ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ПИСМА У ВЕЛИКОМ КАНОНУ СВЕТОГ АНДРЕЈА КРИТСКОГ
Abstract
Тема овог рада јесте тумачење, односно рецепција Светог Писма
Старог и Новог Завета у Великом канону Светог Андреја Критског. Рад полази од прет-
поставке да Велики канон треба посматрати не само као химнографско, већ као специ-
фично егзегетско дело. Циљ рада јесте да се утврди на који начин овај свештени химно-
граф употребљава и како разуме библијске приповести и личности. У уводу рада разјаш-
њене су околности живота Светог Андреја и настанка Канона, као и традирања, одно-
сно преношења текста и његових измена. Увод садржи и анализу канона као жанра
литургијске поезије и његових органских веза са Светим Писмом путем библијских песа-
ма, као и назнаке некадашње и савремене богослужбене употребе. Следећи део рада бави
се тумачењем Светог Писма у литургијским текстовима, конкретно анализом тумаче-
ња Светог Писма Старог Завета кроз стихове најчешће спомињаних личности у Канону
(Адам и Ева, Каин, Мојсије, Давид). Овај део рада обратиће пажњу и на нејасноће у
постојећим српским преводима. Последњи део рада бави се анализом личности и
догађаја из Новог Завета који су нашли место у овом литургијском тексту, а нарочито
9. песмом која обилује новозаветним мотивима. Овај део рада бави се и христолошким
титулама које су проткане кроз Канон, а посебну пажњу посвећује Богочовеку Исусу
Христу као средишњој личности 9. песме. Основни приступи којима се обрађују помену-
те теме крећу се у оквирима историјско-критичке методе (пре свега текстуалне крити-
ке) и историје рецепције.
References
гујевац: Каленић.
Велики канон Светога Андреја Критског (1998): превод Артемије Радосављевић,
Београд: Манастир Св. Архангела у Призрену.
Biography of Andrew of Crete (1998): Dumbarton Oaks Hagiography Database,
Dumbarton Oaks, 19–20. https://www.doaks.org/research/byzantine/resources/hagiography/
hagiointro.pdf (15.05.2024)
Βίος τοῦ ἐν ἁγίοις πατρὸς ἡμῶν 'Ανδρέου τοῦ `Ιεροσολυμίτου, ἀρχιεπισκόπου
γενομένου Κρήτης, συγγραφεὶς παρὰ Νικήτα τοῦ πανευφήμου πατρικίου καὶ κυέστορος, у:
Παπαδοπούλου-Κεραμέως Αθανάσιος, Ἀνάλεκτα Ἱεροσολυμιτικῆς σταχυολογίας 5,
Πετρούπολη 1899, 169–179.
Ирмологий (2006): Украинская православная церковь – Киевская митрополия:
Киев (репринт: Ирмологий, Синодальная типография: Москва 1881).
Ὁ Μέγας Κανὼν Ἀνδρέου τοῦ Κρήτης (2009): Εἰσαγωγὴ – κείμενο – μετάφραση –
σχόλια Μητρ. Νέας Σμύρνης Συμεών Κούτσας, Ἀδαμιαῖος θρῆνος, 4η ἔκδ. Ἀθήνα: Ἀποστολικὴ
Διακονία.
Ὁ Μέγας Κανὼν Ἀνδρέου τοῦ Κρήτης (1865): Jacques-Paul Migne ed., Patrologia
Graeca, vol. 97, Paris: Imprimerie Catholique, 1329–1386.
Sanctus Hieronymus (1863): Commentarii in Isaiam – Prologus, in: Jacques-Paul
Migne ed., Patrologia Latina, vol. 24, Paris: Imprimerie Catholique.
Свети Јован Златоусти (2018): Беседа на Постање 18, 1, у: Свети Јован Златоусти
– Дела, том 8, прев. Дејан Лучић, Ниш: Епархијски управни одбор Епархије нишке.
Свето Писмо (2012): Стари Завјет, прев. Ђура Даничић. Књиге ширег канона
(девтероканонске), прев. Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић, Нови Завјет, прев.
Комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ, Београд: Свети Архијерејски Синод Српске
Православне Цркве.
Свето Писмо Старог и Новог Завета (2020): прев. Драган Милин, Београд:
Библијско друштво Србије.
Targum Jonathan on Exodus (1862): transl. John Wesley Etheridge, London.
https://www.sefaria.org/Targum_Jonathan_on_Exodus.7.11?ven=The_Targum_of_Jonathan_b
en_Uzziel,_trans._J._W._Etheridge,_London,_1862&lang=bi&with=all&lang2=en
(08.05.2024).
Τυπικόν Γεωργίου Βιολάκη (1888): Τυπικὸν τῆς τοῦ Χριστοῦ Μεγάλης Ἐκκλησίας
Γεωργίου Βιολάκη, Κωνσταντινούπολει 1888.
Τυπικόν Κωνσταντίνου Πρωτοψάλτου (1851): Τυπικὸν Ἐκκλησιαστικὸν κατὰ τὸ ὓφος
τῆς τοῦ Χριστοῦ Μεγάλης Ἐκκλησίας Κωνσταντίνου Πρωτοψάλτου, Κωνσταντινούπολει 1851.
Типиконъ сиесть уставъ (2002). Москва: Издательский Совет Русской
Православной Церкви.
Триодь постная (1992). Издательство Московской Патриархии.
Триодь постная (1650). Москва.
The Great Canon – The Work of Saint Andrew of Crete (2016): Translation Kallistos
Ware, Holy Trinity Monastery: New York, Second printing.
Theodoret of Cyrrhus (2007): The questions on the Octateuch, in: Library of early
Christianity, vol. 1, transl. Robert C. Hill, Washington, DC: Catholic University of America
Press.
Литература
Дмитриевский, Алексей А. (1889): „Что такое κανὼν τῆς ψαλμωδίας, так нередко
упоминаемый в жизнеописании прп. Саввы Освященного?“, Руководство для сельских
пастырей № 38, 69–73.
Дмитриевский, Алексей А. (1917): Описание литургическихъ рукописей,
хранящихсйа въ библиотекахъ православнаго востока, Томъ III, Τυπικἁ, Киевъ:
Типография Императорскаго Университета Св. Владимира.
Желтов, Михаил (2012): „Канон“, в: Православная Енциклопедия, том. 30 (2012),
204–212.
Кириллин Владимир Михайлович (2003): „Великий покаянный канон“ святителя
Андрея, архиепископа Критского, в древнерусской переработке“, Древняя Русь. Вопросы
медиевистики No3, 79–94.
Кривко Роман Н. (2008): „Синайско-славянские гимнографические параллели“,
Вестник ПСТГУ, Сер. 3: Филология. № 1(11), 56–102.
Лукашевич, Александр (2004): „Великий канон“, в: Православная Енциклопедия,
том. 7 (2004), 453–454.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
