МОНАХУЈУЋИ ПРАКСИС МОНАХА И АРХИЕПИСКОПА ДАНИЛА ДРУГОГ
Abstract
Тема истраживања светогорске духовности из перспективе
феномена монахујућег праксиса, на основу којег је долазило до преображавања идеје у
дело, контемплације у акцију тј. теорије у праксу, темељи се на примеру монаха и пото-
њег архиепископа српског Данила Другог. Идеја водиља животне мисије црквених велико-
достојника на основу ова два, наизглед супротстављена принципа, управо се огледа у
значењској синтези, према којој императиви бити монах и служити своме отачаству
представљају тек два полазишта, која у раздобљу Данила Другог нису схватана као про-
тивречна. То се особито испољавало кроз обављање најразличитијих функција – духов-
них или световних, у окриљу Цркве али и у служби државних интереса.
References
Извори
Доментиан (1938): Животи Светога Саве и Светога Симеона, Београд: Српска
књижевна задруга.
Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских, Службе, Бео-
град: Просвета, Српска књижевна задруга.
Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника (1989): Данилови наста-
вљачи, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Поповић, Јустин (1998): Житија Светих за децембар, Београд: Манастир Ћелије
код Ваљева.
Свети Јован Лествичник (1963): Лествица, Београд: Издање Светог архије-
рејског синода Српске православне цркве.
S. Gregorius Theologus, Carminum liber I Theologica, Sectio II. Poemata Moralia, PG
37.
Литература
Амфилохије (јеромонах) (1981): „Синаити и њихов значај у животу Србије у XIV
и XV веку“, Манастир Раваница: споменица о шестој стогодишњици: 1381–1981, Мана-
стир Раваница, Ћуприја, 101–134.
Антић, Владимир (2019): „Остаци парохијског типика у српском богослужбеном
предању 13. и 14. века“, Црквене студије 16/2, Ниш, 619–633.
Антоновић, Милош (1995): „О узроцима смењивања жичког архиепископа Дани-
ла I“, Зборник радова византолошког института XXXIV, Београд, 107–115.
Благојевић, Милош (2011): Српска државност у средњем веку, Београд: Српска
књижевна задруга.
Богдановић, Димитрије (1968): Јован Лествичник у византијској и старој
српској књижевности, Београд: Научно дело.
Богдановић, Димитрије (1991): Историја српске књижевности. Стара српска
књижевност, Досије, Београд: Научна књига.
Богдановић, Димитрије (1997): „Претече исихазма у српским зборницима XIV
века“, Студије из српске средњовековне књижевности, Српска књижевна задруга. Бео-
град.
Бојовић, Драгиша (2020): „Две побуне против ћутања као израз пастирске и ства-
ралечке одговорности: Свети Сава и архиепископ Данило Други‟. Визан-
тијско−словенска чтенија III. Зборник радова са Међународне научне конференције,
одржане 23. новембра 2019. године на Универзитету у Нишу, Центар за визан-
тијско−словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за православне
студије, Ниш. Центар за црквене студије, Ниш, 131-137.
Гулевска, Валентина (2023): „Светлост богопознања према Светом Григорију
Палами‟. Византијско−словенска чтенија VI. Зборник радова са истоимене Међународне
научне конференције, која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу,
Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за
православне студије, Ниш, Центар за црквене студије, Ниш, 1–24.
Динић, Михаило (1955): „Однос краља Милутина и Драгутина“, Зборник радова
византолошког института, 3, Београд, 49–80.
Ђорђевић, Иван (1982): „Свети столпници у српском зидном сликарству средњег
века“. Зборник за ликовне уметности 18, Нови Сад, 41–52.
Ђурић, Војислав Ј. (1991): „Свети покровитељи архиепископа Данила II и њего-
вих задужбина“. Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп пово-
дом 650 година од смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 281–294.
Живковић, Милош (2017): „Земаљски и небески Јерусалим у српској
Александриди‟. Зборник радова византолошког института LIV, Београд, 197–212.
Живојиновић, Мирјана (1972): Светогорске келије и пиргови у средњем веку.
