КИРИЛО-МЕТОДИЕВОТО НАСЛЕДСТВО В РАННАТА СРЪБСКА КНИЖОВНА ТРАДИЦИЯ

  • Радослава Станкова

Abstract

Най-ранната кирилска писмена традиция по сръбските земи от XII-XIII в., представена в общия южнославянски книжовен фонд от книги, се основава на първите преводи на библейски църковни книги, направени от славянските първоучители Кирил и Методий, както и на преводите, направени от техните ученици през БХ-Х в. в България. В статията се отделя специално внимание на преведените от гръцки език библейски богослужебни книги и се поставя проблема за сръбския светосавски номоканон.

References

А. А. Алексеев. Текстология славянской Библии., Санкт Петербург 1999

Б. Ст. Ангелов. Из старата българска, руска и сръбска литература., кн. II, С., 1967

Ю. Бегунов. Козма Пресвитер в славянских литературах. С., 1973

Д. БогдановиЬ. Српски апракоси у Хиландару. — В: Зборник Владимира Мошина. Београд, 1977, 192-203

Д. БогдановиЬ. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Београд, 1978

Д. БогдановиЬ. Крмчија светога Саве. — В: МНС, Сава Немањић - свети Сава. Историја и предање. Београд, 1979, 91-98

Д. БогдановиЬ. Историја старе српске књижевности. Београд, 1980

Д. БогдановиЬ. Преображај српске цркве. — В: Историја српског народа. Београд, 1981, 315-327

L. Burgmann. Der Codex Vatikanus Graecus 1167 und der serbische Nomokanon. — Зборник радова Византолошког института, 34, 1995, 91-106

J. Vrana. O tipovima, redakcijama i meрusobnom odnosu staroslovenskih evanрelija. — Slavia 26/3, 1957, 321-336

J. Vrana. O tipovima, redakcijama i meôusobnom odnosu staroslovenskih evanôelija. — Slavia, 29/4, 1960, 552-571

J. Vrana. Problematika postanka staroslovenskog prijevoda evanрelja. — Prilozi HFD, Zagreb 1978, 163-168

J. Vrana. O odnosu Vukanova i Mstislavova evandjelja i postanku duljega evandjelistara novije redakcije. — Slavia 54/2, 1985, 141-160

J. Vrana. Evol^ii'a leksièkih varijanata u staroslovenskom prijevodu evanôelja od kraja 10. stoljeæa do poèetka 14. stoljeæa. - Slovo, 41/43, 1991-1993, 5-48

В. Десподова. Карпинското евангелије и неговото место мету словенските полни апракоси. — Slovo, 36, 1986, 171-184

В. Десподова. Проучавање и издавање јужнословенских пуних апракоса. — В: Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа. Београд, 1995, 95-101

Ив. Добрев. Текстът на Добромировото евангелие и втората редакция на старобългарските богослужебни книги. — Български език, 1, 1979, 9-21

Е. Дограмаджиева. Състав на славянските ръкописни четвероевангелия. —Palaeobulgarica, 17/2, 1993, 3-21

Е. Дограмаджиева. Структура на славянските ръкописни четвероевангелия. — Славянска филология, 21, 1993, 22- 30

Н. Драгова. Фрагменти от старобългарското житие на свети княз Борис в балканските средновековни творби. — В: Литературознание и фолклористика. Сборник в чест на 70-годишнината на акад. Петър Динеков.
С., 1983, 93-100


Н. Драгова. Methodiana Juridica. Методиевото наследство в законодателството и в църковното строителство на Балканите. —Балканистика, 2, 1987, 197-218

Н. Драгова. Балканският контекст на старобългарската писмена култура (VIII — XII в.). С., 1992

Ив. Дуйчев. Отношения между южните славяни и Визания през X—XII век. — В: Избрани произведения. Том първи: Византия и славянският свят. С., 1998, 45-86

Д. Дунков. Среднобългарското евангелие пълен апракос от сбирката на И. И. Срезневский (Срезн. 70). — Palaeobulgarica, XIV/2, 1990, 59-68

Л. П. Жуковская. Об объеме первой славянской книги перевода из греческом Киррилом и Мефодием. — Вопроссы славянского языкознания, 7, 1963, 73-81

С. Иванов. О некоторых основных задач описания сербской редакции древнеболгарского литературного языка XII — XV вв. — Palaeobulgarica, VII/1, 1983, 81-83

Кл. Иванова. Правописно-езикови проблеми при описването на южнославянските кирилски ръкописи. — В: Славянска палеография и дипломатика 1, 1980, 102¬109

Кл. Иванова. Болгарская переводная литература X — XIV вв. в контексте “Slavia Orthodoxa”. — Studia slavica medievalia et humanistica, Ricardo Piccio dicata, Roma 1986, 361-371

Кл. Иванова. За един ръкопис с палимпсест от Библиотеката на Йерусалимската патриаршия. — Palaeobugarica, XVIII/2, 1994, 3-31

П. Ивић. Из историје српскохрватског језика. — В: Изабрани огледи, II, Ниш 1991, 181-188

Б. Стипчевич. О српским паримејницима. — В: Симпозиум 1100 годишнина од смртта на Кирил Солунски, 2, Скопје 1970, 347-387

