ПОЛИТИЧКА И ЦРКВЕНА ПОЗАДИНА МОНАШЕЊА КРАЉА ДРАГУТИНА

  • Владимир Алексић
  • Војислав Живковић

Abstract

У раду се анализира монашење краља Драгутина, са посебним освртом на политичку позадину тог чина. Канонски прописан обред примања велике схиме подудара се са описом Драгутиновог монашења у последњем делу његовог житија. Такође, уочени су дубљи мотиви који су бившег владара навели на повлачење из световног живота и абдикацију у корист сина Владислава. Они се доводе у везу са краљевим односом са братом Милутином и актуелним проблемом наследника српског престола.

References

Извори
ВИИНЈ VI: Фрањо Баришић, Божидар Ферјанчић (ур.) (1986): Византијски
извори за историју народа Југославије VI. Београд: Византолошки институт САНУ.
Данило II (1935): Животи краљева и архиепископа српских (приредио Лазар
Мирковић), Београд.
Данилови настављачи (1989): Данилов ученик, други настављачи Даниловог
зборника. (приредио Гордон Мак Даниел) Београд.
Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Светога Симеона. (приредила
Радмила Маринковић), Београд.
Марјановић-Душанић, Смиља (2002): „Повеља краља Милутина опатији Свете
Марије Ратачке“. у: Стари српски архив 1, Београд, 13-30.
Порчић, Небојша (2002): „Писмо краља Владислава II дубровачком кнезу и
општини“. у: Стари српски архив 1, Београд, 31-55.
Радић, Радивој (2005): „Краљ Милутин у венецијанском документу из 1313.
године“, у: Манастир Бањска и доба краља Милутина: зборник са научног скупа
одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Ниш, 91-96.
Свети Сава (2008): Свети Сава, сабрани списи (приредио Димитрије
Богдановић), Београд.
Теодосије (1988): Житија (приредио Димитрије Богдановић), Београд.
Трифуновић, Ђорђе (2011). Повеља краља Милутина манастиру Бањска;
Светостефанска хрисовуља 2. Београд.
Литература
Goldfus, Haim (1995): „The Monastery of St. Theoctistus in Judean desert“. у: Liber
Annuus 45, Paris, 247-292.
Patrich, Joseph (1995). Sabas, Leader of Palestinian Monasticism. Washington:
Dumbarton Oaks Studies.
Алексић, Владимир (2006): „Византија – држава и народ - у делу Razgovor ugodni
naroda Slovinskoga Андрије Качића Миошића“. у: Ниш и Византија 5, Ниш, 545-563.
Алексић, Владимир (2015): „Српски деспот, монах Доротеј - великосхимник
Јован Каливит“. у: Натписи и записи 1, Београд, 131-139.
Алексић, Владимир, Обрадовић, Душан (2017): „Брачна политика краља
Милутина и сукоб Стефана Дечанског и Константина“. у: Београдски историјски гласник
8, Београд, 21-39.
Благојевић, Милош (1991): „Српско краљевство и "државе" у делу Данила II“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 139-155.
Благојевић, Милош (2001). Државна управа у српским средњовековним
земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
Благојевић, Милош (2004): „Српске владарке-ктитори Хиландара“. у:
Хиландарски зборник 11, Београд, 7-26.
Благојевић, Милош (2008): „Српски сабори и сабори отачаства Немањића и
Лазаревића“. у: Глас САНУ, одељење историјских наука 14, 1-40.
Божанић, Снежана (2006). Ибарско језгро светостефанског властелинства.
Историјски архив "Срем"; Нови Сад : Филозофски факултет.
Божић, Иван (1956): „Коњ добри и оружје: уз члан 48. Душановог законика“. у:
Зборник Матице српске 13/14, 85-92.
Бојовић, Бошко (1999). Краљевство и светост: политичка филозофија
средњовековне Србије. Београд: Службени лист СРЈ.
Велимировић, Николај (2001). Охридски пролог. Охрид: Канео.