Београд: Византолошки институт,.
Живојиновић, Мирјана (1976): „Света Гора у доба Латинског царства“. Зборник
радова византолошког института XVII, Београд, 77–92.
Живојиновић, Мирјана (1978): „Света Гора и Лионска унија“. Зборник радова
византолошког института, XVIII, Београд, 141–154.
Живојиновић, Мирјана (1980): „Житије архиепископа Данила II као извор за
ратовање Каталонске компаније“, Зборник радова византолошког института, XIX,
Београд, 251–273.
Живојиновић, Мирјана (1980): Историја Хиландара I. Од оснивања манастира
1198. до 1335. године, Београд: Просвета.
Живојиновић, Мирјана (1991): „Светогорски дани Данила II“, Архиепископ
Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децем-
бар 1987, САНУ, Београд, 75–81.
Живојиновић, Мирјана (1998): Историја Хиландара. Од оснивања манастира
1198. до 1335. године. Београд: Просвета.
Живојиновић, Мирјана (2001): „Немањићи и Света Гора“. Споменица епископу
шумадијском Сави, Зборник радова поводом 40. годишњице архијерејске службе др Саве
(Вуковића), епископа шумадијског, Нови Сад, 209–224.
Закитинос, Дионисиос (1966): „Света Гора као заједница православља и тежње
за осамостаљењем“, Хиландарски зборник, 1, Београд, 33–39.
Јанићијевић, Горан М. (2021): „Материнства и туговања у фокусу зидног
сликарства Богородичине цркве у Доњој Каменици“. Ниш и Византија, XXI, 353–367.
Јанковић, Марија (1991): „Данило Бањски и Хумски епископ“, Архиепископ
Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти,
децембар 1987, САНУ, Београд, 83–88.
Јањић, Драгана (2007): Преподобни Петар Коришки. Институт за српску културу
– Приштина, Лепосавић, Београд – Лепосавић: Издавачко предузеће Панорама, При-
штина – Београд. Манастир Светог Козме и Дамјана, Зочоште. Академија за консервацију
Српске православне цркве, Београд.
Јањић, Драгана (2014): „Црквена имовина и ктиторска делатност српских вла-
дара до друге половине XIV века“, Црквене студије 11. Ниш, 333–344.
Јањић, Драгана (2018): „Свете мошти и канони помесних и васељенских сабора“.
Византијско−словенска чтенија I, Зборник са научног скупа одржаног 25. новембра 2017.
године на Универзитету у Нишу, Центар за византијско-словенске студије Универзитета
у Нишу, Међународни центар за православне студије, Ниш, Центар за црквене студије,
Ниш, 87–96.
Јањић, Јанићијевић, Драгана, Горан (2021): Св. Никодим Тисмански (Рефлексије
монашког богословља у другој половини XIV столећа), Лепосавић: Институт за српску
културу Приштина – Лепосавић.
Јањић, Јанићијевић, Драгана, Горан (2022): „Синаити-монашке заједнице у
средњовековној Србији“, Црквене студије 19. Центар за црквене студије, Ниш, 161-176.
Јањић, Јанићијевић, Драгана, Горан (2023): „Аскеза преподобног Петра Кори-
шког“, Византијско−словенска чтенија VI, Зборник радова са истоимене Међународне
научне конференције која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу,
Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за
православне студије, Ниш. Центар за црквене студије, Ниш, 103–120.
Јањић, Драгана (2024): „О монаштву код Доментијана“, Свети Сава и Домен-
тијан. Зборник са Међународне научне конференције одржане 26. и 27. маја 2023. године
у Нишу и Студеници. Центар за црквене студије, Ниш, Центар за византијско-словенске
студије Универзитета у Нишу, Ниш, 615−631.
Јевтић, Атанасије (1991): „Еклисиологија архиепископа Данила II (основни
аспекти)“, Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650
година од смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 195–116.
