ДИЈАХРОНА ПЕСНИЧКА АНТИФОНИЈА: ИВАН В. ЛАЛИЋ И КАСИЈА КОНСТАНТИНОПОЉСКА
Abstract
Упоредни концепт који подразумева довођење Лалића у везу са овом
фазом развоја књижевности у Византији прихватљив је, јер његова песничка
религиозност јесте православна и иконофилска, а песнички глас какав негује наизменично
је химничан и молитвен. Компаративном анализом (синтетичком дедукцијом) два
песничка усмерења, улазимо у дискурс својеврсне дијахроне песничке антифоније, где је
представник песничке баштине, оличене у хору песничких гласова који јој претходе,
византијска песникиња, а хор модерних песника који утичу на Лалићеву поетику, такође,
баштина по себи. Сусретом два хора баштина настаје поетичко сазвучје за којим Лалић
непрестано трага – то је византијско појање „Kyrie eleison” које се из песме „Концерт
византијске музике” прелива на остале песме са византијским темама и мотивима у
његовом стваралаштву. Анализом смо обухватили Лалићеве песме: „Концерт
византијске музике”, Шапат Јована Дамаскина, „De administrando imperio” и Касијине:
„Пета стихира”, „О Рождеству Христовом кад је Август царовао”.
References
традиције, Превод М. Грбић, С. Бојић, Сремски Карловци–Нови Сад: Издавачка
књижарница Зорана Стојановића.
Богдановић, Димитрије (2008): Јован Лествичник у византијској и старој
српској књижевности, Бања Лука: Романов.
Бојовић, Драгиша (2004): Српска есхатолошка књижевност, Ниш: Центар за
црквене студије–Филозофски факултет.
Валери, Пол (2003): Предавања о поетици, Београд: ННК интернационал.
Велмар-Јанковић, Светлана (1987). О поезији Ивана В. Лалића, Ниш: Градина.
Видовић, Жарко (2019): Огледи о духовном искуству, Нови Сад: Балканија.
Громовић, Милан (2023): Плаво прозорје: Огледи о византијској духовности и
сродним аспектима српског песништва XX века, Нови Сад: Академска књига.
Делић, Јован (2002): Иван В. Лалић и Лаза Костић. Зборник Матице српске за
књижевност и језик, 50, 1–2, [шт. 2004], 291–320.
Eko, U. (1992): Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka, Novi Sad: Svetovi.
Encyclopaedia Britannica, Michael Glycas, www.britannica.com/EBchecked/topic/
236007/ Michael-Glycas, 12. 3. 2023.
Енциклопедија православља (2002): Енциклопедија православља, Београд:
Савремена администрација.
Ingarden, Roman (1991): Osnovna struktura književnog dela. Konkretizacija
prikazanih predmetnosti. U: ur. P. Milosavljević (1991:) Teorijska misao o književnosti, Novi
Sad: Svetovi, 495–502.
Јаћимовић, Слађана (2021): Благост и бол („Млада жена са виолом”, Писмо,
1992), Летопис Матице српске, 197, 508, 3, 371–376.
Јовановић, Александар (1996): У знаку Мнемосине – Лалић и Византија;
Библиографски подаци о песмама; Белешка о песнику, у: Лалић, И. В. (1996): Верни
одсутном прволику. Три византијска круга, Пр. А. Јовановић, Београд: Народна књига
алфа, 95–137.
Каварнос, Константин (1988): Византијска црквена музика, Градац, 16, 82–83–
84, мај–октобар, 237–242.
Кантакузин, Димитрије (2005): Молитва Богородици: Молитва са умиљенијем
пресветој владичици нашој Богородици госпођи с малом похвалом, дело Димитрија
Кантакузина, у стиховима слађа од меда и саћа. У: Антологија старе српске поезије. Пр.
З. Витић, Београд: Политика–Народна књига, 204–218.
Константинопољска Касија (2011): у: Симић, Коста (2011): Песникиња Касија.
Литургијска поезија песникиње Касије и њен словенски превод, Нови Сад: Академска
књига.
Кордић, Радоман (1982). Поезија и увид. Београд: „Вук Караџић”.
Костић, Лаза (1991): Песме 2, прир. В. Отовић, Нови Сад: Матица српска.
Kvas, K. (2011). Istina i poetika, Novi Sad: Akademska knjiga.
Лалић, Иван В. (1997а): Време, ватре, вртови, Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Лалић, Иван В. (1997б): О делима љубави или Византија, Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Лалић, Иван В. (1997в): Страсна мера. Писмо. Четири канона, Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства.
Лалић, Иван В. (1997г): О поезији, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
Михаиловић, Дејан (2009): Византијски круг, мали речник ранохришћанске
књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности, Београд: Завод за
уџбенике.
Павловић, Јована (2014): Јован Јерусалимски или Јован Дамаскин. У: Зборник
радова Византолошког института, LI, 7–15.
Перић, Раша (2008): Јато: птице у српском песништву, прир. Р. Перић.
Костолац: Клуб љубитеља књиге „Мајдан”.
Порфирогенит, Константин (1967): De administrando imperio. Prevod na engleski
R. J. H. Jenkins. Washington: Center for Byzantine studies.
„Преподобная Кассия, песнописица Константинопольская”, http://
kassia.listopad.info /sviatii /kassia. htm), 1. 3. 2023.
Ransimen, S. (1964): Vzantijska civilizacija, ur. Ivan V. Lalić. Subotica–Beograd:
Minerva.
Ристовић, Ненад (2000): Kасија личност, дело, мит, Крагујевац: Српска
православна епархија шумадијска.
Simić, Kosta (2011): Kassia’s hymnography in the light of patristic sources [„Касијина
химнографија у светлу патристичких извора”]. Зборник радова Византолошког
института, XLVIII, 7–38.
Симић, Коста (2011): Песникиња Касија: литургијска поезија песникиње Касије
и њен словенски превод, Нови Сад: Академска књига.
Трифуновић, Ђорђе (1990): Азбучник српских средњовековних књижевних
појмова, Београд: Нолит.
Хајдегер, Мартин (2007): Битак и време, Београд: Службени гласник.
Хронос, Михаил Глика, www.hrono.info, 12. 3. 2023.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
