ТЕРМИН „BUDUANENSIS AUARORUM“ У ПАПСКИМ ИСПРАВАМА УПУЋЕНИМ ДУБРОВАЧКОЈ ЦРКВИ ТОКОМ 12. И 13. ВЕКА
Abstract
У привилегијама папске курије упућеним дубровачкој цркви током
12. и 13. века више пута наилазимо на термин „Buduanensis Auarorum“. Овај топоним
папe употребљавају за означавање суфрагана дубровачког архиепископа, у исправама
сачињеним након 1142. године. У историографији није до краја разрешено да ли се спорни
термин односио само на Будванску епископију, која је настала недуго раније, или се он
односио и на епископију у граду Бару (Antibari). Ово питање повезано је са хронолошким
проблемима оснивања Дубровачке, односно укидања Барске архиепископије средином 12.
века. Циљ овог рада јесте убицирање топонима „Buduanensis Auarorum“, као и преци-
зније датирање укидања архиепископије у Бару, те потчињавања тамошње цркве јурис-
дикцији дубровачког архиепископа.
References
Acta Albaniae I (1913): Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia, vol.
I, 344–1343, ed. L. de Thalloczy, C. Jirecek, E. de Sufflay. Vindobonae: Typis Adolphi Holzhausen.
CD (1874-1906): Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae I (1874),
II (1904), III (1905), IV (1906), ed. Tadija Smičiklas. Zagreb: Tiskara izdavačkog zavoda Jugoslovenske
Akademije Znanosti i Umjetnosti.
Eubel, Conrad (1913): Hierarchia catholica medii aevi sive summorum pontificum,
S.R.E. cardinalium, ecclesiarum antistitum series. Tomus I. Monasterii: Sumptibus et typis
librariae Regensbergianae.
Farlati, Daniele (1800-1817): Illyricum sacrum, tomus VI (1800), VII (1817). Venetiis:
Apud Sebastianum Coleti.
Gams, Pius Bonifacius (1873): Series Episcoporum Ecclesiae Catholicae quotquot
innotuerunt a Beato Petro Apostolo. Ratisbonae: Typis et sumtibus Georgii Josephi Manz.
Giovanni Diacono (1890): Cronache veneziane antichissime, ed. G. Monticolo. Roma:
Instituto Storico Italiano.
GRS (2009): Gesta Regum Sclavorum I, II, ур. Тибор Живковић, Драгана Кунчер.
Београд: Историјски институт.
Kehr, Paul (1900): Papsturkunden in Rom, Nachrichten von der königl. Gesellschaft
der Wissenschaften zu Göttingen 2.
Luccari (1605): Copioso ristretto degli Annali di Rausa libri quattro di Giacomo di
Pietro Luccari. Venetia.
Mauro Orbini (1601): Il Regno de gli Sclavi, Pesaro.
Mošin, Vladimir (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Latinski tekst sa hrvatskim
prijevodom i „Hrvatska kronika“. Zagreb: Matica hrvatska.
Ragnina (1883): Annales Ragusini Anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. Speratus
Nodilo. Zagrabiae: Ex Officina Societatis Typographicae.
Resti (1893): Croniche di Ragusa, opera di Giugno Resti, ed. S. Nodilo, Zagrabiae.
Šišić, Ferdo (1928): Ljetopis popa Dukljanina. Beograd, Zagreb: Srpska kraljevska
akademija.
Škegro, Ante (2005). Stari pokrajinski katalog ili Katalog provincija Opće Crkve.
Provinciale vetus sive Ecclesiae universae provinciarum notitia. Zagreb: Hrvatski institut za
povijest.
Литература
Gelcich, Giuseppe (1882): Delle instituzioni maritime e sanitarie della Republica di
Ragusa. Trieste: Pubblicazione Dell' I. R. Governo Marittimo.
Gruber, Dane (1912): „O Dukljansko-barskoj i Dubrovačkoj nadbiskupiji do polovice
XIII stoljeća“, Vjesnik kraljevskog hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog arhiva XIV (1912), XV
(1913).
Mandić, Dominik (1973): Crvena Hrvatska u svjetlu povijesnih izvora. Chicago-Rim:
Ziral.
Marković, Ivan (1902): Dukljansko-barska Metropolija. Zagreb: Antun Scholz.
Peričić, Eduar (1998): Sclavorum Regnum Grgura Barskog. Bar: Conteko.
Prlender, Ivica (2009): „Rimska kurija prema rubnim prostorima Zapada na istočnojadranskoj
obali tijekom XI. i XII. stoljeća“, Historijski zbornik LXII/1, 1-27.
Rački, Franjo (1860): „Četiri nadpisa latinska na džamiji u Baru, s njekimi povjestnimi
crtami“. Zagrebački katolički list, XI, br. 44, 345—347; br. 45, 353—355.
Skok, Petar (1934): Dolazak Slovena na Mediteran. Split: Hrvatska štamparija S.
Vidović.
Живковић, Војислав (2023): „Традиција о дукљанском пореклу Дубровачке архи-
епископије“, Византијско-словенска чтенија 6: зборник радова са Међународне научне
конференције одржане 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу, ур. Драгиша
Бојовић, Кристина Митић, Ниш: Универзитет, Центар за византијско-словенске студије:
Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије, 393-402.
Калић, Јованка (1979): „Црквене прилике у српским земљама до стварања архи-
епископије 1219,“ у: Сава Немањић - Свети Сава. Историја и предање. ур. Војислав
Ђурић, САНУ, Научни скупови, књ. 7, 27-52.
Коматина, Ивана (2016): Црква и држава у српским земљама од 11. до 13. века.
Београд: Историјски институт.
Митровић, Катарина (2017): „Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и
Дукља“ у Српска краљевства у средњем веку: зборник радова са међународног научног
скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања
800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног), ур. Синиша Мишић. Бео-
град: Филозофски факултет, Одељење за историју, Центар за историјску географију и
историјску демографију; Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за историју; Ниш:
Универзитет, Центар за византијско-словенске студије; Краљево: Град Краљево, 47-83.
Митровић, Катарина (2019): „Барска (архи)епископија у држави Бодинових
наследника“, Црквене студије 16/2, 477-499.
Синдик, Душан (1987): „Marginalia Catharensia“, Историјски часопис 34 (1987),
29-35.
Станојевић, Станоје (1912): Борба за самосталност католичке цркве у
Немањићској држави. Београд: Српска краљевска академија.
Ћоровић, Владимир (1940): Хисторија Босне. Прва књига. Београд: Српска
краљевска академија.
Ферлуга, Јадран (1957): Византијска управа у Далмацији. Београд: Научно дело.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