Јевтић, Атанасије (2019): Патрологија. Свети оци и учитељи Цркве од Фотија
(9. век) до пада Цариграда (1453. г.). Београд, Требиње, Лос Анђелес: Епископије
Захумско−херцеговачка, Западноамеричка и Православно богословски факултет
Универзитета у Београду.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (1999): „Мотив Хиландара у делима архиепископа
Данила II“, Хиландар у осам векова српске књижевности, Научни састанак слависта у
Вукове дане. Међународни славистички центар на Филолошком факултету. Филолошки
факултет, Београд, 37–50.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (2018): „Житијна књижевност у првој половини XIV
века“. Семинар српског језика књижевности и културе, Предавања 7, Филолошки
факултет, Београд, 21–33.
Кандић-Марковић, Оливера (1978): „Куле звоници уз српске цркве XII–XIV
века“, Зборник за ликовне уметности 14, Нови Сад, 3–75.
Kaplan, Michel (2009): „Villes et campagnes à byzance du VI au XII siècle aspects
économiques et sociaux“, Città e campagna nei secoli altomedievali, Spoleto, 495–536.
Касапис Фемић, Јелена (2019): „О идеји аскезе из угла терминологије“. Видјехом
свијт истиниј. Исихазам у животу Цркве Српских и поморских земаља, Научни бого-
словски скуп поводом прославе 800 година Цркве српских и поморских земаља и 630
година манастира Тумане, Манастир Тумане, 14. септембар 2019. године. Зборник радова,
Институт за Системско богословље ПБФ УБ. Одбор за просвету и културу ЕПБ.
Манастир Тумане, Београд–Пожаревац, 101–117.
Кораћ, Радић, Душан, Радивој (1998): „Један податак о антиисихастичком
расположењу међу Србима средином XIV столећа“, Хиландарски зборник 10, Београд,
221–233.
Lampe, W. H. Geoffrey (1961): A Patristic Greek Lexikon, Oxford, At the Clarendon
press.
Ларше−Клод, Жан (2020): „Пракса исцељења“, Глас Епарије нишке: Гласило
епархије нишке за хришћанску просвету и културу, серија 5, бр. 15, Православна епархија
нишка, Ниш, 5–6.
Мавроматис, Леонидас (1991): „О идеји монархије у средњовековној Србији“,
Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од
смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 69–74.
Мак Данијел, Гордон (1988): „Данило Други“, Животи краљева и архиепископа
српских, Службе. Београд: Просвета. Српска књижевна задруга, 9–24.
Максимовић, Љубомир (1991): „Византинци у Србији Даниловог времена“,
Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од
смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 19–28.
Марјановић, Драгољуб (2022): „Светогорска Самарија у Житију краља Милу-
тина од архиепископа Данила II, Прилог проучавању свештене топографије и топонимије
Свете Горе у његовом делу“, Седам векова од упокојења Светог краља Милутина.
Тематски зборник, Свеправославно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“,
Катедра и Семинар за Византологију, Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Центар за византијске студије. Универзитет у Нишу, Врање, 236–267.
Милошевић, Ненад (2016): „Богослужбена форма у Српској цркви у време
Светога Саве“, Манастир Студеница – 700 година Краљеве цркве. Примљено на VIII
скупу Одељења историјских наука од 28. октобра 2015. године, на основу поднетих
реферата. САНУ. Београд, 123–132.
Мишић, Синиша (2019): „Социјално порекло српских архиепископа (1219–137)“.
Црквене студије 16/2, Ниш, 87-95.
Павлов, Пламен (2014): „От Парория и Търново до Печ и Раваница (За връзките
между българските и сръбските исихасти през XIV в.)“, Власт и моћ. Властела Моравске
Србије од 1365. до 1402. године, Тематски зборник радова са међународног скупа одржа-
ног од 20. до 22. септембра 2013. године у Крушевцу, Великом Шиљеговцу и Варварину,
Народна библиотека Крушевац. Центар за историјску географију и историјску демогра-
фију. Филозофски факултет Универзитета у Београду, Крушевац, 149–162.
Пигољ, Петар (2021): Преподобни Григорије Синаит и његови духовни следбе-
ници, Манастир Успења Пресвете Богородице – Подмаине.
