КУЛТУРА НАЦИОНАЛНОГ СЕЋАЊА У КОНТЕКСТУ КОНСТРУИСАЊА СРПСКЕ МУЗИЧКЕ ПЕДАГОГИЈЕ – БИТОЉСКА БОГОСЛОВИЈА
Abstract
У настојањима, да физички покуша да затре све православно и
избрише га из културе националног сећања, комунистичка власт је, после Другог
светског рата, зграду Битољске богословије разрушила до темеља и на њеном месту
изградила стамбене објекте. Стиче се утисак да је из културе националног
сећања ’избрисана’ и 2022. година, година у којој је требло да буде обележен један век од
поновног успостављања рада Битољске богословије. У стремљењу ка ревитализацији
национално-културног сећања, у раду се указује на двојаку мисију богословије, коју је ова
установа остваривала у периоду између два светска рата. Прву, музичко-педагошку,
чијом опсервацијом је утврђено да су у Битољској богословији деловали ученици Стевана
Стојановића Мокрањца, као чувари, настављачи и поштоваоци Мокрањчеве педагогије.
Анализом друге, национално-културне мисије, утврђен је допринос богословског хора у
креирању и ојачавању веpског и национално-културног идентитета. Утемељен на
архивској документацији, истраживачким микронаративима, рад указује на улогу,
значај и допринос који је Битољска богословија остварила у ширем заснивању српске
музичке педагогије, верског, националног и културног живота Срба у тадашњим јужним
крајевима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Краљевине Југославије.
References
1970. године “, Зборник Матице српске за сценску уметност и музику, Нови Сад: Матица
српска, 2016/55, 129–174.
Архив Југославије (АЈ), Министарство вера (69), фасцикле 30/53, 31/54, 32/55,
199/320, 213/335.
Архив Југославије (АЈ), Министарство просвете (66), фасцикле 1094/1414,
2716/2335.
Васиљевић, Зорислава (2006): Методика музичке писмености, Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Васиљевић, Зорислава (2000): Рат са српску музичку писменост, Београд:
Просвета.
Ивановић, Дарко (2016): Свештенослужитељи Браничевске епархије:
биографски лексикон (свештеници и ђакони): М-Ш, Пожаревац: Епархија браничевска,
Одбор за просвету и културу.
Извештај о Богословији Светога Саве у Београду за школску 1904/05. (1905),
Београд: „Талетова“ штампарија.
Извештај о Богословији Светога Саве у Београду за школску 1910/11. (1911),
Београд: Нова штампарија „Давидовић“.
Извештај за школску 1930/31. годину Српске православне богословије у Битољу
(1931), Битољ: Штампарија и радионица папирних кеса „Победа“.
Извештај за школску 1931/32. годину Српске православне богословије у Битољу
(1932), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Извештај за школску 1932/33. годину Српске православне богословије у Битољу
(1933), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Извештај за школску 1933/34. годину Српске православне богословије у Битољу
(1934), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Извештај за школску 1934/35. годину Српске православне богословије у Битољу
(1935), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Извештај за школску 1935/36. годину Српске православне богословије у Битољу
(1936), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Извештај за школску 1936/37. годину Српске православне богословије у Битољу
(1937), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Извештај за школску 1937/38. годину Српске православне богословије у Битољу
(1938), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Извештај за школску 1938/39. годину Српске православне богословије у Битољу
(1939), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Извештај за школску 1939/40. годину Српске православне богословије у Битољу
(1940), Битољ: Штампарија и печаторезница „Победа“.
Качарић, Нинослав (2014): „Верска настава у Србији-историјат и перспективе“,
Истраживања у педагогији, Вршац: Високо школа струковних студија за образовање
васпитача, 4(2), 49–64.
Кокотовић, Будимир (2022): „Свети Владика Николај Велимировић и Битољска
богословија“, у: Николајеве студије: међународни часопис за истраживање богословског
и црквеног доприноса Николаја Велимировића, Београд: Хришћански културни центар „др
Радован Биговић“, II, 4, 367–388.
Максић, Славица (2006): Подстицање кративности у школи, Београд: Институт
за педагошка истраживања.
Мандић, Биљана (2023): „Настава нотног певања у Призренској богословији:
интегративни сегмент српске музичке педагогије“, Црквене студије, Ниш: Центар за
црквене студије, Међународни центар за православне студије, 20, 717–732.
Мандић, Биљана, Перковић Ивана (2015): „Наставници музике у српским
православним богословским школама између два светска рата“, Зборник Матице српске
за друштвене науке, Нови Сад: Матица српска, 2/151, 249–275.
Милановић, Биљана (2016): „Обликовање нације кроз креирање националне
уметничке музике у Србији у први https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3275/Disertacija.pdf?sequence=1
&isAllowed=y
Милошевић, Боривоје (2023): „Светосавске прославе у Босни и Херцеговини под
аустроугарском управом“, Црквене студије, Ниш: Центар за црквене студије,
Међународни центар за православне студије, 20, 467–480.
Перковић Ивана, Мандић Биљана (2015): „Парадигма усмено/писано и
педагогија црквеног појања у српским богословским школама“, Зборник Матице српске
за сценску уметност и музику, Нови Сад: Матица српска, 53, 33–49.
Прелић, Младена (1998): „Обнова светосавских прослава код Срба у Будимпе-
шти“, Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLVII, Београд: Етнографски
институт САНУ, 121–135.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
