ПЕТАР КОСТИЋ О ЗБИВАЊИМА У СТАРОЈ СРБИЈИ 1889. ГОДИНЕ
Abstract
У раду се говори о ангажованости Петра Костића, наставника и
управника Призренске богословије, не само на јачању просвете и школства у Старој
Србији, него и на ширењу националних идеја. Срби су били у незавидном положају у
односу на мухамеданско и, пре свега, арбанашко становништво. Многобројни зулуми
над Србима вршени су уз одобрење турских власти, чија је политика повлађивања
према Арбанасима прерасла у подршку. На мети није било само српско становништво
и имања, већ и манастири и цркве, као чувари српског идентитета. Петар Костић је
многе арбанашке зулуме забележио у извештајима које је слао влади Краљевине Србије
у Београду, а након отварања конзулата у Приштини 1889. године и конзулима у овом
граду. Он је имао и добру сарадњу и наклоност руског конзула у Призрену И. С.
Јастребова, који је у многим случајевима био заслужан што се о судбини српског
народа чуло и ван простора на којем је живео и службовао. Костићев рад и извештаји
имају немерљив допринос у расветљавању положаја српског становништва у Старој
Србији, његових институција, пре свега цркава, манастира и школа, односа са
Арбанасима и ставу турских власти према њима.
References
Архив Југославије, Збирка Јована Јовановића Пижона.
Архив Србије
Министарство иностраних дела, Политичко одељење.
Министарство иностраних дела, Политичко–просветно одељење.
Објављени извори
Перуничић (1989): Б. Перуничић, Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету
1878-1913, Београд 1989: Нова књига.
Литература
Бован (1997): В. Бован, „Сарадња Ивана Степановича Јастребова и Петра
Костића“, Зборник радова Иван Степанович Јастребов, Призрен 1997: Историјски
институт САНУ, Призренски округ Општина Призрен, 41-55.
Група аутора, Косово и Метохија у српској историји, Београд 1989: Српска
књижевна задруга.
Ивановић (2002): М. Ивановић, „Петар Костић о црквеним непокретним и
покретним споменицима српског народа у Призрену и околини“, Братство VI, Београд
2002: Друштво „Свети Сава“, 51-59.
Историја српског народа, II, Београд 20003: Српска књижевна задруга.
Историја српског народа, VI/1, Београд 2000: Српска књижевна задруга.
Јагодић (2009): М. Јагодић, Српско – албански односи у Косовском вилајету
(1878-1912), Београд 2009: Завод за уџбенике.
Костић (1997): П. Костић, Аутобиографија, (приредила Вјера Митровић)
Призрен 1997: Архив Србије – Призренски округ.
Костић (1928): П. Костић, „Европски конзули у Призрену“, Јужни преглед, год.
II, бр. 6, Скопље 1928, 207-213.
Растовић (2013): А. Растовић, „Прогони професора Призренске богословије у
извештајима енглеских конзула“, Историја и значај Призренске богословије, (поводом
140. годишњице од оснивања), Ниш 2013: Филозофски факултет, 67-73.
Споменица 50-годишњице призренске богословско-учитељске школе 1871-1921,
Београд 1925: Модерна штампарија Вој. Недића.
Стојанчевић (2002): В. Стојанчевић, „Петар Костић – историчар Призрена“,
Братство VI, Београд 2002: Друштво „Свети Сава“, 47-51.
Филић (2013): М. Ж. Филић, „Ђорђе Ст. Камперелић (1853, 3. новембра,
Призрен – 1937. 9. јануара, Београд)“, Историја и значај Призренске богословије,
(поводом 140. годишњице од оснивања), Ниш 2013: Филозофски факултет, 141-157.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).