Петровић, Дамњан (1988): „Песнички радови архиепископа Данила“, Животи
краљева и архиепископа српских, Службе. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга,
25–40.
Подскальский, Герхард (1998): „Типы монастырей и особенности монашества в
Болгарии и Сербии в IX-XV веках‟, Страницы 3:4, 540–551.
Подскалски, Герхард (2010): Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској
и Србији (865–1459), Београд: Православни боглословски факултет.
Радојичић, Сп. Ђорђе (1963): Творци и дела старе српске књижевности. Тито-
град: Графички завод.
Ravegnani, Giorgio (1982): „Kastron e polis: ricerche sull’organizzazione territoriale
nel VI secolo“, Rivista di studi Bizantini e Slavi, 2, Spoleto, 271–282.
Rigo, Antonio (1987): „Due note sul monachesimo athonita della metà del XIV
secolo“. Зборник радова византолошког факултета XXVI, Београд, 92–113.
Rigo, Antonio (2013): „Il prostagma di Giovanni VI Cantacuzeno del marzo 1347“.
Зборник радова византолошког факултета L, Београд, 741–762.
Симић, Прибислав (1991): „Архиепископ Данило II и црквени устав“. Архи-
епископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти,
децембар 1987, САНУ, Београд, 67–116.
Станковић, Ердељан, Влада, Јелена (2021): Краљ Милутин и манастир Бањска.
Поводом седам векова од упокојења Светог краља Милутина 1321–2021. Манастир Бањ-
ска – Нови Сад: Платонеум.
Станковић, Влада (2022): „Краљ Милутин и Синај“, Црквене студије 19, Ниш,
97–102.
Tomáš, Špidlik, Tenace Michelina, Čemus, Richard (2007): Il monachesimo secondo
la tradizionedell’Oriente christiano, Roma: Lipa edizione.
Троицки, Сергеј (1935): „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији‟,
Глас CLXVIII, СКА. Београд.
Ћирковић, Сима (1981): „Владавина Стефана Уроша III Дечанског“, Историја
српског народа, 1, Београд: Српска књижевна задруга. 496–498.
Ћоровић, Владимир (1985), Света Гора и Хиландар до шеснаестог века.
Београд: Манастир Хиландар на Светој Гори.
Шпадијер, Ирена (2014): „Архиепископ Данило II и његови настављачи“,
Светогорска баштина, 75–94.
Доментиан (1938): Животи Светога Саве и Светога Симеона, Београд: Српска
књижевна задруга.
Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских, Службе, Бео-
град: Просвета, Српска књижевна задруга.
Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника (1989): Данилови наста-
вљачи, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Поповић, Јустин (1998): Житија Светих за децембар, Београд: Манастир Ћелије
код Ваљева.
Свети Јован Лествичник (1963): Лествица, Београд: Издање Светог архије-
рејског синода Српске православне цркве.
S. Gregorius Theologus, Carminum liber I Theologica, Sectio II. Poemata Moralia, PG
37.
Литература
Амфилохије (јеромонах) (1981): „Синаити и њихов значај у животу Србије у XIV
и XV веку“, Манастир Раваница: споменица о шестој стогодишњици: 1381–1981, Мана-
стир Раваница, Ћуприја, 101–134.
Антић, Владимир (2019): „Остаци парохијског типика у српском богослужбеном
предању 13. и 14. века“, Црквене студије 16/2, Ниш, 619–633.
Антоновић, Милош (1995): „О узроцима смењивања жичког архиепископа Дани-
ла I“, Зборник радова византолошког института XXXIV, Београд, 107–115.
Благојевић, Милош (2011): Српска државност у средњем веку, Београд: Српска
књижевна задруга.
Богдановић, Димитрије (1968): Јован Лествичник у византијској и старој
српској књижевности, Београд: Научно дело.
Богдановић, Димитрије (1991): Историја српске књижевности. Стара српска
књижевност, Досије, Београд: Научна књига.
