Београд:
Equilibrium, 135–168.
Штетић, Марина (2015): „Виногради на поседима манастира Свети Арханђели
код Призрена”, Београдски историјски гласник 6, 119–128.
Штетић, М. (2021): Виноградарство у средњовековној Србији. Београд: ЦИГИД,
Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Штетић, М. (2022): „Мертик вински – вино као део исхране у црквеном и светов-
ном животу средњовековне Србије”. У: Савремена српска фолклористика X, ур. Ј. Јова-
новић, Б. Златковић. Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библи-
отека „Светозар Марковић”; Топола: Културни центар, 279–304.
Штетић, М. (2024): „Свети Сава и манастирски виногради”. У: Свети Сава и
Доментијан, ур. Д. Бојовић, Ј. Стошић. Ниш: Центар за црквене студије, Центар за визан-
тијско-словенске студије Универзитета у Нишу, 633–652.
Published
2025-01-01
Section
Articles
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