Влаховић, Влајко (1933): „Литургички материјал у старим српским
биографијама 13. века: Крсни знак“. у: Богословље: Орган Православног богословског
факултета у Београду, година 8, св. 1, 60-78.
Војводић, Драган (2016): „Родословне представе и идеја прародитељства у
манастиру Студеници“. у: Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, Зборник
радова са научног скупа, Београд, 253-268.
Гранић, Филарет (1935): „Одредбе Хиландарског типика Св.Саве о ступању у
манастирску заједницу и у делокругу братског сабора“. у: Гласник СНД 15 (1935),
Београд, 53-60.
Грујић, Радослав (1932): „Велика схимна кнегиње Милице, удовице Лазареве“.
у: Гласник Скопског научног друштва, 11, Скопље, 237–239.
Грујић, Радослав (1932а): „Промена имена при монашењу код средњовековних
Срба“, Гласник Скопског научног друштва, 11, Скопље, 239-240.
Динић, Михаило (1951): „Област краља Драгутина после Дежева“. у: Глас САН
203, Београд, 61-82.
Динић, Михаило (1955): „Однос између краља Милутина и Драгутина“. у: ЗРВИ
3, Београд, 49-80.
Ђорђевић, Иван (1987): „Представа Светог Саве Јерусалимског у студеничкој
Богородичиној цркви“. у: Богословље: орган Православног богословског факултета у
Београду, год. 31, бр. 1, 171-182.
Ђурић, Иван (1991): „Дежевски сабор у делу Данила II“. у: Архиепископ Данило
Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година од смрти 1987.
године, САНУ, Београд, 169-197.
Живковић, Војислав. "Континуитет грађанског рата Драгутина и Милутина" у:
Византијско-словенска Чтенија III, Зборник радова са Међународне научне
конференције, одржане 23. новембра 2019. године на Универзитету у Нишу, Центар за
византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за
црквене студије, Ниш 2020, 237-250.
Живојиновић, Мирјана (1980): „Житије архиепископа Данила II као извор за
ратовање Каталинске компаније“ у: ЗРВИ 19, Београд, 251-273.
Ивановић, Милош (2016): „Насилне промене на српском престолу у Даниловом
зборнику“. у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности 8,
Научни скуп Деспотовац-Манасија, Деспотовац-Београд, 113-129.
Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополитије српске цркве у средњем
веку. Београд: Народна књига.
Јанковић, Марија (1991): „Данило, бањски и хумски епископ“. у: Архиепископ
Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година од смрти
1987. године, САНУ, Београд, 83-88.
Јањић, Драгана (2009): „Бањска епископија и разлози њеног оснивања“. у:
Баштина: св. 27, Приштина, 103-114.
Јањић, Драгана (2019): „Монашки покрет у канонима Васељенских сабора“. у:
Зборник радова: Православно монаштво, Центар за црквене студије, Ниш, 35-45.
Јечменица, Дејан (2018). Немањићи другог реда, Београд: Филозофски факултет.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (1991): „Доментијан и архиепископ Данило II“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 237-243.
Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна
задруга.
Калић, Јованка (1996): „Рашки престо краља Стефана Драгутина“. у: Свети
Ахилије у Ариљу: историја, уметност: зборник радова са научног скупа, 7-11.
Капиџија, Елмедина (2010): „Вјерска политика „сремског краља“ Драгутина“. у:
Хисторијска трагања 5, Сарајево, 187-202.
Кисас, Сотириос (1991): „Данило II и солунска околина: белешке о византијско-
српским односима почетком 14. века“. у: Архиепископ Данило Други и његово доба,
међународни научни скуп поводом 650 година од смрти 1987. године, САНУ, Београд,
29-39.
Коматина, Ивана (2014): „Ана Дандоло - прва српска краљица?“, у: Зборник
Матице српске за историју св. 89, Нови Сад, 7-22.
Коматина, Ивана (2017): „Rex Serviae у угарској краљевској титули од 1202. до
1402. године“. у: Зборник радова Ниш и Византија 16, 51-66.
