ИСТОРИЈА МАНАСТИРА СВЕТИХ АРХАНГЕЛА У ДРАГАНЦУ
Abstract
У раду се бавимо историјатом манастира Драганац, данас јединим живим манастиром у Косовском Поморављу. Косовско Поморавље представља својеврсну тромеђу Македоније, Јужне Србије (Јабланице и Пчиње) и Косова и Метохије. Рад је заснован на архивалијама Епархије рашко-призренске, историјским изворима, али и усменим предањима. Приказујемо оснивање манастира, као и рад прве школе при манастиру, делатност и заслуге драганачких игумана. У раду доносимо и податке о градитељима и зографима ове српске светиње, али и знаменитим дародавцима чијим заслугама је манастирска црква обновљена у периоду 1865–1869. године. Рад има за циљ да ближе осветли улогу овог манастира на пољу верске и просветно- хуманитарне делатности међу Србима у Косовском Поморављу.
References
Архива Епархије рашко-призренске (АЕРП)
Гласник - службени лист Српске Православне Цркве
Православље – новине Српске Патријаршије
Свети Кнез Лазар – часопис за духовни препород, Епархије рашко-призренске
Цариградски гласник
Благојевић Милош (2007), Територије кнеза Лазара на Косову и Метохији, у Зборник Косова и Метохије, Косовска Митровица, преузето 17.7. 2018. са https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/Kosovo/02MilosBlagojevic.pdf
Вучковић Владимир (2007), Организација Српске православне цркве у новим крајевима Кнежевине Србије после Берлинског конгресa, Пирот.
Ђилас Јагош (1969): Српске школе на Косову од 1856. до 1912, Приштина.
Женарју С. Ивана (2014), Црквена уметност и верска обнова у рашко-призренској епархији (1839–1912), рукопис докторске дисертацијe, Београд.
Ивановић Милан (2004), Прилози упознавању делатности сликара (зографа), дуборезаца, градитеља и донатора из Македоније на српским црквеним споменицима Косова и Метохије, Вардарски зборник (2004), Београд: Српска академија наука и уметности.
Karpat K. Hemal (1972), Transformation of the Ottoman State, 1789–1908, International Journal of Middle East Studies, Vol. 3, No. 3, Cambridge University Press, Cambridge.
Miklosich Franc (1858), Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae: Apud guilelmum Braumüller.
Меморандум о Косову и Метохији Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, (2003), Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд.
Милеуснић Слободан (1999), Светиње Косова и Метохије, Нови Сад, Београд: Православна реч, Војноиздавачки завод.
Милојевић С. Милош (1881), Наши манастири и калуђерство, Београд: Код „Св. Саве“.
Станковић Богомир (1994), Српски венац Косовског Поморавља, Ниш: Удружење Гњиланаца „Кнез Лазар”.
Станковић Тодор (1910), Путне белешке по Старој Србији, Београд: Књижевни фонд Илије М. Коларца.
Стојанчевић Владимир (1971), Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.
Милорад Миња Филић (2006), Манастир Драганац, Ваљево. Цвијић Јован (1911), Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије: с проматрањима у Јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, у Тесалији и Епиру, књига 3, Београд: Српска краљевска академија.
Џамбазовски Климе (1960), Културно-општествените врски на Македонците со Срби во тек на XIX век, Скопје.
Црква, Календар Српске православне цркве
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).