ЈАНСЕНИЗАМ У СТЕНДАЛОВОМ РОМАНУ ЦРВЕНО И ЦРНО

  • Нермин Вучељ
Keywords: јансенизам, језуитизам, белизам, Црква, Рестаурација.

Abstract

После Револуције (1789–1799) и Наполеонове епохе (1799–1814), с
повратком Бурбона у Француској наступа период Рестаурације (1814–1830) током
којег су појединци и покрети били сумњичени за политички, друштвени и етички
преступ. Тако су у конзервативном миљеу обновљеног Старог режима прогањани нови
јакобинци, либерали, калвинисти, сви критички освешћени људи који су пружали отпор
конформистичком лицемерју, а које је владајућа структура уобичајено подводила под
одредницу – јансенисти. У том контексту је у Француској прогоњени јансенизам, као
високо морална опозициона струја унутар католичанства, наилазио на репресију од
стране институционализованог политички ангажованог језуитизма, што јесте
политичка димензија Стендаловог романа Црвено и црно. У овом истраживању се
аналитички разматра како је Стендал употребио јансенистичку доктрину у критичкој
анализи француског друштва доба Рестаурације, коју је извео у свом роману, и
теоријски се утврђују тачке сусрета између пишчеве животне филозофије,
терминолошки означене као белизам, и јансенистичке етике.

References

Извори



Паскал, Блез (2002). Писма провинцијалцу и пречасним оцима језуитима
Превод Мира Вуковић. Београд: Плато.
„Римљанима Посланица Светога Апостола Павла“. У: Библија или
Писмо Старога и Новога Завјета. Превод Вук Стефановић Караџић.
Британско и инострано библијско друштво / Љубљана: ЧГП Дело, 1991, 156–170
Стендал, Анри Бел (1991). Црвено и црно. Превод с француског
Јовановић. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.
Journal des débats politiques et littéraires, 15 juin 1829. Gallica, Bibliothèque
nationale de France.
Stendhal, Henri Beyle (1998). Le Rouge et le Noir. Paris: Brodard & Taupin



Литература



Андерсон, Метју С. (2003): Европа у осамнаестом веку 1713– 1789.
енглеског С. Деканић, Б. Радевић-Стојиљковић, Д. Стојиљковић. Београд: Clio.
Витановић, Слободан (2006): Епохе и правци у француској књижевности
Београд: Чигоја.
Колаковски, Лешек (1998). Бог нам ништа није дужан. Превод с енглеског
Ристо Тубић. Београд: Плато.
Коцјубински, С. Д. (1951): „Класични прозни писци“, у: Историја француске
књижевности од најстаријих времена до Револуције 1789, редактори Анисимов
Макуљски, Смирнов. Превод Милан Кашанин. Београд: Научна књига, 423–446
Марић, Сретен (2009): О Стендалу. Београд: Службени гласник.
Настев, Божидар (1978): Велика романсијерска остварења. Стендал
Француска књижевност 2, ур. Бранко Џакула. Сарајево – Београд: Свјетлост
301–315.
Bourdenet Xavier et José-Luis Diaz (2017): Le Rouge et le Noir devant la
1830–1894), Société Études romantiques et dix-neuvièmistes, Archives Agrégation
Lettres. . 1.7.2017
Cornette, Joël (2012): „Les jansénistes. Dieu, la grâce et la politique“, In: L
Paris: Sophia Publications, no 374, 38–67.
Diderot, Denis (1994): „Irréligieux“, In: Diderot, Œuvres, tome I – Philosophie.
Édition établie par Laurent Versini. Paris: Robert Laffont, 467–468.
Forest Philippe et Gérard Conio (2004). Dictionnaire fondamental du français
littéraire. Paris: Brodard & Taupin.
Imbert, Henri-François (1970). Stendhal et la tentation janséniste. Genève: Librairie
Droz.
Published
2019-10-10