Копривица, Марија (2015): „ „Држава“ краљице Јелене“. у: Јелена – краљица,
монахиња, светитељка: тематски зборник радова посвећен краљици Јелени, Манастир
Градац, 15-26.
Копривица, Марија (2019): „Идиоритамско монаштво у средњовековној Србији“.
у: Зборник радова: Православно монаштво, Центар за црквене студије, Ниш, 167-179.
Костић, Драгутин (1937): „Двоструко монашко име краљице Јелене, удовице
Вукашинове“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду,
година 12, св. 3-4, 262-266.
Крстић, Александар (2016): „The rival and the vasal of Charles Robert of Anjou:
King Vladislav II Nemanjić“. у: Banatica 26-2, 33-51.
Крстић, Дарко (2016): „Стефан Дечански као антипод изгубљеном сину (Лк
15,11-32) - библијска апологија краља Милутина у списима Данила Другог“. у: Philologia
Mediana : годишњак за српску и компаративну књижевност. год. 8, бр. 8, 87-98.
Лазаревић, Драгана (1990): „Територија краља Драгутина“. у: Гласник
Историјског архива Ваљева 25, Историјски архив Ваљево, 5-26.
Ласкарис, Михаило (1997). Византијске принцезе у средњовековној Србији.
Подгорица: Унирекс
Мак Даниел, Гордон (1985): „Данилов зборник као Данилов „festschrift“. у:
НССУВД 14/1, Београд, 177-181.
Мак Даниел, Гордон (1991): „Генезис и састављање Даниловог зборника“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 217-224.
Маловић, Марица (1979). Стефан Дечански и Зета. Титоград: Историјски
институт Црне Горе.
Маринковић, Радмила (1998): „Лик краља Драгутина у Даниловом зборнику“. у:
Рачански зборник 3, Бајина Башта, 105-122.
Марјановић-Душанић Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића. Београд:
Клио.
Марјановић-Душанић, Смиља (2007). Свети краљ, култ Стефана Дечанског,
Београд: САНУ
Милутиновић, Бранислав, Радић, Радивој (1994): „О времену замонашења
царице Јелене : једна претпоставка“. у: ЗРВИ 33, Београд, 195-202.
Мирковић, Лазар (1926). Православна литургика II. Београд: Родољуб.
Митровић, Катарина, Копривица, Марија (2016): „Београдско-мачванска
епископија између православља и католичанства“. у: Прилози за КЈИФ 82, Београд, 3-18.
Михаљчић, Раде, Ћирковић, Сима (1999). Лексикон српског средњег века,
Београд: Knowledge.
Мишић, Синиша (1997): „Земља у држави Немањића“. у: Годишњак за
друштвену историју, год. 4, бр. 2/3, 133-146.
Мишић, Синиша (2009): „Српско-бугарски односи на крају 13. века“. у: ЗРВИ 46,
Београд, 333-340.
Мишић, Синиша (2011): „Топлица у титули великог кнеза Вукана Немањића“. у:
Стефан Немања и Топлица, зборник радова Центар за црквене студије, Ниш, 19-25.
Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд:
Научно дело.
Павловић, Леонтије (1965). Култови лица код Срба и Македонаца. Смедерево:
Народни музеј.
Петковић, Сретен (1987): „Представа светог Саве Јерусалимског у олтару пећке
цркве Светих апостола“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у
Београду, година 31, св. 1, 171-182.
Петровић, Владета, Фостиков, Александра (2014): „Цркве и манастири у
повељама кнегиње Милице“. у: Кнегиња Милица - монахиња Јевгенија и њено доба :
тематски зборник, радови са научног симпозијума одржаног 12. септембра 2014. године
у Манастиру Љубостиња, Трстеник : Народни универзитет Трстеник : Народна
библиотека "Јефимија"; Београд : Филозофски факултет, 127-137.
Петровић, Соња (2001): „Нешто о општим местима: пад с коња“. у: Словенско
средњовековно наслеђе, Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Београд, 443-
462.
