ИГУМАНИЈA ПАРАСКЕВA СИМЕУНОВИЋ – СВЕДОК СТРАДАЊА И ВАСКРСЕЊА МАНАСТИРА ДЕВИЧА У 20. ВЕКУ
Abstract
У раду се на основу необјављене архивске грађе Епархије Рашко-
призренске доноси сведочење о деловању Игуманије Параскеве Симеуновић, старешине
Манастира Девича, у периоду од 1947. до 1993. године. Манастир Девич припа-
да Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно
културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Међу монашким лицима која
су обележила вековно постојања манастира Девича у Дреници, посебно место припада
Игуманији Параскеви Симеуновић.
Манастир Девич је био потпуно разрушен и опљачкан на почетку Другог
светског рата, околни Албанци су у Девичу мучки убили јеромонаха Дамаскина
Бошковића. После Другог светског рата, у јако тешким околностима, обнову
Манастира започиње јеромонах Макарије Поповић, који је био сабрат Манастира.
Монахиња Параскева Симеуновић је 1947. године дошла у разрушени Манастир,
где уз помоћ јеромонаха Макарија Поповића, и неколико сестара започиње обнову ове
светиње. Обнова Манастира је била веома тешка, сестринство је било суочено са
претњама околних Албанаца, али и локалних комунистичких власти, које остају имуне
на вапаје сестринства Манастира.
Неуморним залагањем Игуманије Параскеве Манастир Девич је потпуно
обновљен у духовном, економском и архитектонском смислу.
References
у Другом светском рату: документа. Београд: Музеј жртава геноцида.
Бошковић, Бранислав (1991): „Преглед специфичности народноослободилачког
покрета на Косову и Метохији 1941-1945. године”. Космет I, Приштина: 211-281.
Vavić, Milorad (1987): „Kontrarevolucionarne organizacije na Kosovu i Metohiji
1941-1945. godine“. Časopis za suvremenu povijest, brој 19, Zagreb:, 49-68.
Гаталовић, Mиомир, Југословенска државна политика на Косову и Метохији
1958-1974 (докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет,
одељење историје, катедра за историју Југославије, Београд, 2014),
Ђорђевић, Тихомир (1984): Наш народни живот, том IV. Београд: Просвета.
Јањетовић, Зоран (2012): „Границе немачке окупационе зоне у Србији 1941–
1944“. Зборник радова, књига 62–2.
Јовић, Саво (2012): Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији:
сведочанства о страдању Српске православне цркве и српског народа од 1945. до 1985.
године. Нови Сад: Православна реч.
Petranović, Branislav (1992): Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd:
Vojnoizdavački i novinski centar.
Станковић, Тодор (1910): Путне белешке по Старој Србији 1871—1898. Београд.
Штрбац, Душан, Смиљанић, Милан (1960): Споменица православних
свештеника – жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби.
Београд: Савез удружења православног свештенства ФНРЈ.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).