„СА ДЕСНЕ СТРАНЕ СИЛЕ“ (МК 14, 62): ИЗРАЗ СИН ЧОВЕЧИЈИ (Ο ΥΙΟΣ ΤΟΥ ΑΝΘΡΩΠΟΥ) У ЕВАНЂЕЉУ ПО МАРКУ
Abstract
Радом се истражује улога израза ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου у Еванђељу по
Марку. У првом делу рада дата су методолошка полазишта и размотрени правци у
откривању значења која су непосредно претходила делатности Исуса Христа и
настанку најстаријег синоптичког текста. У другом делу испитане су изреке еванђеља
које садрже истраживани израз. Оне су подељене према опису активности Сина
Човечијег у три групе: есхатолошке, страдално-васкрсне и земаљске. Радом се показује
да истраживање улоге израза ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου у једном канонском еванђељу не може
бити исправно изведено без уважавања његове приповедне равни, односно да овај израз
има битну улогу у Марковом приповедању о Исусу Христу, Божијем Сину (1, 1).
References
Bulletin 56, 39–61.
Bauckham, Richard (1999): „The Throne of God and the Worship of Jesus“, in:
Richard Bauckham, The Jewish Roots of Christological Monotheism: Papers from the St.
Andrews Conference on the Historical Origin of the Worship of Jesus, eds. Carey C. Newman,
James R. Davila and Gladys S. Lewis. Leiden: Brill, 43–69.
Baur, Ferdinand Ch (1860): „Die Bedeutung des Ausdrucks: ὁ ὑιὸς τοῦ ἀνθρώπου“,
Zeitschrift für wissenschaftliche Theologie 3, 274–92.
Black, Matthew (1962–1963): „The Son of Man Problem in Recent Research and
Debate“, Bulletin of the John Rylands Library 45, 305–318.
48
Bousset, Wilhelm (1913): Kyrios Christos. Göttingen: Vandenhoeck& Ruprecht.
Bultmann, Rudolf (1979): Die Geschichte der synoptischen Tradition. Göttingen:
Vandenhoeck & Ruprecht.
Burkett, Delbert (1999): The Son of Man Debate: A History and Evaluation. NTS
Monograph Series 107. Cambridge: Cambridge University Press.
Casey, Maurice (1979): Son of Man: The Interpretation and Influence of Daniel 7.
London: SPCK.
Casey, Maurice (1998): Aramaic Sources of Mark ’s Gospel. Cambridge: Cambridge
University Press.
Casey, Maurice (2002): An Aramaic Approach to Q: Sources for the Gospels of
Matthew and Luke. Cambridge: Cambridge University Press.
Casey, Maurice (2007): The Solution to the Son of Man Problem. London – New York:
T & T Clark.
Chronis, Harry (2005): „To Reveal and to Conceal: A Literary-Critical Perspective on
‘the Son of Man’ in Mark“, New Testament Studies 51, 459–481.
Collins, Adela Yarbro (1999): „Mark and His Readers: The Son of God among Jews“,
Harvard Theological Review 92, 393–408.
Collins, Adela Yarbro (2000): „Mark and His Readers: The Son of God among Greeks
and Romans“, Harvard Theological Review 93, 85–100.
Collins, Adela Yarbro and John J. Collins (2008): King and Messiah as Son of God:
divine, human, and angelic Messianic figures in Biblical and related literature. Grand Rapids
(MI): Eerdmans.
Colpe, Carsten (1969): „ὁ ὑιὸς τοῦ ἀνθρώπου“, TheologischesWörterbuch zum Neuen
Testament.
Gnilka, Joachim (1979): Das Evangelium nach Markus. EKK 2. Zürich:
Benziger/Neukirchener.
Gnilka, Joakim (1999): Teologijа Novoga Zavjeta. Prev. sa njem. Ivan Dugandžić.
Zagreb: Kršćanska sadašnjost.
Gunjević, Boris (2008): „Dekonstrukcija mesijanske ideologije: intertekstualna
strategija nemoći u centru moći“, in: Žižek, Slavoj and Boris Gunjević, Bog na mukama / obrati
apokalipse. Rijeka: Ex libris, 223–252.
Chronis, H. L. (2005): „To Reveal and to Conceal: A Literary-Critical Perspective on
‘the Son ofMan’ in Mark“, New Testament Studies 51, 459–481.
Hengel, Martin (1995): Studies in Early Christology. Edinburgh: T & T Clark.
Hoffmann, Paul (1973): „Mk 8,31. Zur Herkunft und markinischen Rezeption einer
alten Überlieferung“, in: Paul Hoffman (ed.), Orientierung an Jesus. Zur Theologie der
Synoptiker. FS Josef Schmid. Freiburg–Basel–Wien: Herder, 170–204.
Hurtado, Larry (2003): Lord Jesus Christ: Devotion to Christ in earliest Christianity.