Богдановић, Димитрије (1997): „Претече исихазма у српским зборницима XIV
века“, Студије из српске средњовековне књижевности, Српска књижевна задруга. Бео-
град.
Бојовић, Драгиша (2020): „Две побуне против ћутања као израз пастирске и ства-
ралечке одговорности: Свети Сава и архиепископ Данило Други‟. Визан-
тијско−словенска чтенија III. Зборник радова са Међународне научне конференције,
одржане 23. новембра 2019. године на Универзитету у Нишу, Центар за визан-
тијско−словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за православне
студије, Ниш. Центар за црквене студије, Ниш, 131-137.
Гулевска, Валентина (2023): „Светлост богопознања према Светом Григорију
Палами‟. Византијско−словенска чтенија VI. Зборник радова са истоимене Међународне
научне конференције, која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу,
Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за
православне студије, Ниш, Центар за црквене студије, Ниш, 1–24.
Динић, Михаило (1955): „Однос краља Милутина и Драгутина“, Зборник радова
византолошког института, 3, Београд, 49–80.
Ђорђевић, Иван (1982): „Свети столпници у српском зидном сликарству средњег
века“. Зборник за ликовне уметности 18, Нови Сад, 41–52.
Ђурић, Војислав Ј. (1991): „Свети покровитељи архиепископа Данила II и њего-
вих задужбина“. Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп пово-
дом 650 година од смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 281–294.
Живковић, Милош (2017): „Земаљски и небески Јерусалим у српској
Александриди‟. Зборник радова византолошког института LIV, Београд, 197–212.
Живојиновић, Мирјана (1972): Светогорске келије и пиргови у средњем веку.
Београд: Византолошки институт,.
Живојиновић, Мирјана (1976): „Света Гора у доба Латинског царства“. Зборник
радова византолошког института XVII, Београд, 77–92.
Живојиновић, Мирјана (1978): „Света Гора и Лионска унија“. Зборник радова
византолошког института, XVIII, Београд, 141–154.
Живојиновић, Мирјана (1980): „Житије архиепископа Данила II као извор за
ратовање Каталонске компаније“, Зборник радова византолошког института, XIX,
Београд, 251–273.
Живојиновић, Мирјана (1980): Историја Хиландара I. Од оснивања манастира
1198. до 1335. године, Београд: Просвета.
Живојиновић, Мирјана (1991): „Светогорски дани Данила II“, Архиепископ
Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децем-
бар 1987, САНУ, Београд, 75–81.
Живојиновић, Мирјана (1998): Историја Хиландара. Од оснивања манастира
1198. до 1335. године. Београд: Просвета.
Живојиновић, Мирјана (2001): „Немањићи и Света Гора“. Споменица епископу
шумадијском Сави, Зборник радова поводом 40. годишњице архијерејске службе др Саве
(Вуковића), епископа шумадијског, Нови Сад, 209–224.
Закитинос, Дионисиос (1966): „Света Гора као заједница православља и тежње
за осамостаљењем“, Хиландарски зборник, 1, Београд, 33–39.
Јанићијевић, Горан М. (2021): „Материнства и туговања у фокусу зидног
сликарства Богородичине цркве у Доњој Каменици“. Ниш и Византија, XXI, 353–367.
Јанковић, Марија (1991): „Данило Бањски и Хумски епископ“, Архиепископ
Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти,
децембар 1987, САНУ, Београд, 83–88.
Јањић, Драгана (2007): Преподобни Петар Коришки. Институт за српску културу
– Приштина, Лепосавић, Београд – Лепосавић: Издавачко предузеће Панорама, При-
штина – Београд. Манастир Светог Козме и Дамјана, Зочоште. Академија за консервацију
Српске православне цркве, Београд.
Јањић, Драгана (2014): „Црквена имовина и ктиторска делатност српских вла-
дара до друге половине XIV века“, Црквене студије 11. Ниш, 333–344.
Јањић, Драгана (2018): „Свете мошти и канони помесних и васељенских сабора“.
Византијско−словенска чтенија I, Зборник са научног скупа одржаног 25. новембра 2017.
