КИРИЛО-МЕТОДИЕВОТО НАСЛЕДСТВО В РАННАТА СРЪБСКА КНИЖОВНА ТРАДИЦИЯ
Abstract
Най-ранната кирилска писмена традиция по сръбските земи от XII-XIII в., представена в общия южнославянски книжовен фонд от книги, се основава на първите преводи на библейски църковни книги, направени от славянските първоучители Кирил и Методий, както и на преводите, направени от техните ученици през БХ-Х в. в България. В статията се отделя специално внимание на преведените от гръцки език библейски богослужебни книги и се поставя проблема за сръбския светосавски номоканон.
References
Б. Ст. Ангелов. Из старата българска, руска и сръбска литература., кн. II, С., 1967
Ю. Бегунов. Козма Пресвитер в славянских литературах. С., 1973
Д. БогдановиЬ. Српски апракоси у Хиландару. — В: Зборник Владимира Мошина. Београд, 1977, 192-203
Д. БогдановиЬ. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Београд, 1978
Д. БогдановиЬ. Крмчија светога Саве. — В: МНС, Сава Немањић - свети Сава. Историја и предање. Београд, 1979, 91-98
Д. БогдановиЬ. Историја старе српске књижевности. Београд, 1980
Д. БогдановиЬ. Преображај српске цркве. — В: Историја српског народа. Београд, 1981, 315-327
L. Burgmann. Der Codex Vatikanus Graecus 1167 und der serbische Nomokanon. — Зборник радова Византолошког института, 34, 1995, 91-106
J. Vrana. O tipovima, redakcijama i meрusobnom odnosu staroslovenskih evanрelija. — Slavia 26/3, 1957, 321-336
J. Vrana. O tipovima, redakcijama i meôusobnom odnosu staroslovenskih evanôelija. — Slavia, 29/4, 1960, 552-571
J. Vrana. Problematika postanka staroslovenskog prijevoda evanрelja. — Prilozi HFD, Zagreb 1978, 163-168
J. Vrana. O odnosu Vukanova i Mstislavova evandjelja i postanku duljega evandjelistara novije redakcije. — Slavia 54/2, 1985, 141-160
J. Vrana. Evol^ii'a leksièkih varijanata u staroslovenskom prijevodu evanôelja od kraja 10. stoljeæa do poèetka 14. stoljeæa. - Slovo, 41/43, 1991-1993, 5-48
В. Десподова. Карпинското евангелије и неговото место мету словенските полни апракоси. — Slovo, 36, 1986, 171-184
В. Десподова. Проучавање и издавање јужнословенских пуних апракоса. — В: Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа. Београд, 1995, 95-101
Ив. Добрев. Текстът на Добромировото евангелие и втората редакция на старобългарските богослужебни книги. — Български език, 1, 1979, 9-21
Е. Дограмаджиева. Състав на славянските ръкописни четвероевангелия. —Palaeobulgarica, 17/2, 1993, 3-21
Е. Дограмаджиева. Структура на славянските ръкописни четвероевангелия. — Славянска филология, 21, 1993, 22- 30
Н. Драгова. Фрагменти от старобългарското житие на свети княз Борис в балканските средновековни творби. — В: Литературознание и фолклористика. Сборник в чест на 70-годишнината на акад. Петър Динеков.
С., 1983, 93-100
Н. Драгова. Methodiana Juridica. Методиевото наследство в законодателството и в църковното строителство на Балканите. —Балканистика, 2, 1987, 197-218
Н. Драгова. Балканският контекст на старобългарската писмена култура (VIII — XII в.). С., 1992
Ив. Дуйчев. Отношения между южните славяни и Визания през X—XII век. — В: Избрани произведения. Том първи: Византия и славянският свят. С., 1998, 45-86
Д. Дунков. Среднобългарското евангелие пълен апракос от сбирката на И. И. Срезневский (Срезн. 70). — Palaeobulgarica, XIV/2, 1990, 59-68
Л. П. Жуковская. Об объеме первой славянской книги перевода из греческом Киррилом и Мефодием. — Вопроссы славянского языкознания, 7, 1963, 73-81
С. Иванов. О некоторых основных задач описания сербской редакции древнеболгарского литературного языка XII — XV вв. — Palaeobulgarica, VII/1, 1983, 81-83
Кл. Иванова. Правописно-езикови проблеми при описването на южнославянските кирилски ръкописи. — В: Славянска палеография и дипломатика 1, 1980, 102¬109
Кл. Иванова. Болгарская переводная литература X — XIV вв. в контексте “Slavia Orthodoxa”. — Studia slavica medievalia et humanistica, Ricardo Piccio dicata, Roma 1986, 361-371
Кл. Иванова. За един ръкопис с палимпсест от Библиотеката на Йерусалимската патриаршия. — Palaeobugarica, XVIII/2, 1994, 3-31
П. Ивић. Из историје српскохрватског језика. — В: Изабрани огледи, II, Ниш 1991, 181-188
Б. Стипчевич. О српским паримејницима. — В: Симпозиум 1100 годишнина од смртта на Кирил Солунски, 2, Скопје 1970, 347-387
Б. Јовановић. Значајсрпских паримејника за текстолошко разврставање словенског преписа и реконструкцију првобитног Ћирило-Методског оригинала. — ЗИК, 10, 1976, 1-20
