ПЕТАР КОСТИЋ О ЗБИВАЊИМА У СТАРОЈ СРБИЈИ 1889. ГОДИНЕ

  • Весна С. Зарковић
Keywords: Петар Костић, Стара Србија, Срби, Арбанаси, зулуми, манастири, цркве.

Abstract

У раду се говори о ангажованости Петра Костића, наставника и
управника Призренске богословије, не само на јачању просвете и школства у Старој
Србији, него и на ширењу националних идеја. Срби су били у незавидном положају у
односу на мухамеданско и, пре свега, арбанашко становништво. Многобројни зулуми
над Србима вршени су уз одобрење турских власти, чија је политика повлађивања
према Арбанасима прерасла у подршку. На мети није било само српско становништво
и имања, већ и манастири и цркве, као чувари српског идентитета. Петар Костић је
многе арбанашке зулуме забележио у извештајима које је слао влади Краљевине Србије
у Београду, а након отварања конзулата у Приштини 1889. године и конзулима у овом
граду. Он је имао и добру сарадњу и наклоност руског конзула у Призрену И. С.
Јастребова, који је у многим случајевима био заслужан што се о судбини српског
народа чуло и ван простора на којем је живео и службовао. Костићев рад и извештаји
имају немерљив допринос у расветљавању положаја српског становништва у Старој
Србији, његових институција, пре свега цркава, манастира и школа, односа са
Арбанасима и ставу турских власти према њима.

References

Необјављени извори



Архив Југославије, Збирка Јована Јовановића Пижона.
Архив Србије
Министарство иностраних дела, Политичко одељење.
Министарство иностраних дела, Политичко–просветно одељење.
Објављени извори



Перуничић (1989): Б. Перуничић, Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету
1878-1913, Београд 1989: Нова књига.



Литература



Бован (1997): В. Бован, „Сарадња Ивана Степановича Јастребова и Петра
Костића“, Зборник радова Иван Степанович Јастребов, Призрен 1997: Историјски
институт САНУ, Призренски округ Општина Призрен, 41-55.
Група аутора, Косово и Метохија у српској историји, Београд 1989: Српска
књижевна задруга.
Ивановић (2002): М. Ивановић, „Петар Костић о црквеним непокретним и
покретним споменицима српског народа у Призрену и околини“, Братство VI, Београд
2002: Друштво „Свети Сава“, 51-59.
Историја српског народа, II, Београд 20003: Српска књижевна задруга.
Историја српског народа, VI/1, Београд 2000: Српска књижевна задруга.
Јагодић (2009): М. Јагодић, Српско – албански односи у Косовском вилајету
(1878-1912), Београд 2009: Завод за уџбенике.
Костић (1997): П. Костић, Аутобиографија, (приредила Вјера Митровић)
Призрен 1997: Архив Србије – Призренски округ.
Костић (1928): П. Костић, „Европски конзули у Призрену“, Јужни преглед, год.
II, бр. 6, Скопље 1928, 207-213.
Растовић (2013): А. Растовић, „Прогони професора Призренске богословије у
извештајима енглеских конзула“, Историја и значај Призренске богословије, (поводом
140. годишњице од оснивања), Ниш 2013: Филозофски факултет, 67-73.
Споменица 50-годишњице призренске богословско-учитељске школе 1871-1921,
Београд 1925: Модерна штампарија Вој. Недића.
Стојанчевић (2002): В. Стојанчевић, „Петар Костић – историчар Призрена“,
Братство VI, Београд 2002: Друштво „Свети Сава“, 47-51.
Филић (2013): М. Ж. Филић, „Ђорђе Ст. Камперелић (1853, 3. новембра,
Призрен – 1937. 9. јануара, Београд)“, Историја и значај Призренске богословије,
(поводом 140. годишњице од оснивања), Ниш 2013: Филозофски факултет, 141-157.
Published
2019-10-10