године на Универзитету у Нишу, Центар за византијско-словенске студије Универзитета
у Нишу, Међународни центар за православне студије, Ниш, Центар за црквене студије,
Ниш, 87–96.
Јањић, Јанићијевић, Драгана, Горан (2021): Св. Никодим Тисмански (Рефлексије
монашког богословља у другој половини XIV столећа), Лепосавић: Институт за српску
културу Приштина – Лепосавић.
Јањић, Јанићијевић, Драгана, Горан (2022): „Синаити-монашке заједнице у
средњовековној Србији“, Црквене студије 19. Центар за црквене студије, Ниш, 161-176.
Јањић, Јанићијевић, Драгана, Горан (2023): „Аскеза преподобног Петра Кори-
шког“, Византијско−словенска чтенија VI, Зборник радова са истоимене Међународне
научне конференције која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу,
Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за
православне студије, Ниш. Центар за црквене студије, Ниш, 103–120.
Јањић, Драгана (2024): „О монаштву код Доментијана“, Свети Сава и Домен-
тијан. Зборник са Међународне научне конференције одржане 26. и 27. маја 2023. године
у Нишу и Студеници. Центар за црквене студије, Ниш, Центар за византијско-словенске
студије Универзитета у Нишу, Ниш, 615−631.
Јевтић, Атанасије (1991): „Еклисиологија архиепископа Данила II (основни
аспекти)“, Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650
година од смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 195–116.
Јевтић, Атанасије (2019): Патрологија. Свети оци и учитељи Цркве од Фотија
(9. век) до пада Цариграда (1453. г.). Београд, Требиње, Лос Анђелес: Епископије
Захумско−херцеговачка, Западноамеричка и Православно богословски факултет
Универзитета у Београду.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (1999): „Мотив Хиландара у делима архиепископа
Данила II“, Хиландар у осам векова српске књижевности, Научни састанак слависта у
Вукове дане. Међународни славистички центар на Филолошком факултету. Филолошки
факултет, Београд, 37–50.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (2018): „Житијна књижевност у првој половини XIV
века“. Семинар српског језика књижевности и културе, Предавања 7, Филолошки
факултет, Београд, 21–33.
Кандић-Марковић, Оливера (1978): „Куле звоници уз српске цркве XII–XIV
века“, Зборник за ликовне уметности 14, Нови Сад, 3–75.
Kaplan, Michel (2009): „Villes et campagnes à byzance du VI au XII siècle aspects
économiques et sociaux“, Città e campagna nei secoli altomedievali, Spoleto, 495–536.
Касапис Фемић, Јелена (2019): „О идеји аскезе из угла терминологије“. Видјехом
свијт истиниј. Исихазам у животу Цркве Српских и поморских земаља, Научни бого-
словски скуп поводом прославе 800 година Цркве српских и поморских земаља и 630
година манастира Тумане, Манастир Тумане, 14. септембар 2019. године. Зборник радова,
Институт за Системско богословље ПБФ УБ. Одбор за просвету и културу ЕПБ.
Манастир Тумане, Београд–Пожаревац, 101–117.
Кораћ, Радић, Душан, Радивој (1998): „Један податак о антиисихастичком
расположењу међу Србима средином XIV столећа“, Хиландарски зборник 10, Београд,
221–233.
Lampe, W. H. Geoffrey (1961): A Patristic Greek Lexikon, Oxford, At the Clarendon
press.
Ларше−Клод, Жан (2020): „Пракса исцељења“, Глас Епарије нишке: Гласило
епархије нишке за хришћанску просвету и културу, серија 5, бр. 15, Православна епархија
нишка, Ниш, 5–6.
Мавроматис, Леонидас (1991): „О идеји монархије у средњовековној Србији“,
Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од
смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 69–74.
Мак Данијел, Гордон (1988): „Данило Други“, Животи краљева и архиепископа
српских, Службе. Београд: Просвета. Српска књижевна задруга, 9–24.
Максимовић, Љубомир (1991): „Византинци у Србији Даниловог времена“,
Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од
смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 19–28.