Grand Rapids: Eerdmans.
Hurtado, Larry and Paul Owen (2012): “Who Is This Son of Man?”: The Latest
Scholarship on a Puzzling Expression of the Historical Jesus. London: Bloomsbury.
Jeremias, Joachim (1960): Die Abendmahlsworte Jesu. Göttingen: Vandenhoeck &
Ruprecht.
Leim, Joshua E. (2013): „In the Glory of His Father: Intertextuality and the Apocalyptic
Son of Man in the Gospel of Mark“, Journal of Theological Interpretation 7/2, 213–232.
Leivestad, Ragnar (1971–1972): „Exit the Apocalyptic Son of Man“, New Testament
Studies 18, 243–267.
49
Luthardt, Christian (1852–1853): Das johanneische Evangelium nach seiner
Eigentümlichkeit geschildert und erklärt. Nürnberg: Geiger.
Marcus, Joel (2003): „Son of Man as Son of Adam “, Biblical Review 110, 38–61.
Müller, Mogens (2008): The Expression ‘Son of Man’ and the Development of
Christology: A History of Interpretation. London: Equinox Pub.
Nickelsburg, George (1972): Resurrection, Immortality and Eternal Life. Cambridge
(MA): Harvard.
Nickelsburg, George W. E. (1992): „Son of Man“, Anchor Bible Dictionary VI, 137–
150.
Rhoads, David and Donald Michie (1982): Mark as Story: An Introduction to the
Narrative of a Gospel. Philadelphia: Fortress Press.
Rummel, Erika (2000): The Confessionalization of Humanism in Reformation
Germany. Oxford Studies in Historical Theology. New York: Oxford University Press.
Schnackenburg, Rudolf (1997): Osoba Isusa Krista u četiri evanđelja. Prev. sa njem.
Ivan Dugandžić. Zagreb: Kršćanska sadašnjost.
Schnelle, Udo (2007): Theologie des Neuen Testaments. UTB 2917. Göttingen:
Vandenhoeck & Ruprecht.
Sjöberg, Erik (1955): Der verborgene Menschensohn in den Evangelien. Lund:
Gleerup.
Strauß, David (1835–1836), Das Leben Jesu, kritisch bearbeitet. Tübingen: Mohr.
Vermes, Geza (1967): „Appendix E: The Use of ב ר נש א / ב ר נ ש in Jewish Aramaic“, in:
Matthew Black, An Aramaic Approach to the Gospels and Acts. Oxford: Clarendon Press, 310–
330.
Vermes, Geza (1973): Jesus the Jew: A Historian ’s Reading of the Gospels. London:
Collins.
Wrede, William (1901): Das Messiasgeheimnis in den Evangelien. Göttingen:
Vandenhoeck & Ruprecht.
Драгутиновић, Предраг (2004): „Основе наративне методе и њен значај за
тумачење Светог писма Новога завета“, Беседа 6, 119–142.
Драгутиновић, Предраг (2010): Увод у Нови Завет. Београд: Православни
богословски факултет.
Јеремиас, Јоаким (2003): „Ово је тијело моје“, Логос 1, 51–68.
Јовановић, Владан (2019): „Библијски израз син чов(ј)еч(и)ји из угла српске
описне лексикографије“, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXII/1, 85–
96.
Поповић, Јустин (2004): Догматика православне цркве, ІІ. Београд: Задужбина
„Свети Јован Златоуст“ Аве Јустина Ћелијског и манастир Ћелије код Ваљева.
Таталовић, Владан (2010а): „Осврт на проблематику историјског Исуса у српској
теолошкој средини (део I)“, у: Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки
проблеми и резултати, књ. 7, прир. Б. Шијаковић. Београд: Православни богословски
факултет, 9–18.
Таталовић, Владан (2010б): „Осврт на проблематику историјског Исуса у српској
теолошкој средини (део II)“, у: Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки
проблеми и резултати, књ. 8, прир. Б. Шијаковић. Београд: Православни богословски
факултет, 9–18.
Таталовић, Владан (2012): „Проблематика ʽСин човечији’ и њена релевантност у
српској теолошкој средини“, у: Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки
проблеми и резултати, књ. 11, прир. Б. Шијаковић. Београд: Православни богословски
факултет, 16–30.
Таталовић, Владан (2016): „Син човечији у Првој Еноховој књизи“, у: Српска
теологија данас, књ. 8, ур. Р. В. Поповић. Београд: Институт за теолошка истраживања
ПБФ, 283–292.
Таталовић, Владан (2017): „Син човечији у масоретском тексту (МТ) Данилове
књиге“, Богословље 1, 49–63.
Таталовић, Владан (2018): „Син човечији у грчком тексту Данилове књиге“,
Богословље 1, 5–16.
Шнеле, Удо (2007): Увод у Новозаветну егзегезу. Прев. са нем. Предраг
Драгутиновић. Београд: Глафира.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).