СВЕТИ САВА И КРСНА СЛАВА/ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ РЕЛИГИОЗНОГ АКТА

  • Владимир Димитријевић
Keywords: крсна слава, Свети Сава, религиозни акт

Abstract

Рад се бави улогом Светог Саве у обликовању црквеног –
породичног обреда крсне славе, карактеристичног само за српски православни народ,
којим се прослављају Бог и светац заштитник. Првобитни обред, тзв. „праслава“,
подразумевао је и ритуално клање животиња, које су вршили свештеници, као и
обредне гозбе у портама храмова. Свети Сава је ово забранио, а уместо крвне жртве
одредио да се Богу приноси славски колач – својеврсна велика просфора – и кољиво,
кувана пшеница. Овакав далекосежни поступак првог српског архиепископа навео је
Димитрија Богдановића да с правом каже како је крсна слава „светосавски култ“,
својеврсни, како би Иван Иљин рекао, израз српског религиозног акта.

References

Богдановић, Димитрије (1985): Крсна слава као светосавски култ. О крсном
имену (радове изабрао и поговор написао др Иван Ковачевић), Београд, Просвета
Велимировић, Николај (2001): Српски народ као Теодул, Цетиње, Српски завет
на размеђи светова, Цетиње, Светигора
Видовић, Жарко (2008): „…и вера је уметност!“ ( приредио Матеј
Арсенијевић ), Београд, Завод за унапређење образовања и васпитања
Грујић, Радослав (1985): Црквени елементи крсне славе. О крсном имену
(радове изабрао и поговор написао др Иван Ковачевић), Београд, Просвета
Иљин, Иван (2012): О православљу и католичанству, Београд, Бела идеја,
Логос
Филиповић, Миленко (1985): Слава, служба или крсно име у писаним изворима
до краја 18. века, О крсном имену (радове изабрао и поговор написао др Иван
Ковачевић), Београд, Просвета
Published
2019-10-08