Марјановић, Драгољуб (2022): „Светогорска Самарија у Житију краља Милу-
тина од архиепископа Данила II, Прилог проучавању свештене топографије и топонимије
Свете Горе у његовом делу“, Седам векова од упокојења Светог краља Милутина.
Тематски зборник, Свеправославно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“,
Катедра и Семинар за Византологију, Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Центар за византијске студије. Универзитет у Нишу, Врање, 236–267.
Милошевић, Ненад (2016): „Богослужбена форма у Српској цркви у време
Светога Саве“, Манастир Студеница – 700 година Краљеве цркве. Примљено на VIII
скупу Одељења историјских наука од 28. октобра 2015. године, на основу поднетих
реферата. САНУ. Београд, 123–132.
Мишић, Синиша (2019): „Социјално порекло српских архиепископа (1219–137)“.
Црквене студије 16/2, Ниш, 87-95.
Павлов, Пламен (2014): „От Парория и Търново до Печ и Раваница (За връзките
между българските и сръбските исихасти през XIV в.)“, Власт и моћ. Властела Моравске
Србије од 1365. до 1402. године, Тематски зборник радова са међународног скупа одржа-
ног од 20. до 22. септембра 2013. године у Крушевцу, Великом Шиљеговцу и Варварину,
Народна библиотека Крушевац. Центар за историјску географију и историјску демогра-
фију. Филозофски факултет Универзитета у Београду, Крушевац, 149–162.
Пигољ, Петар (2021): Преподобни Григорије Синаит и његови духовни следбе-
ници, Манастир Успења Пресвете Богородице – Подмаине.
Петровић, Дамњан (1988): „Песнички радови архиепископа Данила“, Животи
краљева и архиепископа српских, Службе. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга,
25–40.
Подскальский, Герхард (1998): „Типы монастырей и особенности монашества в
Болгарии и Сербии в IX-XV веках‟, Страницы 3:4, 540–551.
Подскалски, Герхард (2010): Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској
и Србији (865–1459), Београд: Православни боглословски факултет.
Радојичић, Сп. Ђорђе (1963): Творци и дела старе српске књижевности. Тито-
град: Графички завод.
Ravegnani, Giorgio (1982): „Kastron e polis: ricerche sull’organizzazione territoriale
nel VI secolo“, Rivista di studi Bizantini e Slavi, 2, Spoleto, 271–282.
Rigo, Antonio (1987): „Due note sul monachesimo athonita della metà del XIV
secolo“. Зборник радова византолошког факултета XXVI, Београд, 92–113.
Rigo, Antonio (2013): „Il prostagma di Giovanni VI Cantacuzeno del marzo 1347“.
Зборник радова византолошког факултета L, Београд, 741–762.
Симић, Прибислав (1991): „Архиепископ Данило II и црквени устав“. Архи-
епископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти,
децембар 1987, САНУ, Београд, 67–116.
Станковић, Ердељан, Влада, Јелена (2021): Краљ Милутин и манастир Бањска.
Поводом седам векова од упокојења Светог краља Милутина 1321–2021. Манастир Бањ-
ска – Нови Сад: Платонеум.
Станковић, Влада (2022): „Краљ Милутин и Синај“, Црквене студије 19, Ниш,
97–102.
Tomáš, Špidlik, Tenace Michelina, Čemus, Richard (2007): Il monachesimo secondo
la tradizionedell’Oriente christiano, Roma: Lipa edizione.
Троицки, Сергеј (1935): „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији‟,
Глас CLXVIII, СКА. Београд.
Ћирковић, Сима (1981): „Владавина Стефана Уроша III Дечанског“, Историја
српског народа, 1, Београд: Српска књижевна задруга. 496–498.
Ћоровић, Владимир (1985), Света Гора и Хиландар до шеснаестог века.
Београд: Манастир Хиландар на Светој Гори.
Шпадијер, Ирена (2014): „Архиепископ Данило II и његови настављачи“,
Светогорска баштина, 75–94.
Published
2025-01-01
Section
Articles
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