Б. Јовановић. Значајсрпских паримејника за текстолошко разврставање словенског преписа и реконструкцију првобитног Ћирило-Методског оригинала. — ЗИК, 10, 1976, 1-20

Б. Јовановић-Стипчевић. Русална среда у српском рукопису XIII в. — В: МНС, Текстологија средњовековних јужнословен-ских књижевности, САНУ, Научни скупови, књ. X, Одељење језика и књижевности, књ. 2, Београд 1981, 231-282

Б. Јовановић-Стипчевић. Структура, историчност и поетика грчко-словенског паримејника (Преднацрт). — В: Кирило-Методиевскиот (старословенскиот) период и Кирило-Методиевската традиција во Македонија, МАНУ, Скопије 1988, 57-70

Б. Јовановић-Стипчевић. О припреми издања српских паримејника. — В: Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа, Београд 1995, 147-156

И. Карачорова. Към въпроса на Кирило-Методиевия старобългарски превод на Псалтира. — Кирило- Методиевски студии, 6, 1989, 130-245

И. Карачорова. Псалтир — В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник, С. 1992, 379-380

Р. Ковачевић,Стефановић, Д. Језичке разлике између Матичиног и Енинског апостола. — Јужнословенски филолог, 34, 1978, 149-168

Р. Ковачевић, Стефановић, Д. Матичин апостол — XIII век (увод и опис рукописа Д. Богдановић), Београд, САНУ, 1979

Р. Ковачевић, Стефановић, Д. Издање Матичиног апостола. — В: МНС, Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности, САНУ, Научни скупови, књ. X, Одељење језика и књижевности, књ. 2, Београд 1981, 189-193

Е. Коцева. Номоканон. — В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник, С. 1992, 295-296

K. Maksimoviè. Aufbau und Quellen des altrussischen Ustjuiger Nomokanons. — In: Forschungen zur Byzantinischen Rechtsgeschichte, Fontes Minores X, Herausgegeben von Ludwig Burgman., Frankfurt am M. 1998, band 22, 477-508

A. Младеновић. О неким питањима стварања српске редакције старословенског језика. — Археографски прилози, 17, 1995, 7-18

V. Mošin. Slavenska redakcija prologa Konstantina Mokisijskog u svijetlosti vizantijsko-slavenskih odnosa XII—XIII vijeka. — Zbornik historijskog instituta, 2, 1959, 17-68

V. Mošin. О periodizaciji rusko-južnoslovenskih književnih veza. - Slovo, 12, 1962, 13-130

L. Moszicski. Starocerkiewno-s3oviacski aprakos. — Studia za Filologii polskiej i s3owianiskiej, 2, Warszawa 1957, 373-395

O. Nedeljkoviæ. Vukanovo jevanöelje i problem punog aprakosa. — Slovo, 18-19, 1969, 41-90

O. Недељковић. Редакције старословенског јеванђеља и старословенска синонимика. —
В: Симпозиум 1100-годишнина од смртта на Кирил Солунски, кн. 2, Скопје 1970, 269-278


O. Nedeljkoviæ. Problem strukturnih redakcija starosloven- skog prijevoda Apostola. — Slovo, 22, 1972, 27-40

Св. Николова. Патерик, Патерични разкази. — В: Старобългарска литература. Енциклопедичен речник, С. 1992, 322-324

Ст. Новаковић. Охридска архијепископија у почетку XI в. — Глас СКА, 76/ 46, 1908, 1-62

М. Пешикан. Мокропољско четверојеванђеље из XIII века — споменик значаще фазе у развоју старе српске писменост. — ЗМС за филологију и лингвистику, 16/1, Нови Сад 1973, 61-88

М. Пешикан, Јовановић, Г. Текстолошки састав и основне одлике текста најстаријих српских четверо- јеванђељ. — Јужнословенски филолог, 31, 1974/5, 23-53

С. Пириватрич. Самуиловата държава. Обем и характер. С., 2000

Г. Попов. Новооткрити химнографски произведения на Климент Охридски и Константин Преславски. — Български език, 32/1, 1982, 3-26

H. H. Розов. Южнославянские рукописи Синайского монастыря. — В: Научные доклады Вышей школы, Филологические науки, М. 1962, 129 — 138

И. Снегаров. История на Охридската архиепископия, т. I, С. 1924

И. Снегаров. Кратка история на съвременните православни църкви (българска, руска и сръбска), т. II, С.1946

И. Снегаров. Духовно-културни връзки между България и Русия през средните векове, С. 1950

А.-М. Тотоманова. Редакции на старобългарския език. — В: Изследвания по Кирило-Методиевистика, С. 1985, 192-203

Р. Трифонова. Към хипотезата за съществуване на житиен текст за свети княз Борис. — В: Преславска книжовна школа, С. 1998, т. III, с. 49-53

Ђ. Трифуновић. Житије из времена светога Саве. — В: Спаљивање моштију светога Саве 1594 - 1994, Зборник радова, Београд 1997, 39-54

С. Троицки. Како треба издати Светосавску Крмчију (Номоканон са тумачењима). — Споменик, 4, 1952, 1¬114

С. Троицки. Црквено-политичка идеологија Светосавске Крмчије и Властареве Синтагме. — Глас САН, 212, 1953, 155-206

Я. Н. Щапов. Византийское и южнославян-ское правовое наследие в Руси XI—XIII вв., М. 1978
Published
2004-10-01