Две српскословенске скраћене верзије Житија Светог Саве Освећеног Кирила Скитопољског

  • Зорица Витић
  • Данијел Дојчиновић

Abstract

Стари словенски превод Житија Светог Саве Освећеног Кирила Скитопољског, настао веома рано у Бугарској (IX–X век, или 1018/19–1037), своје постојање и утицај кроз векове дугује руским књижевним посленицима, а за његову поновну појаву на словенском југу крајем XVI и почетком XVII века, иако у скраћеном облику, махом су заслужни преписивачи скрипторија манастира Свете Тројице код Пљеваља. Захваљујући тадашњим везама са Русијом, они су били у прилици да према рускословенским преписима у своје панагирике уврсте једну механички скраћену варијанту Савиног житија, а чувени преписивач Гаврило Тројичанин творац је занимљиве прераде, настале такође на основу старог превода, у којој су, вештим одабиром епизода, наглашене најупечатљивије чудотворне моћи Светог Саве Освећеног.

References

Атанасије Александријски (2014): Житије светог Антонија (превод, предговор и коментари Д. Дојчиновић). Бaња Лука: Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет.
Athanase d'Alexandrie (1994): Vie d'Antoine (Introduction, texte critique, traduction, notes et index par G. J. M. Bartelink). Paris: Éditions du Cerf.
Афиногенов, Дмитрий Евгеньевич (2008): Утраченные византийские источники в древнеруссой словесности. У: Slavica Slovaca, Roč. 43. Čis. 1 (стр. 29–44). Bratislava: Matica Slovenská (http://slavu.sav.sk/casopisy/slavica/2008_01/ 2008_1.pdf).
Baldwin, Barry; Talbot, Alice-Mary (1991): Cyril of Skythopolis. In: Alexander P. Kazhdan (ed.), The Oxford Dictionary of Byzantium, Volume 1 (p. 573). New York: Oxford University Press.
Богдановић, Димитрије (19912): Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Васиљев, Љупка (2014): Два непозната слова на Успење Богородице Климента Охридског. У: Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) (стр. 419–444). Београд: Институт за српски језик САНУ.
Витић-Недељковић, Зорица (1999): Демонска искушења у Теодосијевом „Житију св. Петра Коришког”. У: Научни састанак слависта у Вукове дане, 28/1 (стр. 143–153). Београд: Међународни славистички центар.
Витић, Зорица (2015): Житије светог Антонија Великог према српским средњовековним рукописима. Београд: Чигоја штампа.
Витић, Зорица (2018): „Слово о житију светог Антонија” Гаврила Тројичанина. У: SCALA paradisi: академику Димитрију Богдановићу у спомен: 1986–2016 (стр. 35–55). Београд : САНУ.
Витић, Зорица (2019): Словенски преписи „Житија светог Саве Освећеног” на Светој Гори (О путевима распростирања старих словенских превода). У: Зборник радова са Међународног научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219–2019): историјско, богословско и културно наслеђе”. Београд: Православни богословски факултет. У штампи.
Витић, Зорица; Дојчиновић, Данијел (2019): „Слово о Макавејима” Григорија Богослова у преради Гаврила Тројичанина. У: Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 67, св. 1, 2019, 107-122. Нови Сад: Матица српска.
Гранстрем, Евгения Эдуардовна (1958): Отрывки славяно-русских пергаменных рукописей в собрании Матенадарана в Ереване. У: Труды Отдела древнерусской литературы 14 (стр. 619–621). Москва: Академии наук СССР.
Иванова, Климентина (2008): Bibliotheca Hagiographica Balcano-Slavica. София: Академично издателство „Проф. Марин Дринов”.
Јовановић, Томислав (2017): Слово о светом кнезу Лазару Гаврила Тројичанина. У: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, VIII (стр. 31–42). Деспотовац–Београд: Народна библиотека „Ресавска школа” – Институт за српски језик САНУ.
Јовановић, Томислав (2019): Изводи из Теодосијевог Житија светог Саве. У: Црквене студије, 16 (стр. 503–514). Ниш: Центар за црквене студије – Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије – Међународни центар за православне студије.
Mošin, Vladimir (1955): Ćirilski rukopisi Jugoslavenske akademije, I. dio. Opis rukopisa. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Мошин, Владимир (1958): Ћирилски рукописи манастира Св. Тројице код Пљеваља. У: Историски записи, XIV/1–2. Цетиње: Историјски институт Црне Горе.
Пантић, Мирослав (1990): Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века. Београд: Српска књижевна задруга.
Петковић, Сретен (20082): Манастир Свете Тројице у Пљевљима. Пљевља: Завичајни музеј.
Помяловский, Иван Васильевич (1890): Житие Преподобного отца нашего Саввы Освященного, составленное св. Кириллом Скифопольским в древне-русском переводе. Санктпетербургъ: Общество любителей древней письменности.
Райков, Божидар; Кожухаров, Стефан; Миклас, Хайнц; Кодов, Христо (1994): Каталог на славянските ръкописи в библиотеката на Зографския манастир в Света Гора. София: Cibal.
Schwartz, Eduard (1939): Kyrillos von Skythopolis. Leipzig: J. C. Hinrichs Verlag.
Творогов, Олег Bикторович (1992): „Житие Саввы Освященного”. У: Словарь книжников и книжности Древней Руси, Вып. 1 (стр. 174–175). Санкт-Петербург: Институт русской литературы (Пушкинский Дом) РАН – Издательство „Дмитрий Буланин”.
Ткачёв, Евгений Викторович (2014) „Кирилл Скифопольский“. У: Православная энциклопедия, Том XXXIV (стр. 614–622). Москва: Церковно-научный центр „Православная энциклопедия“, (http://www.pravenc.ru/ text/1840445.html).
Ћоровић, Владимир (1938): Рукописи универзитетске библиотеке у Београду. У: Споменик СКА, LXXXVII, Београд: Српска краљевска академија.
Festtugière, André-Jean (1962): Les Moines d'Orient, III/2. Paris: Éditions du Cerf.
Flusin, Bernard (2011): Palestian Hagiography (Fourth–Eight Centuries). In: Stephanos Efthymiadis (ed.), The Ashgate Research Companion to Byzantine Hagiography. Volume I: Periods and Places (pp. 199–226). Surrey: Ashgate.
Hombergen, Daniel (2001): The Second Origenist Controversy. A New Perspective on Cyril od Scythopolis’ Monastic Biographies as Historical Sources for Six-Century Origenism. Roma: Pontificio Ateneo S. Anselmo.
Штављанин-Ђорђевић, Љубица; Гроздановић-Пајић, Мирослава; Цернић, Луција (1983): Опис ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије. Књига прва. Београд: Народна библиотека Србије.
Published
2020-01-31