СПЦ И АРНАУТИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Abstract
Напад Немачке на Краљевину Југославију 1941. године означио је
почетак страдања Срба и СПЦ. Поред НДХ, страдање СПЦ било је нарочито изражено
на Косову и Метохији. Ова територија налазила се под италијанско-албанском
окупационом влашћу. Арнаути су решили да покушају да у потпуности униште СПЦ на
територији Косова и Метохије свесни чињенице да је кроз векове она била и остала
главни чувар идентитета српског народа. У раду ће, на основу увида у објављену архивску
грађу Епархије рашко-призренске, бити приказана судбина СПЦ и српског народа на
Косову и Метохији за време окупације. За приказивање наведених чињеница користићемо
историјски, аналитички и социолошки метод.
References
Косову и Метохији 1941. Године, Српска политичка мисао бр. 4. Београд: Институт за
политичке студије;
Антонијевић, Ненад (2015): Ратни злочини на Косову и Метохији 1941–1945.
године. Београд: Филозофски факултет;
Антонијевић, Ненад (2009): Албански злочини над Србима на Косову и Метохији
у Другом светском рату. Београд: Музеј жртава геноцида;
Батаковић, Душан (2007): Косово и Метохија историја и идеологија. Београд:
Чигоја;
Батаковић, Душан (1989): Дечанско питање. Београд: Просвета;
Божовић, Вавић, Бранислав, Милорад (1991): Сурова времена на Косову и
Метохији квислинзи и колаборација у Другом светском рату. Београд: Институт за
савремену историју;
Вујовић, Огњен (2023): Ius vitae ac necis и Христос, Црквене студије 20. Ниш:
Центар за црквене студије;
Вујовић, Огњен (2022): Немања као првосвештеник, Национални интерес.
Београд: Институт за политичке студије;
Вујовић, Огњен (2019): Поседи деспота Ђурђа Бранковића у Угарској у
контексту политичких односа Србије и Угарске. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду,
Правни факултет;
Вукоњански, Игор (2013): Правни статус поседа цркава и манастира на Косову
и Метохији после Другог светског рата, Баштина св. 35. Приштина–Лепосавић:
Институт за српску културу;
Дамјановић, Стефан (2022): Српска православна црква на Косову и Метохији од
1945. до 1999. године у извештајима Епископа Павла и Атанасија, Баштина св. 57.
Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу;
Литричин, Мирјана (2011): Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку,
Документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Грачаница–
Београд: Епархија рашко-призренска;
Николић, Леонтије (1923): Српска лавра Високи Дечани. Пећ: Дукађин;
Петровић, Милан (2020): Личност против странке. Београд: CATENA MUNDI;
Самарџић, Радован (1989): Косово и Метохија у српској историји. Београд:
Српска књижевна задруга;
Слијепчевић, Ђоко 3. (2018): Историја Српске православне цркве, књига трећа,
Београд: CATENA MUNDI;
Стојковић, Бобан (2019): Прилог голготи свештенства рашко-призренске
Епархије током Другог светског рата, Баштина св. 49. Приштина–Лепосавић: Институт
за српску културу;
Стојковић, Живорад (1991): Из архива Светог Архијерејског Синода СПЦ.
Београд: БИГЗ;
Теодосије, (2016): ЗАДУЖБИНЕ Косова и Метохије, духовно и културно наслеђе
српског народа. Призрен: Епархија Рашко-Призренска и Косово-Метохијска;
Шапоњић, Бранко (2022): Борба за независност СПЦ након Берлинског конгреса
1878. године, Српска баштина VII/2. Никшић: Институт за српску културу;
Шапоњић, Бранко (2022): Српски етнички простори као поприште борби за
утицај великих сила. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини са привременим
седиштем у Косовској Митровици, Правни факултет;
THE RESPONSE OF THE JUSTICE SYSTEM TO THE MARCH 2004 RIOTS,
osce.org, December 2005. доступно на: https://www.osce.org/files/f/documents/d/0/17181.pdf,
15. 04. 2023.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