Б. Јовановић-Стипчевић. Русална среда у српском рукопису XIII в. — В: МНС, Текстологија средњовековних јужнословен-ских књижевности, САНУ, Научни скупови, књ. X, Одељење језика и књижевности, књ. 2, Београд 1981, 231-282
Б. Јовановић-Стипчевић. Структура, историчност и поетика грчко-словенског паримејника (Преднацрт). — В: Кирило-Методиевскиот (старословенскиот) период и Кирило-Методиевската традиција во Македонија, МАНУ, Скопије 1988, 57-70
Б. Јовановић-Стипчевић. О припреми издања српских паримејника. — В: Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа, Београд 1995, 147-156
И. Карачорова. Към въпроса на Кирило-Методиевия старобългарски превод на Псалтира. — Кирило- Методиевски студии, 6, 1989, 130-245
И. Карачорова. Псалтир — В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник, С. 1992, 379-380
Р. Ковачевић,Стефановић, Д. Језичке разлике између Матичиног и Енинског апостола. — Јужнословенски филолог, 34, 1978, 149-168
Р. Ковачевић, Стефановић, Д. Матичин апостол — XIII век (увод и опис рукописа Д. Богдановић), Београд, САНУ, 1979
Р. Ковачевић, Стефановић, Д. Издање Матичиног апостола. — В: МНС, Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности, САНУ, Научни скупови, књ. X, Одељење језика и књижевности, књ. 2, Београд 1981, 189-193
Е. Коцева. Номоканон. — В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник, С. 1992, 295-296
K. Maksimoviè. Aufbau und Quellen des altrussischen Ustjuiger Nomokanons. — In: Forschungen zur Byzantinischen Rechtsgeschichte, Fontes Minores X, Herausgegeben von Ludwig Burgman., Frankfurt am M. 1998, band 22, 477-508
A. Младеновић. О неким питањима стварања српске редакције старословенског језика. — Археографски прилози, 17, 1995, 7-18
V. Mošin. Slavenska redakcija prologa Konstantina Mokisijskog u svijetlosti vizantijsko-slavenskih odnosa XII—XIII vijeka. — Zbornik historijskog instituta, 2, 1959, 17-68
V. Mošin. О periodizaciji rusko-južnoslovenskih književnih veza. - Slovo, 12, 1962, 13-130
L. Moszicski. Starocerkiewno-s3oviacski aprakos. — Studia za Filologii polskiej i s3owianiskiej, 2, Warszawa 1957, 373-395
O. Nedeljkoviæ. Vukanovo jevanöelje i problem punog aprakosa. — Slovo, 18-19, 1969, 41-90
O. Недељковић. Редакције старословенског јеванђеља и старословенска синонимика. —
В: Симпозиум 1100-годишнина од смртта на Кирил Солунски, кн. 2, Скопје 1970, 269-278
O. Nedeljkoviæ. Problem strukturnih redakcija starosloven- skog prijevoda Apostola. — Slovo, 22, 1972, 27-40
Св. Николова. Патерик, Патерични разкази. — В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник, С. 1992, 322-324
Ст. Новаковић. Охридска архијепископија у почетку XI в. — Глас СКА, 76/ 46, 1908, 1-62
М. Пешикан. Мокропољско четверојеванђеље из XIII века — споменик значаще фазе у развоју старе српске писменост. — ЗМС за филологију и лингвистику, 16/1, Нови Сад 1973, 61-88
М. Пешикан, Јовановић, Г. Текстолошки састав и основне одлике текста најстаријих српских четверо- јеванђељ. — Јужнословенски филолог, 31, 1974/5, 23-53
С. Пириватрич. Самуиловата държава. Обем и характер. С., 2000
Г. Попов. Новооткрити химнографски произведения на Климент Охридски и Константин Преславски. — Български език, 32/1, 1982, 3-26
H. H. Розов. Южнославянские рукописи Синайского монастыря. — В: Научные доклады Вышей школы, Филологические науки, М. 1962, 129 — 138
И. Снегаров. История на Охридската архиепископия, т. I, С. 1924
И. Снегаров. Кратка история на съвременните православни църкви (българска, руска и сръбска), т. II, С.1946
И. Снегаров. Духовно-културни връзки между България и Русия през средните векове, С. 1950
А.-М. Тотоманова. Редакции на старобългарския език. — В: Изследвания по Кирило-Методиевистика, С. 1985, 192-203
Р. Трифонова. Към хипотезата за съществуване на житиен текст за свети княз Борис. — В: Преславска книжовна школа, С. 1998, т. III, с. 49-53
Ђ. Трифуновић. Житије из времена светога Саве. — В: Спаљивање моштију светога Саве 1594 - 1994, Зборник радова, Београд 1997, 39-54
С. Троицки. Како треба издати Светосавску Крмчију (Номоканон са тумачењима). — Споменик, 4, 1952, 1¬114
С. Троицки. Црквено-политичка идеологија Светосавске Крмчије и Властареве Синтагме. — Глас САН, 212, 1953, 155-206
Я. Н. Щапов. Византийское и южнославян-ское правовое наследие в Руси XI—XIII вв., М. 1978
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).