Пириватрић, Срђан (2011): „Податак Нићифора Григоре о хронологији брака
Стефана Дечанског и Марије Палеолог”. у: Споменица академика Симе Ћирковића,
Византолошки институт САНУ, 337-347.
Поповић, Даница (1999/2000): „Култ краља Драгутина, монаха Теоктиста“. у:
ЗРВИ 38, Београд, 309-326.
Поповић, Даница (2013): „Када је краљ Стефан Првовенчани уврштен међу
светитеље? Прилог проучавању владарске „канонизације“ у средњовековној Србији“. у:
ЗРВИ 50/2, Београд, 573-585.
Поповић, Мирослав (2016): „Стефан Драгутин и римокатоличка црква“. у:
Баштина: св. 41, Приштина, 77-99.
Поповић, Мирослав (2017): „Један осврт на питање култа Стефана Драгутина у
нашој историографији“. у: Наш траг, часопис за књижевност, уметност и културу 1-4,
Велика Плана, 205-217.
Поповић, Павле (2000). Стара српска књижевност. Београд: ЗУНС.
Радојичић, Ђорђе (1936): „Зашто је Студеница посвећена св. Богородици
Благодетелници (Евергетиди)“. у: Богословље: Орган Православног богословског
факултета у Београду, година 11, св. 3, 294-300.
Радојчић, Светозар (1986): „Краљева црква у Студеници“. у: Осам векова
Студенице. Зборник радова, Свети архијерејски синод Српске православне цркве,
Београд, 207-214.
Ружичић, Гојко (1972): „Црквена припаност краља Драгутина“. у: Зборник
Матице српске за историју 6, Нови Сад, 85-86
Станојевић, Станоје (1935). Краљ Урош. Београд: Геце Кон.
Станојевић, Станоје, Соловјев Александар (1933): „Кад је умро краљ Радослав?“.
у: Глас СKA CLVI, Београд, 161—169.
Тодић, Бранислав (2016): „Задужбине краља Милутина у делу архиепископа
Данила Другог“. у: Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, Зборник радова са
научног скупа, Београд, 133-156.
Тончева, Христина (2019): „Великата ангелска схима в зографски требник от XIII
век“. Црквене студије 16/2, Ниш, 609-618.
Трифуновић, Ђорђе (1976). Проза архиепископа Данила II. Београд: „Вук
Караџић“.
Троицки, Сергије (1940): „Надлежност у погледу примања монаха у манастир
(канонска норма)“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у
Београду, година 15, св. 3-4, 294-309.
Ћирковић, Сима (1981): „Београд под краљем Душаном?“. у: Зборник
историјског музеја Србије 17-18, Београд, 37-45.
Ћирковић, Сима (1998): „Краљ Стефан Драгутин“. Рачански зборник 3, Бајина
Башта, 11-20.
Узелац, Александар (2011): „Најамничке војске краља Стефана Уроша II
Милутина“. у: Војно-историјски гласник 2, Београд, 9-27.
Узелац, Александар (2014): „О српској принцези и бугарској царици Ани: прилог
познавању бракова краља Милутина“. у: Историјски часопис 63, Београд, 29-46.
Узелац, Александар (2015). Под сенком пса; Татари и јужнословенске земље у
другој половини 13. века. Београд: Утопија.
Харди, Ђура (2007): „Да ли је у Митровици 1314. године дошло до сусрета
сремског краља Драгутина и угарског краља Карла Роберта?“. у: Споменица историјског
архива Срем 6, Сремска Митровица, 100-111.
Харди, Ђура (2019): „О дипломатској мисији Светог Саве код угарског краља
Андрије II“. у: Црквене студије 16/1, 235-248.
Цвитковац, Немања (2019): „Црквена припадност краља Драгутина после 1291.
године“. у: Баштина, св. 48, Приштина, 355-371.
Шуица, Марко (1997): „Завера властеле против кнеза Стефана Лазаревића 1398.
године“. у: Историјски гласник: Орган Историјског друштва 1-2, 7-24.
Published
2021-03-03